Сиролимус

С Википедије, слободне енциклопедије
Сиролимус
IUPAC име
(3S,6R,7E,9R,10R,12R,14S,15E,17E,19E,21S,23S,
26R,27R,34aS)-9,10,12,13,14,21,22,23,24,25,26,
27,32,33,34,34а-хексадекахидро-9,27-дихидрокси-3-
[(1R)-2-[(1S,3R,4R)-4-хидрокси-3-метоксициклохексил]-
1-метилетил]-10,21-диметокси-6,8,12,14,20,26-
хексаметил-23,27-епокси-3H-пиридо[2,1-ц][1,4]-
оксаазациклохентриаконтин-1,5,11,28,29
(4Х,6Х,31Х)-пентон
Клинички подаци
Подаци о лиценци
Категорија трудноће
  • АУ: C
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост20%, мање након уноса хране богате масноћама
Везивање протеина92%
МетаболизамХепатички
Полувреме елиминације57–63 сата
ИзлучивањеУглавном фекално
Идентификатори
CAS број53123-88-9 ДаY
ATC кодL04AA10 (WHO)
PubChemCID 5284616
DrugBankDB00877 ДаY
ChemSpider10482078 ДаY
UNIIW36ZG6FT64 ДаY
KEGGD00753 ДаY
ChEBICHEBI:9168 ДаY
ChEMBLCHEMBL413 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC51H79NO13
Моларна маса914,172 g/mol
  • O[C@@H]1CC[C@H](C[C@H]1OC)C[C@@H](C)[C@@H]4CC(=O)[C@H](C)/C=C(\C)[C@@H](O)[C@@H](OC)C(=O)[C@H](C)C[C@H](C)\C=C\C=C\C=C(/C)[C@@H](OC)C[C@@H]2CC[C@@H](C)[C@@](O)(O2)C(=O)C(=O)N3CCCC[C@H]3C(=O)O4
  • InChI=1S/C51H79NO13/c1-30-16-12-11-13-17-31(2)42(61-8)28-38-21-19-36(7)51(60,65-38)48(57)49(58)52-23-15-14-18-39(52)50(59)64-43(33(4)26-37-20-22-40(53)44(27-37)62-9)29-41(54)32(3)25-35(6)46(56)47(63-10)45(55)34(5)24-30/h11-13,16-17,25,30,32-34,36-40,42-44,46-47,53,56,60H,14-15,18-24,26-29H2,1-10H3/b13-11+,16-12+,31-17+,35-25+/t30-,32-,33-,34-,36-,37+,38+,39+,40-,42+,43+,44-,46-,47+,51-/m1/s1 ДаY
  • Key:QFJCIRLUMZQUOT-HPLJOQBZSA-N ДаY

Сиролимус (ИНН/УСАН), такође познат као рапамицин, је имуносупресантни лек који се користи за превенцију одвацивања транспланта органа. Он посебно често налази примену код транспланта бубрега. Овај лек спречава активацију Т ћелија и Б ћелија путем инхибиције њиховог респонса на интерлеукин-2 (ИЛ-2). Сиролимус се такође користи за облагање коронарног стента.

Сиролимус је макролид који су открили бразилски истраживачи као продуцт бактерје Streptomyces hygroscopicus у узорку земљишта са Ускршњег острва.[1][2] Овај лек је ФДА одобрила септембра 1999. Предузеће Пфизер га продаје под именом Рапамун.

Сиролимус је оригинално разивијен као антифунгални агенс. Међутим, та форма употребе се није одржала јер је откривено да има потентна имуносупресивна и антипролиферативна својства. Показано је да продужава животни век мишева, и да вероватно може да буде користан у лечењу појединих форми канцера.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вéзина C, Куделски А, Сехгал СН (1975). „Рапамyцин (АY-22,989), а неw антифунгал антибиотиц”. Ј. Антибиот. 28 (10): 721—6. ПМИД 1102508. дои:10.7164/антибиотицс.28.721. 
  2. ^ Притцхард DI (2005). „Соурцинг а цхемицал суццессион фор цyцлоспорин фром параситес анд хуман патхогенс”. Друг Дисцоверy Тодаy. 10 (10): 688—691. ПМИД 15896681. дои:10.1016/С1359-6446(05)03395-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

}

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).