Ксантин
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
3,7-Dihydropurine-2,6-dione
| |
| Други називи
1H-Пурин-2,6-диол
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.000.653 |
| КЕГГ[1] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C5H4N4O2 | |
| Моларна маса | 152,11 g/mol |
| Агрегатно стање | бели прах |
| Тачка топљења | razlaže se |
| 1 g/ 14,5 L @ 16 °C 1 g/1,4 L @ 100 °C | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Ксантин (ксантинска киселина, 3,7-дихидро-пурин-2,6-дион) је пуринска база која се налази у већини људских ткива и флуида као и у другим организмима. Бројни стимуланси су изведени из ксантина, нпр. кофеин и теобромин.[5]
Ксантин је производ на путу пуринске деградације.
- Он се формира из гуанина посредством гуанинске деаминазе.
- Он се формира из хипоксантина посредством ксантинске оксидоредуктазе.
- Он се такође формира из ксантозина посредством пуринске нуклеозидне фосфорилазе (ПНП)[6].
Ксантин се накнадно конвертује у уричну киселину дејством ксантиске оксидазе.
Августа 2011, објављен је извештај базиран на НАСА испитивањима метеорита нађених на Земљи који сугерише да је ксантин и сродни органски молекули, међу којима су компоненте ДНК и РНК: аденин и гуанин, можда могу да буди формирани ектратерестријално у свемиру.[7][8]
Патологија[уреди | уреди извор]
Људима са ретким генетичким поремећајем ксантинуријом недостаје довољна количина ксантин оксидазе, те не могу да конвертују ксантин до уричне киселине.
Клинички значај деривата ксантина[уреди | уреди извор]
Деривати ксантина, познати колективно као ксантини, су група алкалоида која је у широкој употреби због њиховог дејства као благи стимуланти и бронходилатори, нпр. за лечење симптома астме. У контрасту са другим, потентнијим стимулансима, њихов главни ефекат се састоји од супротстављања дејству аденозина, што и чини у некој мери мање ефективним стимулансима од симпатомиметички амина. Последица широкодосежности њиховог дејства је да они имају веома ограничен терапеутски индеx, углавном се користе за лечење астме. Терапеутски нивои су 10-20 уг/мЛ у крви. Знаци токсичности су тремор, мучнина, нервоза, и тахикардија/аритхмија.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0911910131.
- ^ Спиллер, Гене А. (1998). Цаффеине. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. ISBN 0-8493-2647-8.
- ^ Воет, Доналд; Воет, Јудитх; Пратт, Цхарлотте (2008). "Тхе Мајор Патхwаyс оф Пурине Цатаболисм ин Анималс," Фундаменталс оф Биоцхемистрy: Лифе ат тхе Молецулар Левел, пп. 840.
- ^ Стеигерwалд, Јохн (8. 8. 2011). „НАСА Ресеарцхерс: ДНА Буилдинг Блоцкс Цан Бе Маде ин Спаце”. НАСА. Архивирано из оригинала 11. 05. 2020. г. Приступљено 10. 8. 2011.
- ^ СциенцеДаилy Стафф (9. 8. 2011). „ДНА Буилдинг Блоцкс Цан Бе Маде ин Спаце, НАСА Евиденце Суггестс”. СциенцеДаилy. Приступљено 9. 8. 2011.
Литература[уреди | уреди извор]
- Спиллер, Гене А. (1998). Цаффеине. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. ISBN 0-8493-2647-8.
