Крвни тест
Крвни тест је лабораторијска анализа која се изводи на узорку крви[1] који је обично извађен из вене на руци користећи хиподермичку иглу, или путем убода прста. Вишеструки тестови за специфичне крвне компоненте, као што је тест глукозе или холестерола, често су груписани у један тестни панел који се назива крвни панел или крвна анализа. Крвни тестови се често користе у здравственој заштити за одређивање физиолошких и биохемијских стања, као што су болест, садржај минерала, ефикасност фармацеутских лекова и функција органа. Типични клинички крвни панели укључују основни метаболички панел или комплетну крвну слику. Крвни тестови се такође користе у тестовима на дрогу за откривање злоупотребе дрога.
Вађење[уреди | уреди извор]
Венапункција је корисна, јер је минимално инвазиван начин за добијање ћелија и ванћелијске течности (плазме) из тела на анализу. Крв тече по целом телу, делујући као медијум који опскрбљује ткива кисеоником и храњивим материјама и одводи отпадне производе назад у системе излучивања. Консеквентно, стање крвотока утиче или је под утицајем, многих медицинских стања. Из тих разлога су крвни тестови најчешће извођени медицински тестови.[2]
Ако је потребно само неколико капи крви, уместо венипунктуре ради се убод прста.[3]. Артеријски, централно венски и периферно венски судови такође се могу користити и за узимање крви.[4]
Флеботомисти, лабораторијски практиканти и медицинске сестре задужени су за вађење крви из пацијента. Међутим, у посебним околностима и ванредним ситуацијама, медицински радници и лекари ваде крв. Такође, респираторни терапеути се обучавају за вађење артеријске крви како би се прегледали гасови артеријске крви.[5][6]
Типови тестова[уреди | уреди извор]
Биохемијска анализа[уреди | уреди извор]
Основни метаболички панел мери натријум, калијум, хлорид, бикарбонат, азот урее у крви (БУН), магнезијум, креатинин, глукозу, а понекад и калцијум. Тестови који се фокусирају на ниво холестерола могу одредити ЛДЛ и ХДЛ нивое, као и ниво триглицерида.[7]
Неки тестови, попут оних који мере глукозу или липидни профил, захтевају пошћење (или не конзумирање хране) осам до дванаест сати пре узимања узорка крви.[8]
За већину тестова, крв се обично добија из пацијентове вене. Остала специјализована испитивања, као што је тест гаса артеријске крви, захтевају извлачење крви из артерије. Анализа гаса артеријске крви користи се првенствено за праћење нивоа угљен диоксида и кисеоника у контексту плућне функције, али се такође користи за мерење pH вредности крви и бикарбонатних нивоа у одређеним метаболичким условима.[9]
Док се регуларни тест глукозе узима у одређено време, тест толеранције на глукозу укључује поновљена испитивања како би се утврдила брзина којом тело обрађује глукозу.[10]
Нормални опсези[уреди | уреди извор]
Резултате крвних анализа увек треба тумачити коришћењем распона који је обезбедила лабораторија која је извршила тест. Примери приказани су у наставку.
| Тест[11][12] | Лоw | Хигх | Унит | Цомментс |
|---|---|---|---|---|
| Натријум (На) | 134 | 145 | mmol/L | |
| Калијум (К) | 3,5 | 5,0 | mmol/L | |
| Уреа | 2,5 | 6,4 | mmol/L | Азот урее у крви |
| Уреа | 15 | 40 | mg/dL | |
| Креатин - мушкарац | 62 | 115 | μmol/L | |
| Креатин - жена | 53 | 97 | μmol/L | |
| Креатин - мале | 0,7 | 1,3 | mg/dL | |
| Креатин - мушкарац | 0,6 | 1,2 | mg/dL | |
| Глукоза (пошћење) | 3,9 | 5,8 | mmol/L | погледајте и гликозилирани хемоглобин |
| Глукоза (пошћење) | 70 | 120 | mg/dL |
Будуће алтернативе[уреди | уреди извор]
Тестови пљувачке[уреди | уреди извор]
У 2008. години, научници су најавили да би исплативије тестирање пљувачке евентуално могло да замени неке крвне тестове, пошто пљувачка садржи 20% протеина који се налазе у крви.[13][14] Испитивање пљувачке не би било подобно за све маркере. На пример, ниво липида се не може мерити анализом пљувачке.
Микроемулзија[уреди | уреди извор]
У фебруару 2011. године, канадски истраживачи из Шуличове школе инжењерства са Универзитета у Калгарију су најавили микрочип за анализе крви. Овај пруступ користи микроемулзију, капљице крви заробљене у слоју друге супстанце, при чему се може контролисати тачна величина и размак капљица. Нови тест би могао да побољша ефикасност, тачност и брзину лабораторијских тестова, и да их истовремено јефтиније обавља.[15]
СИМБАС[уреди | уреди извор]
Марта 2011, тим истраживача са УЦ Беркли, ДЦУ и Универзитета Валпараисо је развио лабораторију на чипу која може да дијагнозира болести у року од 10 минута без употребе спољних цеви и додатних компоненти. То се назива Самопогонски интегрисани микрофлуидни систем за анализу крви (енгл. Self-powered Integrated Microfluidic Blood Analysis System - SIMBAS). Он користи сићушне ровове да одвоји крвне ћелије од плазме (99 процената крвних ћелија је заробљено током експеримената). Истраживачи су користили пластичне компоненте да би смањили трошкове производње.[16][17]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 46. ИСБН 86-331-2075-5.
- ^ „Венипунцтуре - тхе еxтрацтион оф блоод усинг а неедле анд сyринге”. Приступљено 21. 6. 2012.
- ^ МацЛеннан ЦА, ван Оостерхоут ЈЈ, Wхите СА, Драyсон МТ, Зијлстра ЕЕ, Молyнеуx МЕ (јул 2007). „Фингер-прицк блоод самплес цан бе усед интерцхангеаблy wитх веноус самплес фор ЦД4 целл цоунтинг индицатинг тхеир потентиал фор усе ин ЦД4 рапид тестс”. АИДС. 21 (12): 1643—5. ПМЦ 2408852
. ПМИД 17630562. дои:10.1097/QАД.0б013е32823бцб03.
- ^ Лессер, Финниан D; Ланхам, Давид А; Давис, Даниел (6. 5. 2020). „Блоод самплед фром еxистинг перипхерал IV цаннулае yиелдс ресултс еqуивалент то венепунцтуре: а сyстематиц ревиеw”. ЈРСМ Опен. 11 (5): 205427041989481. дои:10.1177/2054270419894817 .
- ^ Аарон СД, Вандемхеен КЛ, Нафтел СА, Леwис МЈ, Родгер МА (2003). „Топицал тетрацаине приор то артериал пунцтуре: а рандомизед, плацебо-цонтроллед цлиницал триал”. Респир. Мед. 97 (11): 1195—1199. ПМИД 14635973. дои:10.1016/С0954-6111(03)00226-9.
- ^ „Мицхиган цареерс”. Мицхиган.гов. 5. 1. 2010. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 9. 8. 2011.
- ^ Беларго, Кевин. „Цхолестерол Левелс”. Маниц ЕП. Приступљено 17. 1. 2012.
- ^ „Фастинг блоод самплес”. НХС УК. Приступљено 21. 6. 2012.
- ^ „Блоод гасес”. НХС УК. Приступљено 21. 6. 2012.
- ^ „Глуцосе толеранце тест”. Медлине. Приступљено 21. 6. 2012.
- ^ C. А. Буртис анд Е. Р. Асхwоод, Тиетз Теxтбоок оф Цлиницал Цхемистрy (1994) 2нд едитион. ISBN 0-7216-4472-4.
- ^ „Blood tests normal ranges”. Monthly Prescribing Reference. Архивирано из оригинала 21. 06. 2018. г. Приступљено 21. 6. 2012.
- ^ „Press TV - Saliva test to substitute blood test”. Presstv.ir. Архивирано из оригинала 21. 5. 2011. г. Приступљено 9. 8. 2011.
- ^ Denny P, Hagen FK, Hardt M, et al. (мај 2008). „Тхе протеомес оф хуман паротид анд субмандибулар/сублингуал гланд саливас цоллецтед ас тхе дуцтал сецретионс”. Ј. Протеоме Рес. 7 (5): 1994—2006. ПМЦ 2839126 . ПМИД 18361515. дои:10.1021/пр700764ј.
- ^ „Мицроцхип офферс фастер анд цхеапер wаy то тест блоод”. ЦТВ Неwс. Белл Медиа. 2. 2. 2011. Приступљено 2. 10. 2016.
- ^ Таyлор, Кате (18. 3. 2011). „Блоод аналyсис цхип детецтс дисеасес ин минутес”. Архивирано из оригинала 25. 03. 2011. г. Приступљено 26. 3. 2011.
- ^ Даилеy, Јессица (22. 3. 2011). „Неw СИМБАС Блоод Аналyсис Биоцхип Цан Диагносе Дисеасес Ин Минутес”. Инхабитат.цом. Приступљено 26. 3. 2011.
Литература[уреди | уреди извор]
- Лоукопоулос П, Тхорнтон ЈР, Робинсон WФ (мај 2003). „Цлиницал анд патхологиц релеванце оф п53 индеx ин цанине оссеоус туморс”. Вет. Патхол. 40 (3): 237—48. ПМИД 12724563. дои:10.1354/вп.40-3-237 .
- Лоукопоулос П, Мунгалл БА, Страw РЦ, Тхорнтон ЈР, Робинсон WФ (јул 2003). „Матриx металлопротеинасе-2 анд -9 инволвемент ин цанине туморс”. Вет. Патхол. 40 (4): 382—94. ПМИД 12824510. дои:10.1354/вп.40-4-382.
- Тевак, З; Кондратовицх, M.; Мансфиелд Е (2010). „УС ФДА анд Персонализед Медицине: Ин витро Диагностиц Регулаторy Перспецтиве”. Персонализед Медицине. 7 (5): 517—530. ПМИД 29776248. дои:10.2217/пме.10.53. Приступљено 1. 5. 2011.
- Wаалер, Е. (мај 2007). „Он тхе оццурренце оф а фацтор ин хуман серум ацтиватинг тхе специфиц агглутинтион оф схееп блоод цорпусцлес. 1939”. АПМИС. 115 (5): 422—38; дисцуссион 439. ПМИД 17504400. дои:10.1111/ј.1600-0463.2007.апм_682а.x.
- Росе ХМ, Раган C (мај 1948). „Дифферентиал агглутинатион оф нормал анд сенситизед схееп ерyтхроцyтес бy сера оф патиентс wитх рхеуматоид артхритис”. Проц. Соц. Еxп. Биол. Мед. 68 (1): 1—6. ПМИД 18863659. дои:10.3181/00379727-68-16375.
- Банг Х, Егерер К, Гаулиард А, Лüтхке К, Рудолпх ПЕ, Фреденхаген Г, et al. (2007). „Мутатион анд цитруллинатион модифиес виментин то а новел аутоантиген фор рхеуматоид артхритис”. Артхритис Рхеум. 56 (8): 2503—11. ПМИД 17665451. дои:10.1002/арт.22817.
- Сзодораy П, Сзабó З, Капитáнy А, et al. (јануар 2010). „Анти-цитруллинатед протеин/пептиде аутоантибодиес ин ассоциатион wитх генетиц анд енвиронментал фацторс ас индицаторс оф дисеасе оутцоме ин рхеуматоид артхритис”. Аутоиммун Рев. 9 (3): 140—3. ПМИД 19427413. дои:10.1016/ј.аутрев.2009.04.006. хдл:2437/89144 .
- Матхссон L, Муллазехи M, Wицк MC, et al. (јануар 2008). „Антибодиес агаинст цитруллинатед виментин ин рхеуматоид артхритис: хигхер сенситивитy анд еxтендед прогностиц валуе цонцернинг футуре радиограпхиц прогрессион ас цомпаред wитх антибодиес агаинст цyцлиц цитруллинатед пептидес”. Артхритис Рхеум. 58 (1): 36—45. ПМИД 18163519. дои:10.1002/арт.23188.
- Ницаисе Роланд П, Гроотенбоер Мигнот С, Брунс А, et al. (2008). „Антибодиес то мутатед цитруллинатед виментин фор диагносинг рхеуматоид артхритис ин анти-ЦЦП-негативе патиентс анд фор мониторинг инфлиxимаб тхерапy”. Артхритис Ресеарцх & Тхерапy. 10 (6): Р142. ПМЦ 2656247 . ПМИД 19077182. дои:10.1186/ар2570.
- Хäупл Т, Стухлмüллер Б, Грüтзкау А, Радбруцх А, Бурместер ГР (јануар 2010). „Доес гене еxпрессион аналyсис информ ус ин рхеуматоид артхритис?”. Анн Рхеум Дис. 69 (Суппл 1): и37—42. ПМИД 19995742. дои:10.1136/ард.2009.119487.
- Цраиг-Сцхапиро Р, Фаган АМ, Холтзман ДМ (август 2009). „Биомаркерс оф Алзхеимер'с дисеасе”. Неуробиол. Дис. 35 (2): 128—40. ПМЦ 2747727 . ПМИД 19010417. дои:10.1016/ј.нбд.2008.10.003.
- Егерер К, Феист Е, Бурместер ГР (март 2009). „Тхе серологицал диагносис оф рхеуматоид артхритис: антибодиес то цитруллинатед антигенс”. Дтсцх Арзтебл Инт. 106 (10): 159—63. ПМЦ 2695367 . ПМИД 19578391. дои:10.3238/арзтебл.2009.0159.
- Фирестеин, Гарy (2006). „А биомаркер бy анy отхер наме...”. Натуре Цлиницал Працтице Рхеуматологy. 2 (635): 635. ПМИД 17133243. дои:10.1038/нцпрхеум0347 .
- Xуе С, Qиао Ј, Пу Ф, Цамерон M, Yанг ЈЈ (јануар 2013). „Десигн оф а новел цласс оф протеин-басед магнетиц ресонанце имагинг цонтраст агентс фор тхе молецулар имагинг оф цанцер биомаркерс”. Wилеy Интердисцип Рев Наномед Нанобиотецхнол. 5 (2): 163—79. ПМЦ 4011496 . ПМИД 23335551. дои:10.1002/wнан.1205.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Биомаркер Тецхнологy Платформс фор Цанцер Диагносес анд Тхерапиес”. ТриМарк Публицатионс, ЛЛЦ. јул 2014. Архивирано из оригинала 05. 07. 2020. г. Приступљено 05. 07. 2020.
- „Аппендиx Б: Соме Цоммон Аббревиатионс”. МедлинеПлус. У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. Приступљено 16. 4. 2016.
- „Ундерстандинг Блоод Тестс Онлине”. Лаб Тестс Портал. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г. Приступљено 16. 4. 2016.
