Ksantin
- Razlikuje se od termina Ksanten.
| Ksantin | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | 1H-Purin-2,6-diol |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 69-89-6  |
| PubHem | 1188 |
| HemPauk | 1151 |
| DrugBank | DB02134 |
| KEGG | |
| ChEBI | 17712 |
| SMILES |
|
| InChI |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C5H4N4O2 |
| Molarna masa | 152,11 g/mol |
| Agregatno stanje | beli prah |
| Tačka topljenja |
razlaže se |
| Rastvorljivost u vodi | 1 g/ 14,5 L @ 16 °C 1 g/1,4 L @ 100 °C |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Ksantin (ksantinska kiselina, 3,7-dihidro-purin-2,6-dion) je purinska baza koja se nalazi u većini ljudskih tkiva i fluida kao i u drugim organizmima. Brojni stimulansi su izvedeni iz ksantina, npr. kofein i teobromin.[1]
Ksantin je proizvod na putu purinske degradacije.
- On se formira iz guanina posredstvom guaninske deaminaze.
- On se formira iz hipoksantina posredstvom ksantinske oksidoreduktaze.
- On se takođe formira iz ksantozina posredstvom purinske nukleozidne fosforilaze (PNP)[2].
Ksantin se naknadno konvertuje u uričnu kiselinu dejstvom ksantiske oksidaze.
Avgusta 2011, objavljen je izveštaj baziran na NASA ispitivanjima meteorita nađenih na Zemlji koji sugeriše da je ksantin i srodni organski molekuli, među kojima su komponente DNK i RNK: adenin i guanin, možda mogu da budi formirani ektraterestrijalno u svemiru.[3][4]
Patologija [уреди]
Ljudima sa retkim genetičkim poremećajem ksantinurijom nedostaje dovoljna količina ksantin oksidaze, te ne mogu da konvertuju ksantin do urične kiseline.
Klinički značaj derivata ksantina [уреди]
Derivati ksantina, poznati kolektivno kao ksantini, su grupa alkaloida koja je u širokoj upotrebi zbog njihovog dejstva kao blagi stimulanti i bronhodilatori, npr. za lečenje simptoma astme. U kontrastu sa drugim, potentnijim stimulansima, njihov glavni efekat se sastoji od suprotstavljanja dejstvu adenozina, što i čini u nekoj meri manje efektivnim stimulansima od simpatomimetički amina. Posledica širokodosežnosti njihovog dejstva je da oni imaju veoma ograničen terapeutski index, uglavnom se koriste za lečenje astme. Terapeutski nivoi su 10-20 ug/mL u krvi. Znaci toksičnosti su tremor, mučnina, nervoza, i tahikardija/arithmija.
Literatura [уреди]
- ^ Spiller, Gene A. (1998). Caffeine. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-2647-8.
- ^ Voet, Donald; Voet, Judith; Pratt, Charlotte (2008). "The Major Pathways of Purine Catabolism in Animals," Fundamentals of Biochemistry: Life at the Molecular Level, p. 840.
- ^ Steigerwald, John (08. 08. 2011.). „NASA Researchers: DNA Building Blocks Can Be Made in Space“. NASA Приступљено 10. 08. 2011.
- ^ ScienceDaily Staff (09. 08. 2011.). „DNA Building Blocks Can Be Made in Space, NASA Evidence Suggests“. ScienceDaily Приступљено 09. 08. 2011.
|
|||||||||||||||||||||||
