Тхеропода

С Википедије, слободне енциклопедије

Тхеропода
Временски распон:
Касни Тријас – Садашњост, 231.4–0 Ма
Реконструкција скелета Цоелопхyсис баури
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Кладус: Диносауриа
Кладус: Саурисцхиа
Кладус: Тхеропода
Марсх, 1881
Подгрупе[1]

Тероподи (Тхеропода, „зверска стопала”) су група двоножних диносауруса, припадника реда саурисхија. Иако су већином били месоједи, бројне групе су постале сваштоједи, инсективори и биљоједи. Тероподи су се први пут појавили током касног тријаса, пре око 230 милиона година, и у њих су спадали сви велики копнени грабљивци од ране јуре до краја креде, пре око 66 милиона година. Данас су њихови представници 9.900 врста птица које су настале током јуре од малених специјализованих диносауруса.

Међу особинама које повезују тероподе и птице су стопала са три прста, кост фуркула (јадац), кости испуњене ваздухом и (у неким случајевима) перје и лежање на јајима.

Опис[уреди | уреди извор]

Величина[уреди | уреди извор]

Однос величине између изабраних диносаура.

Људи већ деценијама знају за тираносауруса, који се дуго сматрао највећим тероподом. Међутим, након његовог открића, бројни други дивовски диносауруси месоједи су откривени, укључујући спиносауруса, кархародонтосауруса и гиганотосауруса.[2] Оригинални примерци спиносауруса (као и новији фосили откривени 2006. године) подржавали су идеју да је спиносаурус био већи од тираносауруса, око 6 метара дужи и барем једну тону тежи од њега.[3] Међутим, новије студије су ревидирале горњу границу тежине ових диносауруса, па се сматра да је тираносаурус ипак био масивнија животиња, док је спиносаурус за сада још увек најдужи познати теропод. Претпоставка је да су тероподи дошли до оваквих димензија кроз еволутивно надметање са својим пленом.

Најмањи одрасли примерак теропода који није птица је анхиорнис, тежак 110 грама и дуг 34 цм.[4] Ако се укључе и савремене птице, онда је Меллисуга хеленае (врста колибрија) најмањи тероподни диносаурус, тежак само 1,9 г и 5,5 цм дуг.[5]


Кожа, крљушти и перје[уреди | уреди извор]

Мезозојски тероподи су такође били разнолики што се тиче текстуре коже и покривних материјала. Иако су из фосилних остатака познате структуре сличне перју код неких орнитисхијских диносауруса,[6] право перје или њему сличне структуре нису до сада пронађене код теропода који су били мање развијени од целуросаурида. Код неких примитивнијих теропода је кожа била прекривена маленим квргама. Код неких врста су ове биле расуте са већим крљуштима са коштаним језгром, тј. остеодермима. Овај тип коже је најпознатији код цератосаурида карнотауруса, који се фосилизовао са екстензивним удубинама у кожи.[7]

Најпримитивнији тероподи са „прото-перјем” су били припадници компсогнатида и рани припадници тираносауроида, који су припадали породици целуросаурида. Ови рани облици су имали релативно кратко перје које се састојало од једноставних филамената који су се гранали.[8] Ти прости филаменти су такође пронађени код теризиносауроида, који су такође поседовали велика укочена пера.

Већина пернатих теропода, укључујући и модерне птице, обично имају крљушти само на ногама. Неке форме изгледа да имају помешано перје и на телу. Скансориоптерикс је имао крљушти испод репа,[9] а јуравенатор је можда био претежно покривен крљуштима са неким простим филаментима понегде.[10] С друге стране, неки тероподи су били потпуно покривени перјем, попут анхиорниса, који је чак имао перје на стопалима и прстима.[4]

Леви предњи уд алосауруса.

Анатомија предњих удова[уреди | уреди извор]

Скраћени предњи удови у односу на задње ноге су били честа особина међу тероподима, посебно код породица попут абелисаурида и тираносаурида. Међутим, ова особина није била универзална: спиносауриди су имали развијене предње удове, као и многи целуросауриди. За један род, сиуанханосауруса, се тврдило да су његови припадници били четвороношци због великих предњих удова, али се ово више не сматра вероватним.[11]

Предњи удови су такође били различити између група. Најчешће су имали 3 прста, а први, други и трећи (код неких други, трећи и четврти)[12] су имали оштре канџе. Неки примитивни тероподи (херерасаурус, еораптор) су имали 4 прста, као и смањени пети. Припадници цератосаурида су обично имали 4 прста, а већина тетанура су имали 3.[13] Једна од најупечатљивијих карактеристика развијених тираносаурида јесу смањени предњи удови са два функционална прста, иако су ранији тираносауроиди попут гуанлонга и процератосауруса имали дуже, тропрсте предње екстремитете.

Употреба предњих удова је такође била различита код различитих група. Спиносауриди су могли користити своје снажне удове за држање риба. Неки мањи целуросауриди (нпр. дромеосауриди, скансориоптеригиди) су их можда користили за пењање по дрвећу, а птице, које се сматрају потомцима теропода, их користе за лет.

Дијаграм предњих удова деинонихуса (лево) и археоптерикса (десно).

Покретање предних удова[уреди | уреди извор]

Супротно од начина на који се тероподи обично реконструишу на цртежима и у популарним медијима, покретање предњих удова код теропода је било врло ограничено, посебно у односу на човека и примате.[14] Најважније, тероподи и други двоножни гмизавци нису могли окренути предње удове према назад тако да су окренути према тлу. Код људи се то постиже покретањем радиуса релативно према улни. Међутим, код диносауруса, крај радиуса близу лакта је заправо био закључан у жљебу улне, што је онемогућавало покретање. Покретање код зглоба је такође било ограничено код многих врста, па су морали покретати цео предњи екстремитет.[15] Код теропода и просауропода, једини начин да је длан окренут према тлу био би попречно ширење целе руке, као кад птица шири крила.[14]

Код карносаурида попут акрокантосауруса, сама рука је задржала велику покретљивост, са покретљивим прстима. Исто је тако било и код примитивних теропода попут херерасаурида и дилофосаурида. Целуросауриди су показали промену у коришћењу предњих удова, са већом покретљивошћу рамена. Међутим, код диносауруса попут припадника орнитомимосаурида и посебно дромеосаурида, сама рука је изгубила већину покретљивости, са врло непокретљивим прстима. Дромеосауриди и други манираптори су добили већи покретљивост код зглоба, захваљујући једној специјализираној кости зглоба која је имала облик полумесеца. Она је омогућавала да се цела рука склопи према назад као код данашњих птица.[15]

Понашање[уреди | уреди извор]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Џинфенгоптерикс са очуваним семењем у подручју трбуха.

Упркос томе што су у историји сматрани искључиво месоједима, тероподи заправо показују врло разнолике начине храњења и исхрану.[16] Сва рана открића теропода су указивала на то да су они месоједи. Примерци познати научницима у 19. и раном 20. веку су имали оштре зубе за резање меса, а са некима су остали чак и директни докази њихове исхране. На пример, у трбуху једног компсогнатуса је пронађен гуштер, а један примерак велоцираптора је угинуо заједно са протоцератопсом с којим се борио у тренутку када их је затрпала пешчана дина.

Први потврђени тероподи који се нису хранили месом били су теризиносауроиди. Испрва сматрани просауроподима, ови енигматични диносаури су се касније показали као врло специјализовани биљоједи. Теризиносауроиди су имали велики абдомен за варење биљака, малене главе са кљуном у којем су били зуби облика листа. Даља истраживања теропода манираптора и њихова сродност са теризиносауроидима су показали да ови задњи нису били једини који су напустили исхрану месом. Још неколико група манираптора показују прилагођеност исхрани и биљкама и животињама. Ту спадају и прилагођености исхрани семењем (неки припадници троодонтида) и инсектима (птице и алварезсауриди). Овирапторосауриди, орнитомимосауриди и напредни троодонтиди су вероватно такође били сваштоједи, а изгледа да су се неки тероподи (попут машикасауруса и спиносаурида) специјализовали за ловљење рибе.[17][18]

Еволуција[уреди | уреди извор]

Могући рани облици теропода, херерасаурус (велики) и еораптор (малени).

Током касног тријаса су постојали многи прото-тероподи и тероподи који су еволуирали једни уз друге.

Најранији и најпримитивнији диносаури месоједи су били аргентински еораптор и припадници херерасаурида. Херерасауриди су постојали током раног дела касног тријаса. Живели су у Северној и Јужној Америци, а могуће и у Индији и јужној Африци. Њихова одлика је била мозаик примитивних и напредних особина. Неки палеонтолози су у прошлости сматрали херерасауриде припадницима теропода, док су други мислили да су они базални диносауруси који су настали пре него што су се гмизавци и птице одвојили. Кладистичка анализа је закључила да су вероватније били рани тероподи.[19]

Најранији и најпримитивнији прави тероподи („Еутхеропода” - Прави тероподи) су целофизоиди. Целофизоиди су били група распрострањених, лако грађених и вероватно друштвених животиња. У њих су спадали малени ловци попут целофизиса, а (могуће) и већи грабљивци попут дилофосауруса. Ове успешне животиње су преживеле од касног тријаса до ране јуре. Иако су пре класификовани под цератосауриде и сматрани споредном граном напреднијих теропода,[20] они су можда били преци свим другим тероподима.[21][22]

Нешто напреднији припадници цератосаурида (укључујући и цератосауруса и карнотауруса) су се појавили током ране јуре и наставили су до касне јуре у Лауразији. Такмичили су се са анатомски напреднијим сродницима и - у облику абелисаурида - наставили су до краја креде у Гондвани.

Припадници тетанура су опет напреднији од цератосаурида. Деле се на спиносауроиде (алтернативно мегалосауроиди или торвосауроиди) и аветероподе. Мегалосауриди су углавном били грабљивци средином јуре до ране креде, а остаци њихових сродника спиносаурида су углавном из ране и средње креде. Аветероподи, као што њихов назив каже, су били сроднији птицама и даље су се делили на алосауроиде и целуросауроиде (врло велику и разнолику групу диносауруса у коју спадају и птице).

Током касне јуре није било мање од четири различите групе теропода - цератосауриди, мегалосауриди, алосауриди, и целуросауриди — који су се хранили бројним већим и мањим биљоједима. Све четири групе су преживеле до креде, а три од њих (цератосауриди, целуросауриди и алосауроиди) су преживели до краја доба диносауруса. Данашње птице се у филогенетском стаблу сврставају у целуросауриде. Били су географски одвојени: цератосауриди и алосауриди у Гондвани, а целуросауриди у Лауразији.

Од свих група теропода, целуросауриди су били надалеко најразноликији. Неке од група целуросаурида које су „процветале” током креде су биле тираносауроиди (у које спада тираносаурус), дромеосауриди (у које спадају велоцираптор и деинонихус, који су невероватно слични археоптериксу[23][24]), птицама слични троодонтиди и овирапторосауриди, орнитомимосауриди („опонашатељи нојева”), необични биљоједи са великим канџама - теризиносауриди - и Авиалае, у које спадају данашње птице и једина је група диносауруса која је преживела до данас.[25] Иако су корени ових група пронађени средином јуре, тек су током ране креде постали многобројни. Неколико палеонтолога, као што је Грегори С. Пол, је предложило да су неки или сви ови напредни тероподи заправо потомци летећих диносаура или праптица (археоптерикс, на пример) које су изгубиле способност летења и вратиле се животу на тлу.[26]

Класификација[уреди | уреди извор]

Историја класификације[уреди | уреди извор]

Отнил Чарлс Марш је створио назив Тхеропода.
Алосаурус је један од првих описаних теропода.

Назив Тхеропода („зверска стопала”) је први смислио Отнил Чарлс Марш 1881. године.[27] Марш га је назвао подредом у који спада породица алосаурида, али касније га је проширио на прави ред у који спадају разни диносауруси „месоједи”, укључујући мегалосауриде (нпр. род еустрептоспондилус), компсогнатиде, орнитомимиде, платеосауриде и анхисауриде (за које се данас зна да су били просауроподи биљоједи) и халоподиде (који су заправо сродници крокодила). Маршов ред је заменио онај којег је осмислио његов ривал, Едвард Дринкер Коп, 1866. године за диносаурусе месоједе - Гониопода („угласта стопала”).[11]

До раног 20. века, неки палеонтолози, попут Фридриха фон Хуена, више нису сматрали да диносауруси месоједи формирају природну групу. Фон Хуене је напустио назив Тхеропода и уместо њега је користио Хари Силијев ред Саурисцхиа, којег је фон Хуене делио на подредове целуросаурида и пахиподосаурида. Фон Хуене је сврстао већину малених теропода у целуросауриде, а оне веће је сврстао у пахиподосауриде, за које је сматрао да су преци сауропода (просауроподи су у то време још увек сматрани месоједима).У V. D. Метјуовом и Барнум Брауновом опису првог познатог дромеосаурида из 1922. (Дромаеосаурус албертенсис[28]), они су постали први палеонтолози који су одвојили просауроподе од диносауруса месоједа и покушали су повратити назив Гониопода за ту групу, али научници нису прихватили ниједан њихов предлог.[11]

Све до 1956. назив Тхеропода се није користио као таксон који је садржао диносаурусе месоједе и њихове потомке, када је Алфред Ромер поново класификовао ред саурисхија на два подреда, тероподе и сауроподе. Ова почетна подела је преживела до данас, са изузећем просауропода, које је Ромер сматрао редом теропода. Ромер је такође направио поделу између целуросаурида и карносаурида (које је рангирао као инфраредове). Ову дихотомију је пореметило откриће деинонихуса и деинохеируса 1969. године, који се нису могли сврстати ни у један инфраред. Због овога је у касним 1970-им Ринхен Барзболд створио нове инфраредове: целуросаурија, деинонихосаурија, овирапторосаурија, карносаурија, орнитомимосаурија и деинохеиросаурија.[11]

Са појавом кладистичке и филогенетске номенклатуре у 1980-им и њиховим развојем 1990-их и 2000-их година, почела се појављивати јаснија слика сродности теропода. Неке веће групе теропода је назвао Жак Готје 1986. године, укључујући кладус тетануре за једну грану почетне поделе теропода са другом групом, цератосаурија. Како је на светлост излазило више информација о сродности између диносаура и птица, тероподи сличнији птицама су се сврставали у кладус манираптора (којег је Готје такође назвао 1986. године). Када су научници подржали идеју да су птице настале директно од манираптора онда су оне признате као њихови једини представници.[11]

Главне групе[уреди | уреди извор]

Тероподи су врло разнолика група и идентификоване су многе главне групе из периода Мезозоика:

Нотронихус, теризиносаурид

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Холтз, Тхомас Р., Јр. (2012). Диносаурс: Тхе Мост Цомплете, Уп-то-Дате Енцyцлопедиа фор Диносаур Ловерс оф Алл Агес, Wинтер 2011 Аппендиx.
  2. ^ Тхерриен, Ф. (2007). анд Хендерсон, D.M.. „Мy тхеропод ис биггер тхан yоурс...ор нот: естиматинг бодy сизе фром скулл ленгтх ин тхероподс”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 27 (1): 108—115. дои:10.1671/0272-4634(2007)27[108:МТИБТY]2.0.ЦО;2. 
  3. ^ Мендез, Марцо А.; Буффетаут, Ериц; Магануцо, Симоне; Сассо, Цристиано Дал (децембар 2005). „НЕW ИНФОРМАТИОН ОН ТХЕ СКУЛЛ ОФ ТХЕ ЕНИГМАТИЦ ТХЕРОПОД СПИНОСАУРУС, WИТХ РЕМАРКС ОН ИТС СИЗЕ АНД АФФИНИТИЕС”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 25 (4): 888—896. ИССН 0272-4634. дои:10.1671/0272-4634(2005)025[0888:НИОТСО]2.0.ЦО;2. 
  4. ^ а б Xу, Xинг; Зхао, Qи; Норелл, Марк; Сулливан, Цорwин; Хоне, Давид; Ерицксон, Грегорy; Wанг, XиаоЛин; Хан, ФенгЛу; Гуо, Yу (16. 12. 2008). „А неw феатхеред манирапторан диносаур фоссил тхат филлс а морпхологицал гап ин авиан оригин”. Сциенце Буллетин. 54 (3): 430—435. ИССН 2095-9273. дои:10.1007/с11434-009-0009-6. 
  5. ^ Броwн, Схеллеy Ј.M. (23. 10. 2009). „Тхе Енцyцлопедиа оф Еартх (ЕоЕ)2009378Тхе Енцyцлопедиа оф Еартх (ЕоЕ). УРЛ: www.еоеартх.орг/: Енвиронментал Информатион Цоалитион Ласт виситед Јуне 2009. Гратис”. Референце Ревиеwс. 23 (8): 40—40. ИССН 0950-4125. дои:10.1108/09504120911003438. 
  6. ^ Зхенг, Xиао-Тинг; Yоу, Хаи-Лу; Xу, Xинг; Донг, Зхи-Минг (Марцх). „Ан Еарлy Цретацеоус хетеродонтосаурид диносаур wитх филаментоус интегументарy струцтурес”. Натуре. 458 (7236): 333—336. ИССН 0028-0836. дои:10.1038/натуре07856.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате=, |yеар= / |дате= мисматцх (помоћ)
  7. ^ Родригуез, Мариа; Естес-Смаргиасси, Катхрyн (2016). „WОМЕН ОФ ТХЕ НАТУРАЛ ХИСТОРY МУСЕУМ ОФ ЛОС АНГЕЛЕС ЦОУНТY: ГЕНЕРАТИОНС ОФ ФЕМАЛЕ ПАЛЕОНТОЛОГИСТС АНД ТХЕИР ЦОНТРИБУТИОНС”. Геологицал Социетy оф Америца. дои:10.1130/абс/2016ам-282548. 
  8. ^ Гöхлицх, Урсула Б.; Цхиаппе, Луис M. (Марцх). „А неw царнивороус диносаур фром тхе Лате Јурассиц Солнхофен арцхипелаго”. Натуре. 440 (7082): 329—332. ИССН 0028-0836. дои:10.1038/натуре04579.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате=, |yеар= / |дате= мисматцх (помоћ)
  9. ^ „Феатхеред диносаур таил ин амбер”. АццессСциенце. Приступљено 3. 5. 2019. 
  10. ^ Цхиаппе, Луис M.; Гöхлицх, Урсула Б. (1. 12. 2010). „Анатомy оф Јуравенатор старки (Тхеропода: Цоелуросауриа) фром тхе Лате Јурассиц оф Германy”. Неуес Јахрбуцх фüр Геологие унд Палäонтологие - Абхандлунген. 258 (3): 257—296. ИССН 0077-7749. дои:10.1127/0077-7749/2010/0125. 
  11. ^ а б в г д Раухут, Оливер W. M. (2003). Тхе интеррелатионсхипс анд еволутион оф басал тхеропод диносаурс. Лондон: Палаеонтологицал Ассоц. ИСБН 978-0-901702-79-1. ОЦЛЦ 52426712. 
  12. ^ Федуцциа, А (1. 6. 2001). „Дигит хомологy оф бирдс анд диносаурс: аццоммодатинг тхе цладограм”. Трендс ин Ецологy & Еволутион. 16 (6): 285—286. ИССН 0169-5347. дои:10.1016/с0169-5347(01)02183-8. 
  13. ^ „ГЕОЛ 104 Лецтуре 22: Тхеропода I: Диносаурс ред ин тоотх анд цлаw”. www.геол.умд.еду. Приступљено 3. 5. 2019. 
  14. ^ а б Царпентер, Кеннетх (Јуне). „Форелимб биомецханицс оф нонавиан тхеропод диносаурс ин предатион”. Сенцкенбергиана летхаеа. 82 (1): 59—75. ИССН 0037-2110. дои:10.1007/бф03043773.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате=, |yеар= / |дате= мисматцх (помоћ)
  15. ^ а б Сентер, Пхил; Робинс, Јамес Х. (16. 6. 2005). „Ранге оф мотион ин тхе форелимб оф тхе тхеропод диносаур Ацроцантхосаурус атокенсис, анд имплицатионс фор предаторy бехавиоур”. Јоурнал оф Зоологy. 266 (3): 307—318. ИССН 0952-8369. дои:10.1017/с0952836905006989. 
  16. ^ Занно, Линдсаy Е.; Гиллетте, Давид D.; Албригхт, L. Баррy; Титус, Алан L. (7. 10. 2009). „А неw Нортх Америцан тхеризиносаурид анд тхе роле оф хербиворy ин ‘предаторy’ диносаур еволутион”. Процеедингс оф тхе Роyал Социетy Б: Биологицал Сциенцес (на језику: енглески). 276 (1672): 3505—3511. ИССН 0962-8452. дои:10.1098/рспб.2009.1029. 
  17. ^ Лонгрицх, Ницхолас Р.; Цуррие, Пхилип Ј. (Фебруарy). „Албертонyкус бореалис, а неw алварезсаур (Диносауриа: Тхеропода) фром тхе Еарлy Маастрицхтиан оф Алберта, Цанада: имплицатионс фор тхе сyстематицс анд ецологy оф тхе Алварезсауридае”. Цретацеоус Ресеарцх. 30 (1): 239—252. ИССН 0195-6671. дои:10.1016/ј.цретрес.2008.07.005.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате=, |yеар= / |дате= мисматцх (помоћ)
  18. ^ Феединг анд Диет, Wилеy-Блацкwелл, 24. 7. 2012, стр. 159—190, ИСБН 9781118274071, Приступљено 3. 5. 2019 
  19. ^ Несбитт, Ј; Смитх, D; Ирмис, Б; Турнер, Х; Доwнс, D; Норелл, А (2014). „А Цомплете Скелетон оф а Лате Триассиц Саурисцхиан анд тхе Еарлy Еволутион оф Диносаурс [X574] (матриx)”. МорпхоБанк датасетс. Приступљено 3. 5. 2019. 
  20. ^ Wеисхампел, Давид Б.; Додсон, Петер; Осмóлска, Халсзка (12. 6. 2004), Интродуцтион, Университy оф Цалифорниа Пресс, стр. 1—3, ИСБН 9780520242098, Приступљено 3. 5. 2019 
  21. ^ „Раухут'с Тхесис”. дмл.цмнх.орг. Архивирано из оригинала 29. 07. 2020. г. Приступљено 3. 5. 2019. 
  22. ^ Царрано, Маттхеw Т.; Сампсон, Сцотт D.; Форстер, Цатхерине А. (19. 9. 2002). „Тхе остеологy офМасиакасаурус кнопфлери, а смалл абелисауроид (Диносауриа: Тхеропода) фром тхе Лате Цретацеоус оф Мадагасцар”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 22 (3): 510—534. ИССН 0272-4634. дои:10.1671/0272-4634(2002)022[0510:тоомка]2.0.цо;2. 
  23. ^ Роацх, Бриан Т.; Бринкман, Даниел L. (Април). „А Реевалуатион оф Цооперативе Пацк Хунтинг анд Грегариоуснесс ин Деинонyцхус антиррхопус анд Отхер Нонавиан Тхеропод Диносаурс”. Буллетин оф тхе Пеабодy Мусеум оф Натурал Хисторy. 48 (1): 103—138. ИССН 0079-032X. дои:10.3374/0079-032x(2007)48[103:ароцпх]2.0.цо;2.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате=, |yеар= / |дате= мисматцх (помоћ)
  24. ^ Паул, Грегорy С. (1988). Предаторy диносаурс оф тхе wорлд : а цомплете иллустратед гуиде. Неw Yорк: Симон анд Сцхустер. ИСБН 978-0-671-61946-6. ОЦЛЦ 18350868. 
  25. ^ Боцк, Wалтер Ј. (април 1999). „Тхе Мистакен Еxтинцтион. Диносаур Еволутион анд тхе Оригин оф Бирдс Лоwелл Дингус Тимотхy Роwе”. Тхе Аук. 116 (2): 566—568. ИССН 0004-8038. дои:10.2307/4089396. 
  26. ^ Паул, Грегорy С. (2002). Диносаурс оф тхе аир : тхе еволутион анд лосс оф флигхт ин диносаурс анд бирдс. Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. ИСБН 9780801867637. ОЦЛЦ 45743292. 
  27. ^ Марсх, О. C. (1. 5. 1881). „Принципал цхарацтерс оф Америцан Јурассиц диносаурс, Парт В”. Америцан Јоурнал оф Сциенце. с3-21 (125): 417—423. ИССН 0002-9599. дои:10.2475/ајс.с3-21.125.417. 
  28. ^ Маттхеw, Wиллиам Диллер. Тхе фамилy деинодонтидае, wитх нотице оф а неw генус фром тхе Цретацеоус оф Алберта. ОЦЛЦ 718397493. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тхеропода на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Theropoda&oldid=27064145”