Стефан Банах

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Банах
Име по рођењуСтефан Банацх
Датум рођења30 март 1892(1892-03-30)
Место рођењаКраков, Велико Војводство Краков
 Аустроугарска
(тодаy Пољска)
Датум смрти31. август 1945.(1945-08-31) (53 год.)
Место смртиЛавов, Украјинска ССР,
 Совјетски Савез (данас Украјина)
ПребивалиштеАустроугарса, Совјетски Савез
Држављанствопољско
УниверзитетТехнички универзитет у Лавову
ПослодавацУниверзитет у Лавову
Деловањематематика
РадовиБанахов простор
Функциона анализа[1]
Банахова алгебра
Банах-Тарски парадокс
Банахова теорема о непокретној тачки
Теорема Банаха-Штајнхауса
Банах-Мазурова теорема
Теорема о отвореном пресликавању
Хан-Банахова теорема
Теорема Банаха-Алаоглу

Стефан Банах (Пољски: [ˈстɛфан ˈбанаx] ( слушај); 30. март 1892 – 31. август 1945) био је пољски математичар[2] који се генерално сматра једним од најзначајнијих и најутицајнијих математичари 20. века. Он је заснивач модерне функционалне анализе,[3] и оригинални члан Математичке школе у Лавову. Његово главно дело била је књига из 1932. године, Théorie des opérations linéaires (Теорија линеарних операција), прва монографија о општој теорији функционалне анализе.

Рођен у Кракову, Банах је похађао IV гимназију, средњу школу, и радио на математичким проблемима са својим пријатељем Витолдом Вилкошем. Након дипломирања 1910. године, Банах се преселио у Лавов. Међутим, током Првог светског рата Банах се вратио у Краков, где се спријатељио са Хугом Стајнхаусом. Након што је Банах решио неке математичке проблеме које је Стајнхаус сматрао тешким, објавили су свој први заједнички рад. Године 1919, са неколицином других математичара, Банах је основао математичко друштво. Године 1920, добио је позицију асистента на Политехници у Лавову. У својој дисертацији, написаној 1920. године, он је аксиоматски дефинисао оно што се данас назива Банахов простор.[4] Он је организовао Математичку школу Лавов. Око 1929. године почео је да пише своју Теорију линеарних операција.

Живот[уреди | уреди извор]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Стефан Банах је рођен 30. марта 1892. године у Општој болници Свети Лазар у Кракову, тада у саставу Аустроугарске империје, у римокатоличкој породици Горала,[5] а потом га је отац крстио.[6][7] Банахови родитељи су били Стефан Гречек и Катажина Банах, обоје родом из Подхалског краја.[8][9] Гречек је био војник Аустроугарске војске стациониране у Кракову. Мало се зна о Банаховој мајци.[6] Према његовој крштеници, рођена је у Боровни и радила је као кућна помоћница.[9]

Необично је да се Стефан презивао по мајци уместо по оца, иако је добио очево име Стефан. Војни прописи нису дозвољавали војницима ранга Стефана Гречека да се венчају; он је био редов и пошто је мајка била превише сиромашна да би издржавала дете, пар је одлучио да га одгајају породица и пријатељи.[10] Стефан је првих неколико година живота провео са својом баком, али када се она разболела, Гречек је организовао да његовог сина одгајају Франчишка Плова и њена нећакиња Марија Пухалска у Кракову. Млади Стефан је почео да сматра Францишку своју хранитељицом, а Марију својом старијом сестром.[11] У његовим раним годинама Банаха је подучавао Јулиусз Мијен, француски интелектуалац и пријатељ породице Плова, који је емигрирао у Пољску и издржавао се фотографијом и преводима пољске књижевности на француски. Мијен је Банаха учио француски и највероватније га је охрабривао у његовим раним математичким истраживањима.[12]

Године 1902, Банах, са 10 година, уписао се у IV гимназију у Кракову (познату и као Гецова гимназија). Док је школа била специјализована за хуманистичке науке, Банах и његов најбољи пријатељ Витолд Вилкош (такође будући математичар) су већину свог времена проводили радећи на математичким проблемима током распуста и после школе.[13] Касније у животу Банах је приписао заслуге др Камилу Крафту, наставнику математике и физике у школи, што је подстакао његово интересовање за математику.[14] Док је Банах био вредан ученик, повремено је добијао ниске оцене (није положио грчки током првог семестра у школи), и касније је критички говорио о школским наставницима математике.[15]

Након стицања матуре (средњошколске дипломе) са 18 година 1910. године, Банах се преселио у Лавов са намером да студира на Лавовској политехници. У почетку је одабрао инжењерство као своју област студија пошто је у то време био убеђен да у математици нема ништа ново да открије.[16] Током тог периода је такође похађао Јагелонски универзитет у Кракову на пола радног времена. Пошто је Банах морао да зарађује новац да би издржавао своје студије, тек је 1914. године, коначно са 22 године, положио дипломске испите.[17]

Када је избио Први светски рат, Банах је био ослобођен војне службе због своје леворукости и слабог вида. Када је Руска армија отворила офанзиву према Лавову, Банах је отишао у Краков, где је провео остатак рата. Зарађивао је за живот као наставник у локалним школама, радио у књижари и као предрадник екипе за изградњу путева. Похађао је неколико предавања на Јагелонском универзитету у то време, укључујући предавања чувених пољских математичара Станислава Зарембе и Казимијежа Жоравског, али се о том периоду његовог живота мало зна.[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стефан Банацх (1922). „Сур лес опéратионс данс лес енсемблес абстраитс ет леур апплицатион ауx éqуатионс интегралс (Он оператионс ин тхе абстрацт сетс анд тхеир апплицатион то интеграл еqуатионс)”. Фундамента Матхематицае (на језику: Френцх и Полисх). 3. 
  2. ^ „“Стефан Банацх полисх матхематициан””. 
  3. ^ „“Полисх матхематициан wхо фоундед модерн фунцтионал аналyсис анд хелпед девелоп тхе тхеорy оф топологицал вецтор спацес.””. 
  4. ^ „Математичний міст між Краковом і Львовом: як Стефан Банах став одним із найвеличніших математиків століття - кракоw1.оне” (на језику: украјински). 2022-11-16. Приступљено 2022-11-16. 
  5. ^ „Хоме Паге оф Стефан Банацх”. киелицх.аму.еду.пл. Приступљено 19. 8. 2017. 
  6. ^ а б О'Цоннор, Јохн Ј.; Робертсон, Едмунд Ф. „Стефан Банацх”. МацТутор Хисторy оф Матхематицс арцхиве. Университy оф Ст Андреwс. 
  7. ^ Стацхура 1999, стр. 51.
  8. ^ Wаксмундзка-Хајнос 2006, стр. 16.
  9. ^ а б Дуда 2009, стр. 29.
  10. ^ Каłуżа 1996, стр. 2–4
  11. ^ Каłуżа 1996, стр. 1–3
  12. ^ Каłуżа 1996, стр. 3
  13. ^ Каłуżа 1996, стр. 137
  14. ^ Јакимоwицз & Мираноwицз 2007, стр. 4
  15. ^ Каłуżа 1996, стр. 3–4
  16. ^ Јакимоwицз & Мираноwицз 2007, стр. 5
  17. ^ Каłуżа 1996, стр. 13
  18. ^ Каłуżа 1996, стр. 16

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stefan_Banah&oldid=27676821”