Мађарска државна опера

С Википедије, слободне енциклопедије
Мађарска државна опера
Магyар Áллами Операхáз
Зграда Мађарске државне опере
Зграда Мађарске државне опере
Зграда Мађарске државне опере
Рекорд за висину
Мађарска државна опера је била највиша зграда
на свету од 1875 до 1884..*
Информације
Локација Андрешева авенија бр. 22
Статус завршено
Свечано отварање 9. март 1884. год.; пре 140 година (1884-03-09)
Тип оперска кућа
Стил неоренесанса
Висина 50,69м
Површина 5383,2 м²
Компаније
Архитекта Миклош Ибл
Аутор Миклош Ибл
Власник Град Будимпешта
Веб-сајт https://www.opera.hu/

*Потпуно настањив објекат, потпоран, од главног улаза до структурног или архитектонског врха; погледати списак највиших зграда на свету за друге типове листа.

Мађарска државна опера (мађ. Magyar Állami Operaház) је неоренесансна оперска кућа која се налази у централном делу Будимпеште, у Андрешевој авенији. Зграда је један од најзначајнијих споменика културе из XIX века и поред опере, представља дом националног балета. Опера је изграђена према плановима Миклоша Ибла, једног од најпознатијег мађарског архитекте из тог периода. Град Будимпешта је изградњу оперске куће започео 1875. године уз присуство цара Аустрије и краља Угарске Франца Јозефа. Ново мађарско оперско здање отворено је 27. септембра 1884. године. Пре затварања Народног позоришта у Будимпешти, ова зграда је била трећа највећа оперска кућа. Данас је здање Мађарске државне опере друга највећа оперска кућа како у Будимпешти тако и у читавој Мађарској. Поред Ибла, раскошном ентеријеру и екстеријеру зграде допринели су уметници Мор Тан, Карољ Лот и Бартален Секаљ.

Почеци извођења опере у Будимпешти датирају из раних година XIX века када су путујуће трупе изводиле своје перформансе. Нова епоха започета је после 1835. године када је део Националне опере и позоришне трупе Касе стигао у Будим.[1] Заједно са другим члановима трупе основали су Позориште Кастле након чега је почело извођење опере под вођством диригента Ференц Еркера.[1] Позориште се врло брзо показало као недовољно великим за град који је имао убрзан развој и за публику која је све више желела да да се забави уз овај жанр драмске музике. Године 1872. основан је комитет који је био задужен за изградњу нове оперске куће. Већ следеће године, министарство је расписало тендер за изградњу зграде по плановима Миклоса Ибла. Изградња је започета 1875. и трајала је пуних девет година.

Свечано отварање Мађарске краљевске опере уприличено је 27. септембра 1884. године у присуству мађарског краqа Франца Јосефа I. Том приликом изведена је опера Бáнк бáн чију су увертиру написали Ласло Хуњади а потом и романтична опера Лоенгрин немачког композитора Рихарда Вангера коју је дириговао мађарски композитор Франц Лист. Оперска кућа се врло брзо нашла у уметничкој кризи јер није могла да испуни захтеве у погледу квалитета и броја изведби. Поред овога, убрзо су наступили и финансијски проблеми јер публика Пеште није могла сама да финансира скупе продукције. Новцем од продаје улазница није се могло покрити финансирање великог броја изведби. Ситуација се променила након 1888. година, када је на челу институције дошао Густав Махлер. Његово управљање везује се за златно доба Мађарске краљевске опере.

Почетком Првог светског рата, развој оперске куће је поново успорен. Опера је убрзо затворена на период од годину дана. Уметнички процват настао је у периоду између два рата, захваљујући највише раду режисера Миклоша Радниа и Маркуша Ласла. Током Другог светског рата, зграда опере је претрпела мања оштећења. Марта 1945, национална кућа опере је поново почела да ради али са промењеним називом. Институција је преименована у Мађарску државну оперу, под чијим именом и данас постоји. Услед повећања рада, од 1951. године, Мађарској опери је припало и здање Градског позоришта, који од 1953. године зове Позориште Еркел.

Поред опере, зграда представља дом Мађарског националног балета.[2][3] Мађарска државна опера члан је међународне организације Опера Европа[4] која окупља оперске куће и оперске фестивале у Европи. Годишње се у оперској кући изведе између 45 и 50 опера и око 130 представа.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Оперска кућа лево на фотографији из 1896. године

Током своје историје дуге више од 130 година, Мађарска државна опера угостила је многе светске уметнике. Један од првих управника опре био је аустријски композитор Густав Малер. Он је постао директор краљевске опере 1888. године на овом положају остао је у наредне три сезоне. Од 1947. до 1950. музички директор опере је био јеврејски композитор Ото Клемперер.

Током седамдесетих година прошлог века, држава је кренула у велику обнову здања. Обнова је трајала од 1980. д 1984 године. Мађарска државна опера поново је отворена на своју стогодишњицу 27 септембра 1984. године.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Мермерно степениште у главном холу и на првом спрату.

Зграда Мађарске државне опере изграђена је са богатим декоративним предметима и украсима. Сматра се за једном од ремек дела мађарске архитектуре. Изграђена је у неоренесансном стилу са елементима барока. Гипсане украсе и слике, дела су водећих личности мађарске уметности, укључујући Мор Тана, Карољ Лота и Бартален Секаља. Иако се о величини и капацитету не убраја у највеће оперске куће, па лепоти и акустици сврстана је у ред водећих опера на свету.

Дворана у облику потковице може да прими 1261 особу. Према мерењима из 1970. године, тим међународних инжењера сврстао је Мађарску државну оперу као трећу са најбољом акустиком у Европи, одмах након Миланске скале и Палате Гарниер у Паризу.

На улазу у здање, налазе се статуе Ференц Еркела и Франц Листа. Еркел је компоновао мађарску државну химну и био је први музички директор опере и оснивач Будимпештанске филхармоније.

Репертоарска сезона траје сваке године од септембра до краја јануара. С обзиром на свој културни значај, зграда је позната туристичка дестинација у којој постоје скоро свакодневни обиласци на енглеском, немачком, шпанском, француском, италијанском и мађарском језику.

Архитектура[уреди | уреди извор]

Мађарска државна опера ноћу.

Приликом пројектовања зграде Миклош Ибл се служио искуствима других архитеката уз коришћење својих идејних решења. Фасада је симетрична и декорима музичке тематике. У нишама се налазе статуе мађарских композитора. Улаз је осмишљен тако да се у зграду може ући са главног пута или кроз споредну улицу. У фоајеу доминирају велики мермерни стубови. Сводни плафон осликан је фрескама Секеља и Мора. Њихов рад приказује девет муза, лица из грчке митологије које представљају ћерке бога Зевса и Мнемосине, богиње поезије, уметности и науке.

Широко камено степениште обасјава велики лустер од кованог гвожђа. Декоративно степениште је осмишљено као главни улаз до аудиторијума. Степениште одржава вертикалну вези између сваког нивоа и повезује ивице предворја. Одлазак у оперу се у XIX веку сматрало као посебан друштвени догађај а степениште је било важан елемент за даме како би показале своје вечерње тоалете.

Главна дворана украшена је бронзаним лустером тежине 3.050 килограма и осветљава фреску Карољ Лота, која приказује грчке богове на Олимпу. Просценијумски лук на централној сцени имао је најсавременију технологију тог времена, укључујући и покретне делове и хидрауличне машине.

Краљевска ложа налази се у централном делу трокатнице и украшена је скулптурама које симболизују четири оперска гласа: сопран, алто, тенор и бас.[6]

Друга оперска зграда[уреди | уреди извор]

Позориште Еркел је део Мађарске државне опере од 1951 године. Ово здање је првобитно отворено као Народна опера 1911 године. Након Првог светског рата зграда је затворена и реконструисана. Две године касније, 1917, отворена је са смањеним капацитетом на 2400 места. Током година, позориште се користило за многобројне делатности, укључујући и као биоскоп. Након припајања државној опере уследила је још једна адаптација након чега се позориште користило све до 2007. године. Позориште ј реновирано поново отворено 2013. године.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Напомене

  1. ^ а б Легáнy, стр. 630
  2. ^ „А магyарорсзáги операјáтсзáс рöвид тöртéнете”. индеx.ху (на језику: магyар). Архивирано из оригинала 2010-09-22. г. Приступљено 2009-12-27. 
  3. ^ Шаблон:ЗенеЛеx
  4. ^ „Опера Еуропа” (на језику: ангол). Архивирано из оригинала 2009-01-16. г. Приступљено 2009-12-27. 
  5. ^ 5/2012. (VI. 15.) ЕММИ ренделет а минőсíтетт елőадó-мűвéсзети сзервезетек кöрéнек мегхатáрозáсáрóл, нет.јогтар.ху (хоззáфéрéс: 2017. децембер 17.)
  6. ^ Олсзанска анд Олсзански, п. ??

Извори

  • Информатион он гуидед тоурс оф тхе опера хоусе
  • Легáнy, Дезсó (1998), "Будапест", ин Станлеy Садие, (Ед.), Тхе Неw Грове Дицтионарy оф Опера, Вол. Тхе Неw Грове Дицтионарy оф Опера: А-D. Оне, пп. 630–632. Лондон: Мацмиллан Публисхерс, Инц. 1998. ИСБН 0-333-73432-7. 
  • Олсзанска, Барбара; Тадеусз Олсзански, ДК Еyеwитнесс Травел Гуиде: Будапест, Дорлинг Киндерслеy Публисхерс Лтд. Олсзанска, Барбара (2007). Еyеwитнесс Травел Гуиде - Будапест. Дорлинг Киндерслеy Публисхинг, Инцорпоратед. ИСБН 978-0756694715. 
  • Стауд Гéза, ур. (1984). А будапести операхáз 100 éве. Будапест: Зенемűкиадó. ИСБН 963-330-524-1. 
  • Цзéтéнyи Пироска, ур. (1987). Аз операхáз (1987 изд.). Будапест: Кéпзőмűвéсзети Киадó. ИСБН 963 336 360-8. 
  • Сзéкелy Гyöргy (ур.). Магyар сзíнхáзтöртéнет (2001 изд.). Будапест: Акадéмиаи Киадó. 
  • Дéрy, Аттила (2000). Магyар éпíтéсзет : 1867-1945. (2000 изд.). Будапест: Урбино. стр. 270. ИСБН 9630034905.  Непознати параметар |цоаутхорс= игнорисан [|аутхор= се препоручује] (помоћ)
  • Еőсзе, Лáсзлó. Аз опера úтја (1962 изд.). Будапест: Зенемűкиадó. 
  • Нéметх, Амадé (1987). А магyар опера тöртéнете (1987 изд.). Будапест: Зенемűкиадó. ИСБН 963-330-630-2. 
  • Шаблон:ЗенеЛеx
  • Сзвобода Домáнсзкy, Габриелла (2007). Аз операхáз - éпíтéсзети сéта (2007 изд.). Будапест: Цорвина Киадó. ИСБН 978-963-13-5603-8. 
  • Yбл, Ервин. Аз операхáз (1962 изд.). Будапест: Кéпзőмűвéсзети Алап Киадóвáллалата. 
  • Бáлинт Марцелл: Вигyáзз! Мегy а фüггöнy. сзерзő. Бáлинт, Марцелл (1981). "Вигyáзз, мегy а фüггöнy!. M. Бáлинт. ИСБН 963-500-111-8. 
  • Бáлинт Марцелл: Ми, операхáзиак. Игази плетyкáлкодáсок. Метапресс. Бáлинт, Марцелл (1987). Ми, операхáзиак--: Игази плетyкáлкодáсок. Метапресс. ИСБН 963-02-4888-3. 
  • Бóнис Ференц: Тизенхáром талáлкозáс Ференцсик Јáноссал. Зенемűкиадó. Бóнис, Ференц (1984). Тизенхáром талáлкозáс Ференцсик Јáноссал. Зенемűкиадó. ИСБН 963-330-556-X. 
  • Борса Миклóс – Толнаy Пáл: Аз исмеретлен Операхáз. Мűсзаки. Борса, Миклóс; Толнаy, Пáл (1984). Аз исмеретлен Операхáз. Мűсзаки Кöнyвкиадó. ИСБН 963-10-5732-1. 
  • А хетвенöт éвес Магyар Áллами Операхáз. 1884–1959. Магyар Áллами Операхáз, 1959
  • Кересзтурy Дезсő - Стауд Гéза - Фüлöп Золтáн: А магyар опера- éс балеттсзценика. Магветő. Кересзтурy, Дезсő; Стауд, Гéза; Фüлöп, Золтáн (1975). А магyар опера- éс балеттсзценика. Магветő Кöнyвкиадó. ИСБН 963-270-052-X. 
  • Нéметх Амадé: Аз Еркелек а магyар зенéбен. Бéкéс Мегyеи Танáцс ВБ тудомáнyос-координáциóс сзакбизоттсáга. . 1987. ИСБН 963-03-2560-8.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Нéметх Амадé: Густав Махлер éлетéнек крóникáја. Зенемűкиадó. . 1984. ИСБН 963-330-512-8.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Пóнyаи Гyöргyи: А классзикус балеттмűвéсзет магyарорсзáги тöртéнетéбőл. Будапест, 2009. Планéтáс К.–Магyар Тáнцмűвéсзети Фőискола. . ИСБН 978-963-9414-15-0.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • А сзáзéвес Операхáз вáлогатотт иратаи. Сзерк. Дéс Михáлy Км. Валкó Арисзтид, Стауд Гéза. Магyар Сзíнхáзи Интéзет. А Сзáзéвес Операхáз вáлогатотт иратаи. Магyар Сзíнхáзи Интéзет. 1984. ИСБН 963-7601-85-6. 
  • Сзинетáр Миклóс: Оперáн иннен, оперáн тúл. Х. н. 2007 Едиториал Кфт. ISBN 978 9638769008 [Кüлöнöсен аз 1996–2005 кöзöтти éвекрőл]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]