Гвожђе(II) сулфид
| |
-sulfide-unit-cell-3D-balls.png)
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
Гвожђе сулфид, феро сулфид, црни гвожђе сулфид
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.013.881 |
| |
| Својства | |
| FeS | |
| Моларна маса | 87,910 g/mol |
| Агрегатно стање | црн чврст материјал, грудве или прах |
| Густина | 4,84 g/cm3 |
| Тачка топљења | 1194 °C |
| незнатна (нерастворан) | |
| Растворљивост | реагује у киселинама |
| Опасности | |
| Опасност у току рада | може да буде пирофоран |
| Сродна једињења | |
Сродна једињења
|
Гвожђе(II) оксид Гвожђе дисулфид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Гвожђе(II) сулфид (феро сулфид) је хемијско једињење са формулом FeS. У пракси, гвожђе сулфиди су често нестехиометријски. Гвожђе сулфид је пирофоран (и.е. спонтано се пали на ваздуху).
Форме гвожђе сулфида[уреди | уреди извор]
Гвожђе сулфид постоји у неколико засебних форми, које се разликују у односу сумпора и гвожђа и особинама:[3]
- Троилит[4][5], FeS, крајњи члан пиротита;
- Греигит, Fe3S4, аналоган са магнетитом, Fe3O4;
- Пиротит, Fe1-xS (где x = 0 до 0.2), или Fe7S8;
- Макинавит, Fe1+xS (где x = 0 до 0.1);
- Маркасит[6], или гвожђе(II) дисулфид, FeS2 (орторомбни);
- Пирит, или гвожђе(II) дисулфид, FeS2 (кубни), најстабилнији члан.
Хемијске реакције[уреди | уреди извор]
Гвожђе(II) сулфид реагује са хлороводоничном киселином, ослобађајући опоран и веома токсичан водоник сулфид
- FeS + 2 HCl → FeCl2 + H2S
FeS се може добити загревањем гвожђа и сумпора:
- Fe + S → FeS
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ D., Ваугхан; Ј., Цраиг (1978), Минерал цхемистрy оф метал сулфидес, Цамбридге Университy Пресс, ISBN 0-521-21489-0
- ^ Troilite on Mindat.org
- ^ Troilite on Webmineral
- ^ NPS Storage Concerns For Geological Collections, Conserv-O-Gram, April 1998
