| Интерлеукин 2 |
Кристална структура људског интерлеукина 2 |
| Доступне структуре |
| 1irl, 1m47, 1m48, 1m49, 1m4a, 1m4b, 1m4c, 1nbp, 1pw6, 1py2, 1qvn, 1z92, 2b5i, 2erj, 3ink |
| Идентификатори |
| Симболи |
IL2; IL-2; TCGF; lymphokine |
| Вањски ИД |
OMIM: 147680 MGI: 96548 HomoloGene: 488 GeneCards: IL2 Gene |
|
|
| Преглед РНК изражавања |
 |
| подаци |
| Ортолози |
| Врста |
Човек |
Миш |
|
| Ентрез |
3558 |
16183 |
|
| Eнсембл |
ENSG00000109471 |
n/a |
|
| UниПрот |
P60568 |
n/a |
|
| Реф. Секв. (иРНК) |
NM_000586 |
NM_008366 |
|
| Реф. Секв. (протеин) |
NP_000577 |
NP_032392 |
|
| Локација (УЦСЦ) |
Chr 4:
123.59 - 123.6 Mb |
n/a |
|
| ПубМед претрага |
[1] |
[2] |
|
Интерлеукин 2 (ИЛ-2) је интерлеукин кога секретују лимфоцити (лимфокин) и делује претежно као фактор раста Т лимфоцита.[1] Активише такође и друге ћелије одбрамбеног система. Првобитни назив му је био фактор раста Т лимфоцита, јер изазива полиферацију и диференцијацију Т лимфоцита укључених у одбрамбену реакцију. Пошто делује на саме ћелије које га луче поседије аутокрино дејство. Луче га претежно помоћнички (ЦД4) Т лимфоцити, делимично и цитотоксични(ЦД8) Т лимфоцити.[2][3]
Интерлеукин 2 остварује дејство везивањем за ћелијске рецепторе. Рецепторе за овај интерлеукин поседују Т лимфоцити и у мањој мери Б лимфоцити и НК ћелије. ИЛ-2 делује претежно на Т лимфоците, али само на оне који учествују у имунском одговору тј. које су активисане антигеном. Рецептор за ИЛ-2 изграђен је из 3 подјединице: α, β и γ. Код неактивних Т лимфоцита је активност α подјединице ниска, док је код активисаних после контакта са антигеном активност ове подјединице већа, тако да ови активисани лимфоцити могу да реагују на ИЛ-2. Услед његовог дејства долази до пролиферације и диференцијације ових лимфоцита. Везивање ИЛ-2 изазиве веома сложене процесе у лимфоцитима које доводе до фосфорилације протеина који преводе лимфоците из Г1 у С фазу ћелијског циклуса тј. покрећу процес ћелијске деобе. Такође смањује се и концентрација фактора који инхибишу ћелијски циклус нпр. п27, а повећава концентрација фактора који спречавају апоптозу и продужавају преживљавање лимфоцита нпр. Bcl-2. Запажено је и да дуготрајна активација Т лимфоцита овим фактором раста може имати и супротан ефекат, када може довести до њихове програмиране ћелијске смрти.
ИЛ-2 делује такође на НК ћелије, које активише и на Б лимфоците, код којих повећава стварање антитела и делује као фактор раста.
ИЛ-2 подстиче и стварање других интерлеукина као нпр. интерлеукина 4 и интерферона γ.
Спољашње везе [уреди]
|
Имуномодулатори: Имуносупресивни лекови / Имуносупресанти (Л04) |
|
Интерацелуларни
(иницијација) |
|
|
Интрацелуларни
(рецепција) |
|
|
| Екстрацелуларни |
|
|
|
|
|
Серум циљ
(нон-целуларни)
|
|
|
|
Целуларни циљеви
|
ЦД3 ( Муромонаб-ЦД3, Отеликсизумаб, Теплизумаб, Весилизумаб) • ЦД4 ( Кленоликсимаб, Келиксимаб, Занолимумаб) • ЦД11a ( Ефализумаб) • ЦД18 ( Ерлизумаб) • ЦД20 ( Афутузумаб, Оцрелизумаб, Пасколизумаб) • ЦД23 ( Лумиликсимаб) • ЦД40 ( Тенеликсимаб, Торализумаб) • ЦД62Л/Л-селектин ( Аселизумаб) • ЦД80 ( Галиксимаб) • ЦД147/Басигин ( Гавилимомаб) • ЦД154 ( Руплизумаб)
BLyS (Белимумаб) • ЦТЛА-4 (Ипилимумаб, Тремелимумаб) • ЦАТ (Бертилимумаб, Лерделимумаб, Метелимумаб) • Интегрин (Натализумаб) • Интерлеукин-6 рецептор (Тоцилизумаб) • ЛФА-1 (Одулимомаб)
ИЛ-2 рецептор/ЦД25 (Басиликсимаб, Даклизумаб, Инолимомаб)
Т-лимфоцит ( Золимомаб аритокс)
|
|
|
Несортирани
|
Аторолимумаб, Цеделизумаб, Дорликсизумаб, Фонтолизумаб, Гантенерумаб, Гомиликсимаб, Maslimomab, Morolimumab, Пекселизумаб, Реслизумаб, Ровелизумаб, Сиплизумаб, Тализумаб, Телимомаб аритокс, Вапаликсимоб, Вепалимомаб
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља). |
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: Интерлеукин 2
