Возило

С Википедије, слободне енциклопедије
Аутомобили су међу највише кориштеним возилима на машински погон.

Речју возило означавамо подскуп саобраћајних машина, односно превозних средстава, која се вожњом, тј. котрљањем точкова или померањем гусеница (које су ипак причвршћене за точкове возила, који се по њима котрљају).[1] Практично сва возила су примарно намењена за превоз људи, животиња или терета (укљ. специјалне терете) са једном места на земљиној површини на друго. То значи, да се кретање возила одвија пре свега по земљиној површини (и то укљ. све неравнине терена), у случају вијадуката и тунела на мањој висини изнад, односно дубини испод површине земље или код водотокова и водених површина, где се возила крећу изнад нивоа воде и то или по специјалним грађевинским објектима (најчешће по мостовима или по врховима брана), или испод површине воде (у случају специјалниј тунела).

Током историје развијена су многа возила, разних типова, величина, намена и функција. Од једноставних колица са једним точком а колица које су вукли људи или животиње, преко кочије, и др. запрега, бицикала, тротинета, трицикала све до данашњих модерних танспортних средстава покретаних моторима (обично СУС моторима или електромоторима), некада и турбином. Копнена возила се класификују по томе шта се користи за управљање и као погонска сила која делује на тло: возила на точковима, гусеницама, шинама или скијама. ISO 3833-1977 је стандард, који се међународно користи у законодавству при дефинисању типова друмских возила, и низ термина и дефиниција.[2]

Типови возила[уреди | уреди извор]

Трицикл – друмско возило без мотора
Најчешћи модел возила на свету, бицикл типа Летећи голуб. (2011)
Расподела најчешћих возила икад направљених, са укупним бројем приказаним величином правоугаоника, а тип/модел је дат ознаком и разликом у боји. Авиони, хеликоптери и комерцијални ваздухоплови са фиксним крилима су видљиви у доњем десном угљу при максималном зумирању.

У свету постоји више од милијарду бицикала.[3] Године 2002 било је према неким проценама 590 милиона аутомобила и 205 милиона моторцикала у употреби широм света.[4][5] Најмање 500 милиона кинеских бицикала типа Летећи голуб је произведено, што премашује било који други појединачни модел возила.[6][7] Већина произведених модела моторних возила су Honda Super Cub моторцикли, којих је било више од 60 милиона 2008. године.[8][9] Највише произвођени модел аутомобила је била Тојота корола, са преко 35 милиона јединица направљених до 2010. године.[10][11] Најзаступљенији авион фиксних крила је била Цесна 172, са око 44.000 примерака направљених до 2017. године.[12][13] Совјетски Мил Ми-8, са 17.000 јединица, је највише произвођени хеликоптер.[14] Најзаступљенији комерцијални млазни авион је Боинг 737, са око 10.000 јединица 2018. године.[15][16][17]

Шинска возила[уреди | уреди извор]

Шинска возила се делимо на

Друмска и теренска возила[уреди | уреди извор]

Према начину остваривања контакта са тлом, возила можемо поделити на:

За возила се обично не сматрају клизаљке, котураљке и ролери, скије и скејтборад. Карактер возила међутим имају разни транспортни објекти, на пример колица за куповину.

Возила на жичарама[уреди | уреди извор]

Возило као фактор безбедности саобраћаја[уреди | уреди извор]

Возило је један од основних фактора безбедности у саобраћају. Удео овог фактора безбедности у саобраћају није мали, а стална тенденција пораста броја возила указује на његов још већи значај, и истовремено обавезу да се овом фактору поклони јос већа пажња. Постоје основне мере безбедности у погледу кретања моторних возила на путевима и састоје се у обавези возача и других лица одговорних за техничку исправност возила на путевима да не смеју управљати возилом, нити наредити другом лицу да то учини, које није технички исправно или које не испуњава услове прописане за саобраћај таквог возила. Возач не сме управљати возилом на путу ако оно није снадбевено прописаним уређајима и опремом или ако су ти уређаји или опрема у неисправном стању. Моторна или прикључна возила која се серијски или појединачно производе, односно преправљају, подвргнута су испитивању и за њих се издаје одобрење за пуштање у саобраћај-атест. Возило се не сме оптерећивати преко своје дозвољене носивости. Терет на возилу је смештен и причвршћен тако да не смета возачу, да не угрожава лица која се превозе и друге учеснике у саобраћају, и да не умањују у знатној мери стабилност возила, да не заклања светлосне уређаје и ознаке на возилу. Терет који прелази дужину, ширину или висину возила обележен је да би се обезбедили други учесници у саобраћају. Ако је возило услед квара или саобраћајне незгоде,онеспособљено за даље кретање, возач је дужан да возило уклони са коловоза што пре.[18]

Историја[уреди | уреди извор]

Словенски издубљени чамац из 10. века
  • Најстарији бродови који су пронађени помоћу археолошких ескавација су кануи издубљени у стаблу, при чему је најстарији кану из Песе који је пронађен у Холандији. За њега је угљеничним датирањем утврђено да потиче из периода 8040 - 7510 пне, те је 9.500–10.000 година стар,[19][20][21][22]
  • 7.000 годна стар морски чамац направљен од трске и катрана је нађен у Кувајту.[23]
  • Бродови су кориштени између 4000 -3000 пне у Сумеру,[24] античком Египту[25] и на Индијском океану.[24]
  • Постоји евиденција да су камиле вукле возила на точковима у периоду 4000–3000 пне.[26]
  • Најранија евиденција постојања шинског пута, претходника железнице, нађеног до сада је 6 до 85 км дуг вагонски пут Диолк, којим су транспортовани бродови преко Коринтске превлаке у Грчкој од око 600. пне.[27][28] Возила на точковима која су вукли људи и животиње ишла су преко жлебова у кречњаку, који је пружао вид стазе, чиме се спречавало да вагони одступе од жељене руте.[28]
  • Године 200, Ма Ђуен је израдио јужно-усмерене двоколице, возило са једном раном формом система за навођење.[29]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Халсеy, Wиллиам D. (Едиториал Дирецтор): МацМиллан Цонтемпорарy Дицтионарy, паге 1106. . MacMillan Publishing. 1979. ISBN 978-0-02-080780-3. 
  2. ^ ISO 3833:1977 Road vehicles – Types – Terms and definitions Webstore.anis.org
  3. ^ Bicycles, Worldometers 
  4. ^ „Passenger Cars; Map No. 31”. Worldmapper: The world as you've never seen it before. 2002. Архивирано из оригинала 12. 11. 2017. г. Приступљено 23. 3. 2019. 
  5. ^ „Mopeds And Motorcycles Map No. 32”. Worldmapper: The world as you've never seen it before. 2002. Архивирано из оригинала 20. 3. 2018. г. Приступљено 23. 3. 2019. 
  6. ^ Koeppel, Dan (January—February 2007), „Flight of the Pigeon”, Bicycling, Rodale, Inc., св. 48 бр. 1, стр. 60—66, ISSN 0006-2073, Приступљено 28. 1. 2012  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  7. ^ Newson, Alex (2013), Fifty Bicycles That Changed the World: Design Museum Fifty, Octopus Books, стр. 40, ISBN 9781840916508 
  8. ^ Squatriglia, Chuck (23. 5. 2008), „Honda Sells Its 60 Millionth – Yes, Millionth – Super Cub”, Wired, Приступљено 31. 10. 2010 
  9. ^ „That's 2.5 billion cc!”, American Motorcyclist, Westerville, Ohio: American Motorcyclist Association, стр. 24, maj 2006, ISSN 0277-9358, Приступљено 31. 10. 2010 
  10. ^ Toyota ponders recall of world's best-selling car, Australian Broadcasting Corporation News Online, 18. 2. 2010 
  11. ^ 24/7 Wall St. (26. 1. 2012), The Best-Selling Cars of All Time, Fox Business, Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г., Приступљено 13. 6. 2017 
  12. ^ Smith, Oliver (13. 12. 2010), „Introducing the most popular plane ever built”, The Telegraph 
  13. ^ Niles, Russ (4. 10. 2007). „Cessna to Offer Diesel Skyhawk”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2012. г. Приступљено 5. 10. 2007. 
  14. ^ Pike, John. „Mi-8 HIP (MIL)”. Приступљено 24. 12. 2014. 
  15. ^ Assis, Claudia (27. 7. 2016), „The best-selling airplane of all time may not be No. 1 for much longer”, Marketwatch 
  16. ^ Kingsley-Jones, Max. "6,000 and counting for Boeing’s popular little twinjet." Flight International, Reed Business Information, 22 April 2009. Retrieved: 22 April 2009.
  17. ^ Max Kingsley-Jones (13. 3. 2018). „How Boeing built 10,000 737s”. Flightglobal. 
  18. ^ Dragač, Radoslav (1996). Vozilo kao faktor bezbednosti saobraćaja (Treće изд.). Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka. стр. 94. 
  19. ^ „Oudste bootje ter wereld kon werkelijk varen”. Leeuwarder Courant (на језику: dutch). ANP. 12. 4. 2001. Приступљено 4. 12. 2011. 
  20. ^ Beuker, J.R. and M.J.L.Th. Niekus (1997). „De Kano Van Pesse - De Bijl Erin”. De Nieuwe Drentse Volksalmanak (на језику: dutch). Приступљено 4. 12. 2011. 
  21. ^
  22. ^ „8,000-year-old dug out canoe on show in Italy”. Stone Pages Archeo News. Приступљено 17. 8. 2008. 
  23. ^ Lawler, Andrew (7. 6. 2002). „Report of Oldest Boat Hints at Early Trade Routes”. Science. 296 (5574): 1791—1792. PMID 12052936. doi:10.1126/science.296.5574.1791. Приступљено 5. 5. 2008. 
  24. ^ а б Denemark 2000, page 208
  25. ^
  26. ^ „DSC.discovery.com”. DSC.discovery.com. 26. 6. 2009. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 8. 1. 2013. 
  27. ^
    • Verdelis, Nikolaos: "Le diolkos de L'Isthme", Bulletin de Correspondance Hellénique, Vol. 81 (1957), pp. 526–529 (526)
    • Cook, R. M.: "Archaic Greek Trade: Three Conjectures 1. The Diolkos", The Journal of Hellenic Studies, Vol. 99 (1979), pp. 152–155 (152)
    • Drijvers, J.W.: "Strabo VIII 2,1 (C335): Porthmeia and the Diolkos", Mnemosyne, Vol. 45 (1992), pp. 75–76 (75)
    • Raepsaet, G. & Tolley, M.: "Le Diolkos de l'Isthme à Corinthe: son tracé, son fonctionnement", Bulletin de Correspondance Hellénique, Vol. 117 (1993), pp. 233–261 (256)
  28. ^ а б Lewis, M. J. T. (2001). „Railways in the Greek and Roman world” (PDF). Ур.: Guy, A.; Rees, J. Early Railways. A Selection of Papers from the First International Early Railways Conference. 11. University of Hull. стр. 8—19. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. 
  29. ^ „200 AD – MA JUN”. B4 Network. Архивирано из оригинала 26. 12. 2011. г. Приступљено 21. 7. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]