Туркменистан

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 35°-43° СГ Ш, 52°-67° ИГД

Туркменистан
Türkmenistan
Түркменистан
Застава Туркменистана Грб Туркменистана
Застава Грб
Химна
Химна независне, неутралне, државе Туркменистана
ткм. Garaşsyz, bitarap, Türkmenistanyň döwlet gimn
Положај Туркменистана
Главни град Ашхабад
Службени језик туркменски
Облик државе Парламентарна република
 — Председник Курбанкули Бердимухамедов
Независност од СССРа 
 — проглашена 27. октобар 1991
 — призната 8. децембар 1991
Површина  
 — укупно 488.100 km² (52)
 — вода (%) 4,9
Становништво  
 — 2012. 5.169.660 (113.)
 — густина 9,9/km² (208.)
БДП (ПКМ) 2005 приближно
 — укупно $40,685 милијарди (86.)
 — по глави становника $8.098 (73.)
Валута Манат (TMM)
Временска зона UTC +5
Интернет домен .tm
Позивни број +993

Туркменистан (туркменски: Türkmenistan, Түркменистан), позната и као Туркменија, је држава у централној Азији[1]. Граничи се са Авганистаном, Ираном, Казахастаном, Узбекистаном и излази на Каспијско море.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Туркменистана

Територија Туркменистана има дугу и променљиву историју, јер су армије разних царстава пролазиле кроз ову земљу на путу ка пожељнијим територијама.

Александар Велики је освојио територију у 4. веку пре нове ере, на свом путу ка Индији. Након 150 година, Персијско царство је поставило своју престоницу у Ниси, области која се налази у предграђима данашњег Ашхабада. У 7. веку нове ере, Арапи су освојили регион, и са собом донели ислам и блискоисточну културу. Отприлике у ово доба је успостављен чувени Пут свиле као главна трговачка рута између Азије и Европе.

Област Туркменистана је ускоро постала позната као престоница Великог Корасана када је калиф Ал-Мамун преместио своју престоницу у Мерв.

Средином 11. века, моћни Турци Селџуци су сконцентрисали своју снагу у територији Туркменистана у покушају да се прошире у Авганистан. Царство Селџука се срушило у другој половини 12. века, и Туркмени су изгубили своју независност када је Џингис-кан преузео контролу над Каспијским морем на свом путу на запад. У наредних седам векова, Туркмени су живели под разним царствима и водили константне међу-племенске ратове.

До 1894. царска Русија је преузела контролу над Туркменистаном. Октобарска револуција 1917. и политички немири који су уследили су довели до проглашења Туркменске републике као једне од 15 република Совјетског Савеза 1924. У ово време су формиране модерне границе Туркменистана.

Године 1991, распадом Совјетског Савеза, Туркменистан је постао независан. Бивши комунистички вођа, Сапармурат Нијазов, је остао на власти све до своје смрти 2006. године.

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Туркменистана
Председничка палата у Ашхабаду

Доживотни председник Сапармурат Нијазов, бивши бирократа комунистичке партије Совјетског Савеза, је владао Туркменистаном од 1985, када је постао вођа локалног огранка комунистичке партије. Држао је апсолутну контролу над земљом, толико да је цео државни буџет ишао преко његових приватних рачуна. Председникова Демократска партија Туркменистана (бивши комунисти), је једина законом дозвољена странка, па је опозиција у илегали. Туркменистаном доминира свепрожимајући култ личности који уздиже председника Нијазова као Туркменбаши ("вођа свих Туркмена"). Његов лик је осликан по целој држави, од новчаница до флаша вотке. Лого туркменске националне телевизије је његов профил. Две књиге које је он написао су обавезна лектира у школама, ауто-клубовима и домовима. Институције које не могу бити назване по њему су назване по његовој мајци. Сви сатови морају да носе његов лик на себи. Дивовска позлаћена статуа, висока 15 метара, стоји на ротирајућем постољу, тако да је лицем увек окренута према сунцу, и баца светло на престоницу. Нијазов је иначе веома низак, има једва 150 cm.

Међу Туркменима је популаран слоган "Halk! Watan! Türkmenbashi!" што значи „Народ! Отаџбина! Вођа!" и подсећа на нацистички слоган "Ein Volk, ein Reich, ein Führer" (Један народ, једна власт, један вођа). Нијазов је написао нову туркменску химну/оду самом себи. Националну химну/оду је осудило неколико међународних група које се баве заштитом људских права, јер њен текст охрабрује прогон хомосексуалаца.

Стране компаније које желе да експлоатишу велике изворе природног гаса Туркменистана су сарађивале са Нијазовим. Његову књигу Рухнама, која се у Туркменистану поштује готово као свето писмо, су управо због овог разлога страни индустријалци превели на многе језике, укључујући пољски, мађарски и банту.

Људска права[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Људска права у Туркменистану

Питања људских права у Туркменистану као ауторитарној држави, укључују и питања верских слобода. Према Форуму 18, упркос међународном притиску, власти пажљиво мотре на све религијске групе, а правни оквир је толико стегнут да се многе групе одлучују на деловање у подземљу уместо да пролазе кроз све службене процесе који делују попут баријера. Присталице протестантизма су погођене, као и групе попут Јеховиних сведока и Харе Кришне. Припадницима Харе Кришне није допуштено да траже донације на главном аеродрому.

Према Светском индексу слободе штампе Репортера без граница за 2005, Туркменистан има треће по реду најлошије услове за слободу штампе у свету. Никоме није допуштено да описује председника или његову породицу у негативном светлу. Такође, није допуштено помињање да је председник веома низак човек, нити да носи тупе.

Покрајине[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Покрајине Туркменистана

Туркменистан је административно подељен на 5 покрајина или вилајета (welayat) и један независни град, Ашхабад.

TurkmenistanNumbered.png
Име ИСО 3166-2 Главни град Површина (km²) Становништво (1995) Кључ
Ашхабад Ашхабад 604.000
Покрајина Ахал TM-A Ашхабад 95.000 722.800 1
Покрајина Балкан TM-B Балканабат  138.000 424.700 2
Покрајина Дашховуз TM-D Дашогуз 74.000 1.059.800 3
Покрајина Лебап TM-L Туркменабат 94.000  1.034.700 4
Провинција Мери TM-M Мери 87.000 1.146.800 5

Географија[уреди]

Мапа Туркменистана
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Туркменистана

Туркменистан има приближно 488.100 km². 90 % земље покрива пустиња Каракум. Средиштем земље доминиру депресија Туран и пустиња Каракум које су махом равничарске. Планински венац Копет Даг дуж југозападне границе достиже 2.912 метара. Туркменске балканске планине на далеком западу и венац Кугитанг на далеком истоку су једина остала приметна узвишења. Неке од река су Аму Дарја, Мургап, и Хари Руд.

Климе је суптропска, пустињска, са мало падавина. Зиме су благе и суве, уз највише падавина између јануара и маја. Највеће падавине су у венцу Копетдаг.

Међу осталим значајнијим градовима су: Туркменбаши (раније Красноводск) и Дашогуз.

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Туркменистана
Споменик независности

Половина наводњене земље је под памуком, што Туркменистан чини десетим највећим произвођачем у свету; Туркменистан поседује 5. по реду највеће резерве природног гаса као и значајне резерве нафте. Године 1994, Русија је одбила да извози туркменски гас на тржишта са чврстом валутом, а уз то су се гомилали дугови главних потрошача у бившем Совјетском Савезу. Ово је допринело оштром паду индустријске производње, и довело је до преласка из буџетског суфицита до благог дефицита.

Туркменистан је опрезно пришао економској реформи, у нади да ће продајом гаса и памука одржати своју неефикасну привреду. Приватизација је ограничена. Између 1998. и 2002, Туркменистан је патио од хроничног недостатка адекватних извозних рута за природни гас, и од обавеза на основу великог краткорочног спољњег дуга. Истовремено је, међутим, вредност укупног извоза изразито порасла услед виших међународних цена нафте и гаса. Економска очекивања у блиској будућности су обесхрабрујућа услед раширеног сиромаштва и терета страног дуга.

Председник Нијазов је протраћио велики део богатства своје земље на слављење самог себе. Градови, Ашхабад посебно, су знатно реновирани, док се људи изван престонице боре са сиромаштвом. Нијазов је обећао бесплатну воду, струју и гас; међутим, несташице су честе.

Демографија[уреди]

Туркмен у традиционалној одећи, око 1905. – 1915.

Већина грађана Туркменистана су Туркмени.


Етнички састав

Процена за 2006. годину говори о 4.899.000 становника, од чега на Туркмене отпада 3.936.000. Остали народи (има их 40) су: Узбеци (443.000); Руси (141.000); Казаси (126.000); Татари (50.000); Азери (49.000); Белуџи (40.000); Јермени (20.000); Украјинци (12.000); Иранци (11.000); Лезгини (11.000). Мање од 10.000 броје: Каракалпаци (5.500); Таџици (4.300); Белоруси (4.000); Корејци (3.500); Курди (2.900); Башкири (2.600); Чуваши (2.400); Немци (2.200); Осети (1.900); Паштуни (1.800); Молдавци (1.700); Мордвини (1.700); Брагуји (1.600); Даргинци (1.600); Лакци (1.600); Ујгури (1.400); Грузини (1.000); Чечени (700); Киргизи (700); Пољаци (700); Авари (600); Бугари (600); Источни Черемиси (500); Грци (500); Јевреји (500); Летонци (300); Литванци (200); Табасарани (200); Уди (20).

Туркменски је службени језик, мада је руски и даље у широкој употреби као „језик међу-етничке комуникације“ (по уставу из 1992). Име Туркмен вероватно потиче из периода кад су Руси први пут срели овај народ, а значи вероватно Tūrk-men, или „Ја сам Турк“ (Tūrk).

Образовање је универзално и обавезно кроз секундарни ниво, чија је укупна дужина недавно смањена са 11 на 9 година.

Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Туркменистана

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Даља литература[уреди]

  • Bradt Travel Guide: Turkmenistan Пол Брумел
  • Historical Dictionary of Turkmenistan Рафис Абазов
  • Lonely Planet Guide: Central Asia Пол Кламер, Мајкл Кон и Бредли Мејхју
  • Tradition and Society in Turkmenistan: Gender, Oral Culture and Song Керол Блеквел
  • Tribal Nation: The Making of Soviet Turkmenistan Ејдријен Лин Едгар
  • Unknown Sands: Journeys Around the World's Most Isolated Country Джон Кропф

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :