Организација за економску сарадњу
Организација за економску сарадњу
| |||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мото: „Одрживи социоекономски развој за народе региона” | |||||||||||||||||||||||||||
Мембер статес оф тхе ЕЦО | |||||||||||||||||||||||||||
Седиште | Техеран, Иран | ||||||||||||||||||||||||||
Званични језици | Енглески | ||||||||||||||||||||||||||
Демоним(и) | Азијска | ||||||||||||||||||||||||||
Земље чланице | |||||||||||||||||||||||||||
Лидери | |||||||||||||||||||||||||||
Кхосро Нозари | |||||||||||||||||||||||||||
Површина | |||||||||||||||||||||||||||
• Тотал | 7.937.197 км2 (3.064.569 сq ми) (6.) | ||||||||||||||||||||||||||
• Вода (%) | 6,8 | ||||||||||||||||||||||||||
Популација | |||||||||||||||||||||||||||
• 2018 процена | 488.405.949 (3.) | ||||||||||||||||||||||||||
• Густина | 60/км2 (155,4/сq ми) | ||||||||||||||||||||||||||
ГДП (ППП) | 2018 процена | ||||||||||||||||||||||||||
• Тотал | УС$6.3 билион[1] (4.) | ||||||||||||||||||||||||||
• По глави | УС$13.000 | ||||||||||||||||||||||||||
ГДП (номинално) | 2018 процена | ||||||||||||||||||||||||||
• Тотал | УС$1,8 билион (1.) | ||||||||||||||||||||||||||
• По глави | УС$4.000 | ||||||||||||||||||||||||||
Валута | |||||||||||||||||||||||||||
Временска зона | УТЦ+2 до +5 | ||||||||||||||||||||||||||
Цаллинг цоде | |||||||||||||||||||||||||||
Вебсајт www |
Организација за економску сарадњу или ЕЦО је азијска политичка и економска међувладина организација коју су 1985. године у Техерану основали лидери Ирана, Пакистана и Турске. Она пружа платформу за дискусију о начинима за побољшање развоја и промоцију могућности трговине и улагања. ЕЦО је ад хоц организација у складу са Повељом Уједињених нација.[2] Циљ је да се успостави јединствено тржиште роба и услуга, слично Европској унији.[3] ЕЦО секретаријат и одељење за културу налазе се у Ирану, економски биро је у Турској, а научни биро је у Пакистану.
Природа организације ЕЦО је у томе да се састоји од држава са муслиманском већином, јер је трговински блок за државе Централне Азије повезане са Медитераном преко Турске, Персијским заливом преко Ирана и Арабијским морем преко Пакистана. Тренутни оквир ЕЦО изражава се углавном у облику билатералних споразума и арбитражних механизама између појединачних и потпуно суверених држава чланица. То чини ЕЦО сличним АСЕАН-у по томе што је организација која има своје уреде и бирократију за спровођење трговине међу сувереним државама чланицама.
Она организација покрива подручје историјски интегрисаног пољопривредног региона Ферганске долине који омогућава трговину и заједничку пољопривредну производњу у пограничном региону Киргистана, Таџикистана, Узбекистана и Туркменистана. Уговори о слободној трговини између индустријских држава Ирана и Турске су потписани 2017.[4] Исто тако је потписан Споразум о слободној трговини између Пакистана и Турске 2010.[5] Пакистан има споразуме о слободној трговини и са Авганистаном и са Ираном који су потписани и у процесу су имплементације, а тренутно се већина авганистанске трговине одвија преко Пакистана. А Споразум о транзитној трговини између Авганистана и Пакистана осмишљен је да олакша трговину робом и услугама за Централну Азију преко Авганистана и Пакистана.[6] Ово је додатак Ашгабатском споразуму који је мултимодални споразум о превозу између држава Централне Азије.[7]
Даља сарадња међу чланицама планирана је у облику гасовода Иран—Пакистан, као и гасовода Туркменистан—Авганистан—Пакистан. Тренутни цевоводи укључују цевовод Табриз—Анкара поред планираног Персијског цевовода. Ово је додатак транспорту нафте и гаса из држава Централне Азије богатих ресурсима, попут Казахстана, и Туркменистанским минералима и пољопривредним производима, што допуњује индустријализацију која је у току у Ирану, Пакистану и Турској. Пакистан планира да диверзификује своје изворе нафте и гаса према државама Централне Азије, укључујући уговоре о увозу нафте са Азербејџаном.[8]
Историја[уреди | уреди извор]
Организација за економску сарадњу била је наследница организације Регионална сарадња за развој (РЦД), основана 1964. године, која је окончала своје активности 1979. Године 1985, Иран, Пакистан и Турска су се придружили и формиран је ЕЦО. До јесени 1992. ЕЦО се проширио и обухватао је седам нових чланова; Авганистан, Азербејџан, Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан. Датум проширења на садашњи облик, 28. новембар, назива се „ЕЦО дан”. Статус и моћ ове организације расте. Међутим, организација се суочава са многим изазовима. Најважнији је да државама чланицама недостаје одговарајућа инфраструктура и институције које Организација првенствено настоји да развије, да би у потпуности искористили расположиве ресурсе у региону и обезбедиле одрживљавање развоја држава чланицама. Трговински споразум Организације за економску сарадњу (ЕЦОТА) потписан је 17. јула 2003. у Исламабаду.[9] ЕЦО Организација за промоцију трговине (ТПО) је нова организација за промоцију трговине међу државама чланицама са седиштем у Ирану (2009).[10] Према споразуму постигнутом између чланица ЕЦО, заједничко трговинско тржиште требало би да буде успостављено до 2015. године.[3]
Члансктво[уреди | уреди извор]
Пуни чланови[уреди | уреди извор]
Име | Популација (2018, миллионс)[11] |
Површина[12] | Популациона густина |
ГДП (2018, номинално, УС$ милијарди)[11] |
ГДП по глави становника (2018, номинално, УС$)[11] |
ГДП (2018, ППП, Инт$ милијарди)[11] |
ГДП по глави становника (2018, ППП, Инт$)[11] |
Биланс текућег рачуна (2018, УС$ милијарди)[11] |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Авганистан | 36,020 | 652.230 км2 (251.830 сq ми) |
55,23/км2 (143,0/сq ми) |
20,367 | 565,426 | 72,697 | 2.018,228 | 1,048 |
Азербејџан | 9,940 | 86.600 км2 (33.400 сq ми) |
114,78/км2 (297,3/сq ми) |
45,592 | 4.586,771 | 178,470 | 17.954,863 | 3,020 |
Иран | 82,360 | 1.648.195 км2 (636.372 сq ми) |
49,97/км2 (129,4/сq ми) |
430,082 | 5.221,974 | 1.652,888 | 20.069,073 | 5,792 |
Казахстан | 18,463 | 2.724.900 км2 (1.052.100 сq ми) |
6,78/км2 (17,6/сq ми) |
184,209 | 9.977,414 | 507,627 | 27.494,808 | -0,281 |
Казахстан | 6,389 | 199.951 км2 (77.202 сq ми) |
31,95/км2 (82,8/сq ми) |
8,013 | 1.254,135 | 24,356 | 3.812,161 | -0,983 |
Пакистан | 200,960 | 796.095 км2 (307.374 сq ми) |
252,43/км2 (653,8/сq ми) |
306,897 | 1.527,157 | 1.148,290 | 5.714,025 | -18,171 |
Таџикистан | 9,107 | 144.100 км2 (55.600 сq ми) |
63,20/км2 (163,7/сq ми) |
7,350 | 807,050 | 30,547 | 3.354,156 | -0,345 |
Турска | 81,867 | 783.562 км2 (302.535 сq ми) |
104,48/км2 (270,6/сq ми) |
713,513 | 8.715,513 | 2.314,398 | 28.270,226 | -40,687 |
Туркменистан | 5,770 | 488.100 км2 (188.500 сq ми) |
11,82/км2 (30,6/сq ми) |
42,764 | 7.411,877 | 112,659 | 19.526,084 | -3,498 |
Узбекистан | 32,657 | 447.400 км2 (172.700 сq ми) |
72,99/км2 (189,0/сq ми) |
43,303 | 1.326,002 | 239,623 | 7.337,557 | -0,217 |
10 Укупно | 483,533 | 7.971.133 км2 (3.077.672 сq ми) |
60,66/км2 (157,1/сq ми) |
1.802,090 | 3.726,922 | 6.281,555 | 12.990,954 | -54,322 |
Посматрачи[уреди | уреди извор]
- Северни Кипар[13]
- Организација исламске сарадње
- Савет туркофоних држава
- Енергетска повеља
Самити и генерални секретари[уреди | уреди извор]
Самити шефова држава[уреди | уреди извор]
Састанак | Датум | Земља | Локација |
---|---|---|---|
1. | 16-17. фебруар 1992 | Иран | Техеран |
2. | 6-7. мај 1993 | Турска | Истанбул |
3. | 14-15. мај 1995 | Пакистан | Исламабад |
4. | 14. мај 1996 | Туркменистан | Ашхабат |
Изванредни | 14. мај 1997 | Туркменистан | Ашхабат |
5. | 11. мај 1998 | Казахстан | Алмати |
6. | 10. јун 2000 | Иран | Техеран |
7. | 14. октобар 2002 | Турска | Истанбул |
8. | 14. септембар 2004 | Таџикистан | Душанбе |
9. | 5. мај 2006 | Азербејџан | Баку |
10. | 11. март 2009 | Иран | Техеран |
11. | 23. децембар 2010 | Турска | Истанбул |
12. | 16. октобар 2012 | Азербејџан | Баку |
13. | 1. март 2017[14][15] | Пакистан | Исламабад |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Репорт фор Селецтед Цоунтриес анд Субјецтс”.
- ^ Унитед Натионс Цхартер (Цхаптер VIII).
- ^ а б Ајаy Патнаик (2016). Централ Асиа: Геополитицс, сецуритy анд стабилитy.
- ^ „Туркеy хопес то сигн фрее траде агреемент wитх Иран”. 4. 1. 2017.
- ^ „Пакистан-Туркеy сиxтх роунд оф талкс он ФТА неxт wеек”. www.тхенеwс.цом.пк.
- ^ Центер, Асиа Регионал Интегратион. „Пакистан-Туркеy Преферентиал Траде Агреемент Фрее Траде Агреемент”. ариц.адб.орг.
- ^ „Пакистан анноунцес то јоин Асхгабат Агреемент, Лапис Лазули Цорридор”. Дунyа Неwс.
- ^ „Аwаy фром Гулф, Пакистан сет то импорт оил, гас фром Централ Асиа”. Тхе Еxпресс Трибуне. 4. 2. 2017.
- ^ „ЕЦОТА” (ПДФ). Приступљено 2012-02-09.
- ^ [1] Архивирано 2 мај 2009 на сајту Wayback Machine
- ^ а б в г д ђ „Report for Selected Countries and Subjects”. World Economic Outlook Database. International Monetary Fund. 9. 2. 2019. Архивирано из оригинала 9. 2. 2009. г. Приступљено 9. 2. 2019.
- ^ „Country Comparison – Area”. CIA World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 8. 2. 2019. г. Приступљено 9. 2. 2019.
- ^ „ECO Secretary General Meets the Representatives of Turkish Cyprus State in Tehran”. ECO. 25. 2. 2014. Архивирано из оригинала 2016-02-02. г.
- ^ „Public Holiday In Islamabad and Rawalpindi On 1 March Due To ECO Summit 2017”. Архивирано из оригинала 28. 2. 2017. г.
- ^ „Pakistan to host 13th ECO Summit in Islamabad next week”. Dawn. 25. 2. 2017. Архивирано из оригинала 28. 02. 2017. г. Приступљено 25. 2. 2017.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- ECO's Website
- ECO's Cultural Institute
- ECO's Trade and Development Bank
- ECO's Trade promotion Unit Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2020)
- ECO's Post Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015)
- Iran and ECO – PressTV (2009)