Azatioprin
 |
|
 |
|
| (IUPAC) ime | |
|---|---|
| 6-[(1-methyl-4-nitro-1H-imidazol-5-yl)sulfanyl]-7H-purine | |
| Klinički podaci | |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 446-86-6 |
| ATC kod | L04AX01 |
| PubHem | 2265 |
| DrugBank | APRD00811 |
| HemSpider | 2178 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C9H7N7O2S |
| Mol. masa | 277.263 g/mol |
| SMILES | eMolekuli & PubHem |
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | Dobro je apsorbovan |
| Metabolizam | putem ksantin oksidaze |
| Poluvreme eliminacije | 3 sata |
| Izlučivanje | Renalno, minimalno |
| Farmakoinformacioni podaci | |
| Trudnoća | ? |
| Pravni status | ℞ Prescription only |
| Način primene | oralno |
Azatioprin (Azathioprine, Imurek) je lek koji supresuje imunski sistem.[1]
Azatioprin se koristi kod transplantacije organa i za tretiranje autoimunih bolesti. Neke od autoimunih bolesti su reumatoidni artritis, pemfigus, Inflamatorna bolest creva (kao što je Kronova bolest i Ulcerozni kolitis)[2], multipla skleroza, autoimuni hepatitis, atopični dermatitis i restriktivna bolest pluća.[3]
Azatioprin ometa sintezu purina (adenina i guanina), koji su neophodni za DNK sintezu. Inhibicija sinteze purina ima najjači efekat na brzo-rastuće ćelije, u koje spadaju T-ćelije i B-ćelije.
Azatioprin je prolek, koji se konvertuje u telu u aktivne metabolite 6-merkaptopurin (6-MP) i 6-tioinosinsku kiselinu.
Azatioprin proizvodi više generičnih proizvođača. On se prodaje pod imenima (Azasan od strane kompanije Salix u SAD, Imuran od strane kompanije GlaksoSmitKlajn u Kanadi, SADu, Australiji i Velikoj Britaniji, Azamun u Finskoj, i Imurel u Skandinaviji i Francuskoj).
Садржај |
Istorija [уреди]
Azatioprin je uveo u kliničku praksu Sir Roj Kaln, britanski pionir u transplantaciji. On je sledio rad Sir Peter Medavara u kojem je otkrivena imunološka baza neprihvatanja transplantiranog tkiva i organa. Kaln je uveo 6-merkaptopurin kao eksperimentalni imunosupresant za transplantaciju bubrega. Kad je azatioprin bio otkriven, on ga je primenio kao manje toksičnu zamenu za 6-merkaptopurin. Dugo godina, dvojna terapija sa azatioprinom i steroidima je bila standard za antirejekcione režime, dok ciklosporin nije bio uveden u kliničku praksu (takođe Kalnov doprinos) 1978 godine.
Mehanizam akcije [уреди]
Azatioprin je inhibitor DNK sinteze. On se konvertuje u analog purina koji inhibira proliferaciju ćelija, posebno limfocita. On je efektivan kad se koristi sam, npr. kod određenih autoimunih bolesti, ili u kombinaciji sa drugim imunosupresantima kod transplantacije organa.
Neposredne ili kratkotrajne nuspojave [уреди]
Nuspojave nisu česte. Neke od poznatih nuspojava su mučnina, iscrpljenost, gubitak kose, i osip. Zato što azatioprin supresuje kičmenu moždinu, pacijenti postaju podložni infekcijama. Mere opreza trebaju biti preduzete kad se ovaj lek koristi sa purin analozima kao što je je alopurinol. Enzim tiopurin S-metiltransferaza (TPMT) deaktivira [[6-merkaptopurin]. TPMT genski polimorfizam može dovesti do eksesivne toksičnosti leka.[4]
Mada je znatno skuplji[5], mikofenolat mofetil se sve više koristi umesto azatioprina za organ transplantaciju, pošto u manjoj meri dovodi do supresije kičmene moždine i oportunističkih infekcija, i ima manju učestalost akutnih neprihvatanja organa.[6] Azatioprin je još uvek veoma značajan.
Dugotrajne nuspojave [уреди]
On je listiran kao ljudski karcinogen u 11-tom izveštaju o karcinogenima SAD ministarstva za Zdravstvene i Ljudske Usluge.[7]
Literatura [уреди]
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 38. Pharmacotherapy of inflammatory bowel disease, Immunosuppressive agents“. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 52. Immunosuppressants, tolerogens and immunostimulatns“. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Konstantopoulou M, Belgi A, Griffiths K, Seale J, Macfarlane A (2005). „Azathioprine-induced pancytopenia in a patient with pompholyx and deficiency of erythrocyte thiopurine methyltransferase“. BMJ 330 (7487): 350–1. DOI:10.1136/bmj.330.7487.350. PMID 15705694.
- ^ Remuzzi G. et al. Mycophenolate mofetil versus azathioprine for prevention of acute rejection in renal transplantation (MYSS): a randomized trial. The Lancet, Vol. 364, August 7, 2004; 503:12
- ^ Woodroffe R, Yao G, Meads C, Bayliss S, Ready A, Raftery J, Taylor R (2005). „Clinical and cost-effectiveness of newer immunosuppressive regimens in renal transplantation: a systematic review and modelling study“. Health Technol Assess 9 (21): 1–194. PMID 15899149.
- ^ National Toxicology Program. „Azathioprine“. Substance Profiles, Report on Ccarcinogens (Eleventh ed.). U.S. Department of Health and Human Services.
Spoljašnje veze [уреди]
- Imuran
- Azasan
- Medline Plus savet o Imuranu
- GSK monografija proizvoda za Imuran
- SAD Nacionalna biblioteka za medicinu: Informacioni portal za lekove - Azathioprine
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||
