Хемијско разлагање
Хемијско разлагање (анализа, декомпозиција) је сепарација хемијског једињења у елементе или једноставнија једињења. Оно се у неким случајевима дефинише као процес који је супротан хемијској синтези. Хемијска декомпозиција је често нежељена хемијска реакција. Стабилност, коју хемијско једињење има под нормалним условима, је ограничена при излагању једињења екстремним условима, као што су топлота, радијација, влажност или киселост растварача. Детаљи процеса деломпозиције генерално нису добро дефинисани, јер се молекул може разложити у мноштво мањих фрагмената. Хемијску декомпозицију користи више аналитичких техника, као што су масена спектрометрија, традиционална гравиметријска анализа, и термогравиметријска анализа.[1]
Шира дефиниција термина декомпозиција такође обухвата разлагање једне фазе у две или више фаза.[2]
Реакције[уреди | уреди извор]
Општа реакција хемијске декомпозиције је:
- AB → A + B
Специфичан пример је електролиза воде до гасовитог водоника и кисеоника:
- 2 H2O(I) → 2 H2 + O2
Додатни примери[уреди | уреди извор]
Пример спонтане декомпозиције је водоник пероксид, који се споро разлаже у воду и кисеоник:
- 2 H2O2 → 2 H2O + O2
Карбонати се разлажу при загревању. Приметан изузетак је угљена киселина, H2CO3. Она је састојак газираних пића, који се спонтано разлаже током времена у угљен-диоксид и воду
- H2CO3 → H2O + CO2
Други карбонати се разлажу при загревању и производе одговарајуће металне оксиде и угљен-диоксид. У следећој једначини M означава метал:
- MCO3 → MO + CO2
Специфични пример је разлагање калцијум карбоната:
- CaCO3 → CaO + CO2
Метални хлорати се такође разлажу при загревању. Метални хлорид и гасовити кисеоник су продукти.
- 2 MClO3 → 2 MCl + 3 O2
Једна од уобичајених декомпозиција хлората је разлагање калијум хлората:
- 2 KClO3 → 2 KCl + 3 O2
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Холлер, Ф. Јамес; Скоог, Доуглас А.; Wест, Доналд M. (1996). Фундаменталс оф аналyтицал цхемистрy. Пхиладелпхиа: Саундерс Цоллеге Пуб. ИСБН 978-0-03-005938-4.
- ^ ИУПАЦ. „децомпоситион”. Компендијум хемијске терминологије (Интернет издање).
Литература[уреди | уреди извор]
- Холлер, Ф. Јамес; Скоог, Доуглас А.; Wест, Доналд M. (1996). Фундаменталс оф аналyтицал цхемистрy. Пхиладелпхиа: Саундерс Цоллеге Пуб. ИСБН 978-0-03-005938-4.
