Држава благостања

Држава благостања је форма владавине у којем држава штити и промовише економско и социјално благостање грађана, засновано на принципима једнаких могућности, правичне расподеле богатства и јавне одговорности за грађане који не могу обезбеде минималне услове за добар живот. Социолог Т. Х. Маршал описао је модерну државу благостања као препознатљиву комбинацију демократије, благостања и капитализма.

Као тип мешовите економије, држава благостања финансира владине институције за здравство и образовање заједно са директним накнадама које се исплаћују појединим грађанима. Савремене државе благостања укључују Немачку, Француску, Белгију и Холандију, као и нордијске земље, које користе систем познат као Нордијски модел. Различите имплементације државе благостања сврставају се у три категорије: (и) социјалдемократске, (ии) конзервативне и (иии) либералне.

Држава благостања (шве. Фолкхеммет) је политички концепт који се најчешће односи на период шведске историје од 1932 – 1976. године када је шведска Социјалдемократска странка (шве. Сверигес социалдемократиска арбетарепарти, скраћено Социалдемократерна; дословно, „Социјалдемократска радничка партија Шведске“ и „Социјалдемократе“) била на власти и изградила јак систем социјалне заштите. Основна визија Социјалдемократа била је да створе друштво које ће личити на малу породицу, где сви грађани подједнако доприносе.

Идеја шведске државе благостања

Назив „држава благостања“ појавио се током јавне расправе 1928. године. Сковао га је Пер Албин Хансон (шве. Пер Албин Ханссон). Други предлог је био „Дом грађана“, али се на крају ипак одлучио за првобитни назив. Хансон је истицао да социјалдемократска држава мора да буде изграђена на „чврстом темељу демократије“ и тако буде „држава добра за све Швеђане“. Назив је указивао на то да Шведска мора да постане „дом“ читавог народа, заједница која ће почивати на узајамном разумевању и једнакости. Сматрао је да класно друштво мора да постане друштво једнаких права и добробити.

Иако је идеја о „држави благостања“ настала пре Другог светског рата, систематско спровођење ове идеје започето је током четрдесетих година 20. века. Идеја државе благостања појавила се у време када се поставило питање социјализације и подразумевала је коначно одбацивање традиционалне идеје класне борбе, која је била важна у раној фази социјалдемократског покрета. Уместо тога су социјалдемократе прихватиле идеју планске привреде, онога што ће током 60-тих година прошлог века бити познато под именом функционални социјализам. У таквом систему држава контролише привреду путем закона, уместо да је поседује, државу благостања карактерише и појачана државна моћ. На тај начин се изједначавају класне противречности. Пер Албин Хансон је тако тумачио демократски облик самоуправе и то је било кључно за овакав политички преокрет.

Након избора 1932. године почела је реализација идеја државе благостања. Идеју су спроводиле следеће странке: Социјалдемократска, заједно са деловима политичког центра, сеоска странка. Ове партије су деловале у дослуху у периоду од 1936. до 1957. (осим током Другог светског рата, 1945—1951). Сарадња је резултовала увођењем закона о пензијама (1935), правом на двонедељни одмор (1938) и правом на опште здравствено осигурање (1955). Основни циљ овакве економске политике, која је у великој мери почивала на темељима теорије стабилизационе политике либералног економисте Џона Мајнарда Кејнза (енг. Јохн Маyнард Кеyнес), било је спречавање незапослености и спровођење планске привреде. Горенаведене тврдње су формулисане у програму Социјалдемократске партије који каже да „свим грађанима осигурао животни стандард еквивалентан заједничком приходу“.

Порекло

У ширем значењу које ће му Социјалдемократе касније дати, овај појам је инспирисан десничаром и стручњаком политичких наука, Рудолфом Ћеленом (шве. Рудолф Кјеллéн), који је у то време важио за угледног државног теоретичара, посебно у Немачкој, где су његове идеје биле најраспрострањеније. Немачки еквивалент држави благостања у периоду између 2 рата називао се Волкгемеинсамсцхафт и постао је једнако повезан са Националсоцијалистичком немачком радничком партијом као држава благостања са шведском Социјалдемократском партијом.

Ернста Вигфоша (шве. Ернст Wигфорсс), шведског министра финансија, изузетно је испирисало 7 Ћеленових предавања из 1910, у којима је било речи о Ћеленовој теорији о држави као организму, једној од његових најраспрострањенијих теорија, а коју је Ћелен даље разрадио у свом делу „Држава као облик живота“ (шве. Статен сом ливсформ) (1916). Вигфош је сумирао Ћеленову теорију у писму свом пријатељу Естену Ундену (шве. Öстен Ундéн), истичући како Ћелен гради своју теорију о држави на антрогеографским темељима, а у којој је најважнија формула „Земља + нација + друштво + право“.

Разлог због кога је Пер Албин Хансон изабрао десничарски термин био је предмет многих тумачења. Према Пер Албиновом биографу, Андешу Исаксону (шве. Андерс Исакссон), он је тражио „обједињујућу метафору“ и био је „очигледно веома свестан потенцијала уједињавања дома, национализма и социјализма“, а преко дома народа могао је премостити класни идентитет, створити партију за више класа и „проширити базу бирача“. Стен О Карлсон (шве. Стен О Карлссон) у свом делу „Интелигентно друштво: Реинтерпретација социјалдемократске историје идеја„ (2001) (шве. Дет интеллигента самхäллет: Ен омтолкнинг ав социалдемократинс идéхисториа) указује на то да се Хансонова реторика променила после 1932, када је постао премијер и када је почео све више да заступа органски поглед на друштво; Хансон је сматрао да је један од најважнијих задатака демократије да „угаси класни дух“ (тј. чак и вишу класу) у корист „грађанског духа“, укључујући вредности попут „бриге“, „правде“, „слоге“ и „хуманости“. Уједињење демократије и социјализма је, према Карлсону, имало психолошки значај за Хансона, док су га савременици из партије са више марксистичким ставовима, попут Артура Енгберја (шве. Артхур Енгберг), критиковали због буржоазије и антимарксизма.

На питање да ли постоји идеолошка повезаност између Хансона и Ћелена, различите анализе дале су различите одговоре. Карлсоново мишљење је да постоје сличности у једним и разлике у другим стварима, али да подударности не би било без деконструкције марксизма Нилса Карлебија (шве. Нилс Карлебy), као ни без заговарања за функционални марксизам, који се заснива на реформизму. Идејни историчар, Ханс Далквист (шве. Ханс Дахлqвист), придружује се онима који мисле да Ћеленово и Хансоново разумевање државе благостања нема много везе једно са другим. Фредерика Лагергрен (шве. Фредрика Лагергрен) у својој књизи „Са друге стране Државе благостања“ (шве. Пå андра сидан вäлфäрдсстатен) тврди да су ови појмови само 2 карике у истој, великој идеологији државе благостања, које су изнеле 2 различите особе. Међутим, Исаксон истиче да су Ћеленове „бомбастичне тираде“ о јакој држави у „Држави као облику живота“, обележене „нагоном за самоодржањем и растом, жељом за животом и жељом за влашћу“, заправо „незамисливе као описи Пер Албинове државе благостања“. Према томе, постоје различита мишљења о овој теми.

Држава благостања данас

Традиционалне идеје и вредности на којима је настала држава благостања претрпеле су велике промене у наредним деценијама. Период у коме су се спроводила монетарна економска политика завршио се доласком десничарских/конзервативних партија на власт 1991. године. Наредни период карактерисао је пораст незапослености и промене у вођењу државних финансија и привредне политике. Након што је шведска Социјалдемократска странка поново дошла на власт 1994. године започела је да предузимање мера да стабилизује економско стање. Након стабилизације економије, власт је наставла да покушава да омогући висок животни стандард и једнаке шансе за све. По завршетку кризног периода, у Шведској је опет почела да се води политика благостања.

Једна од централних идеја Социјалдемократске партије, пре свега премијера Јерана Персона (шве. Гöран Перссон), је била тзв. „зелена“ држава благостања. Његова идеја била је да се економија, добробит народа и еколошка свест могу комбиновати у циљу стварања државе благостања.

Странка шведске демократе (шве. Сверигедемократерна, СД) се у националистичком духу такође служи неким идејама карактеристичним за концепт државе благостања.

Литература

• Артс, Wил анд Гелиссен Јохн; "Тхрее Wорлдс оф Wелфаре Цапиталисм ор Море? А Стате-оф-тхе-арт репорт" Јоурнал оф Еуропеан Социал Полицy: 2:2 (2002):137–58.
• Бартхоломеw, Јамес (2015). Тхе Wелфаре оф Натионс. Битебацк. стр. 448. ИСБН 9781849548304. 
• Францис Г. Цастлес; et al. (2010). The Oxford Handbook of the Welfare State. Oxford Handbooks Online. стр. 67. ISBN 9780199579396. 
• Esping-Andersen, Gosta; Politics against markets, Princeton, NJ: Princeton University Press (1985).
• Esping-Andersen, Gosta; "The Three Worlds of Welfare Capitalism", Princeton NJ: Princeton University Press (1990).
• Ferragina, E. et al. (2015) The Four Worlds of ‘Welfare Reality’ – Social Risks and Outcomes in Europe. Social Policy and Society, 14 (2), 287–307.
• Ferragina, Emanuele and Martin Seeleib-Kaiser, "Welfare Regime Debate: Past, Present, Futures?" Policy & Politics: 39 (2011): 4: 583–611.
• Kenworthy, Lane. Social Democratic America. Oxford University Press. 2014. ISBN 9780199322510.
• Korpi, Walter; "The Democratic Class Struggle"; London: Routledge (1983).
• Koehler, Gabriele and Deepta Chopra; "Development and Welfare Policy in South Asia"; London: Routledge (2014).
• Kuhnle, Stein. "The Scandinavian Welfare State in the 1990s: Challenged but Viable." West European Politics (2000) 23#2 pp. 209–28
• Kuhnle, Stein. ' 2000 Routledge Survival of the European Welfare State. ISBN 9780415212915. 
• Rothstein, Bo. Just institutions matter: the moral and political logic of the universal welfare state (Cambridge University Press, 1998)
• Radcliff, Benjamin (2013) The Political Economy of Human Happiness (New York: Cambridge University Press).
• Rachel Reeves, Rachel, and Martin McIvor. "Clement Attlee and the foundations of the British welfare state." Renewal: a Journal of Labour Politics 22#3/4 (2014): 42+. online Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2018)
• Таннер, Мицхаел (2008). „Wелфаре Стате”. Ур.: Хамоwy, Роналд. Тхе Енцyцлопедиа оф Либертарианисм. Тхоусанд Оакс, ЦА: САГЕ; Цато Институте. стр. 540—42. ИСБН 9781412965804. ЛЦЦН 2008009151. ОЦЛЦ 750831024. дои:10.4135/9781412965811.н327. 
• Ван Керсберген, К. "Социал Цапиталисм"; Лондон: Роутледге (1995).
• Врооман, Ј.C. "Регимес анд Цултурес оф Социал Сецуритy: Цомпаринг Институтионал Моделс тхроугх Нонлинеар ПЦА"; Интернатионал Јоурнал оф Цомпаративе Социологy:, 53: 5–6 (2012): 444–77.

Спољашње везе

• Ан интродуцтион то социал полицy, Роберт Гордон Университy
• Социал Сецуритy Програмс Тхроугхоут тхе Wорлд, ССА.гов
• Раце анд Wелфаре ин тхе Унитед Статес Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2006), Брyн Маwр Цоллеге
• Цалво, Гарцíа. Аналyсис оф Wелфаре Социетy
• Схавелл'с цритицисм оф социал јустице программес
• Принциплес оф Фаирнесс версус Хуман Wелфаре: Он тхе Евалуатион оф Легал Полицy
• Јоурнал цонтаининг фрее даилy информатион он wелфаре полициес ат лоцал, натионал анд ЕУ левел Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2010)
• Радцлифф, Бењамин (25. 9. 2013). „Wестерн натионс wитх социал сафетy нет хаппиер”. 
• „Wидефаре: Асиа'с Емергинг Wелфаре Статес Спреад Тхемселвес Тхинлy”. Тхе Ецономист: Асиа. 6. 7. 2013. 
• Лее Хyо-сик (12. 2. 2010). „Кореа Неxт то Ласт ин Социал Wелфаре Спендинг”. Тхе Кореа Тимес. 
• Надасен, Премилла (зима 2016). „Хоw а Демоцрат Киллед Wелфаре”. Јацобин. 

Подаци и статистике

• ОЕЦД
  • Хеалтх Полицy анд Дата: Хеалтх Дивисион
  • ОЕЦД – Социал Еxпендитуре датабасе (СОЦX)
  • Фигурес он wагес анд бенефит сyстемс ин вариоус ОЕЦД мембер статес
• Тхе импацт оф бенефит анд таx упратинг он инцомес анд повертy Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2013)
• Цонтаинс информатион он социал сецуритy девелопментс ин вариоус ЕЦ мембер статес фром 1957 то 1978
• Цонтаинс информатион он социал сецуритy девелопментс ин вариоус ЕЦ мембер статес фром 1979 то 1989
• Цонтаинс информатион он социал ассистанце программес ин вариоус ЕЦ мембер статес ин 1993
• Цонтаинс детаилед информатион он тхе wелфаре сyстемс ин тхе формер Yугослав републицс