Đepi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Đepi (mađ. gyepű) bio je sistem granične zaštite srednjovekovne Ugarske. Postojao je od 10. do sredine 13. veka. Mađarska reč „gyepű“ vodi poreklo od turske reči „yapı“ (palisad)

Predistorija[uredi | uredi izvor]

Od 899. Mađari nomadi su počeli da upadaju u Istočnu Franačku. Godine 955. u bici na Lehovom polju potukao ih je Oton I Veliki i potisnuo na istok.

Odmah nakon toga veliki knez Geza je počeo s izgradnjom ugarske države, koja je preuzela i elemente slovenske i franačke uprave. Ovaj razvoj je nastavljen i pod njegovim sinom Stefanom I. Osnovu državne organizacije su činile županije. Stefan I je osnovao 44 županije. Na čelu županije bio je župan (lat. comes) koga je postavljao kralj. Od 44 županija koliko ih je bilo u početku 23 su bile pogranične. Župani pograničnih županija zvali su se na lat. comes confiniorum (uporedi nem. Markgraf, markgrof). Sedište im se nalazilo u županijskom gradu. Stanovnici županija su bili podeljeni na slobodne i neslobodne. Županima su služili jobađi (kmetovi) i graničari (lat. custodes). Jobađi i graničari su zajedno sa svojim porodicama živeli u „desetinama“. „Desetina“ je bila organizacija preuzeta od mađarskih nomada.

Sistem đepija[uredi | uredi izvor]

Izgradnja državne organizacije Ugarske iziskivala je efikasnu zaštitu granice spolja. Ona je bila uređena na način ugarskih nomada. Kompleksan sistem đepija je s jedne strane štitio unutrašnjost Ugarske spolja, a s druge pojedine ogranke mađarskog naroda među sobom. Bio je to sistem od više serijski povezanih linija granične zaštite mestimično sa zemljanim gradovima i graničarskim naseljima, koji su se mogli najlakše braniti. Između njih se nalazila neprohodna i slabo naseljena pustoš (mađ. gyepűelve) ili ničija zemlja. Pusti pojas prostirao se oko 10 do 40 km. Unutrašnja linija bila je ujedno i granica naselja. Međutim, već za vreme Arpadovaca pusti pojas se sve više popunjava stanovništvom.

Graničari koji su štitili granicu su bili stacionirani u pustarama. Imali su dva zadatka. Graničnu oblast čuvali su strelci (lat. sagittarii), a nadgledanje protivničkih trupa obavljali su spekulatori (lat. speculatores).[a] Manje upade odbijali su sami graničari, a sa većim upadima suočavala se gradska vojska. Ako i ona nije bila dovoljna, morala je intervenisati kraljeva vojska. U slučaju ugarskog napada granična pustara je služila kao zona koncentrisanja, dok su gradovi služili kao baze za snabdevanje. Graničari su bili pripadnici slobodnog stanovništva županija. Na latinskom se vođa graničara zvao dekurion odnosno centurion, dok mađarski naziv nije zabeležen. Dekurioni i centurioni dobijali su naređenja od župana.

Od sredine 13. veka đepi se postepeno napušta. Neuspešna odbrana prilikom invazije Mongola 1241. pokazala je da je sistem zastareo, pa su ga zamenili stabilniji kameni gradovi.

Đepi u Zapadnoj Ugarskoj[uredi | uredi izvor]

Grb grada Obervarta predstavlja graničara kako stražari između grada Bernštajna i Gisinga.

Sistem granične zaštite u Zapadnoj Ugarskoj je razvijen posle bitke na Leškom polju 955. u kojoj je Oton I Veliki porazio Ugre.[1]

Đepi je ovu oblast štitio od upada Nemaca sa zapada. Ugri su ovde naseljavali stražare. Zona đepija duž granice sa Istočnim franačkim carstvom je bila podeljena na dva dela. Liniju u samoj unutrašnjosti je činio lanac gradova od Rusovca do Vašvara na jugu. Ova odbrambena linija bila je utvrđena zidovima i palisadima. Spoljašnja linija je bila granična pustara na zapadu sa neprohodnim šumama, močvarama i plavnim područjima, koja se prostirala između Murske Sobote u današnjoj Sloveniji i Bad Radkersburga u današnjoj Štajerskoj.[2] Veći deo današnjeg Burgenlanda nalazio se nekada na ničijoj zemlji (gyepűelve)[3]

Unutrašnja odbrambena linija gradova na zapadnougarskoj granici kretala se duž Rabe. Ispred nje u pustari duž tokova reka Pinke, Lafnica i Cikenbaha bili su naseljeni graničari. Naselja graničara bila su pre svega naseljena Ugrima. Protoistorijski zemljani gradovi na zapadnougarskoj granici (npr. Burg u Burgenlandu i Purbah am Nojzidler Ze) bili su uključeni u sistem đepija, a slovenska utvrđenja kao Zalavar, Devinski i Bratislavski grad reaktivirana. Osim toga, Ugri su izgradili i nove zemljane gradove kao županijske gradove Šopron i Mošon, Šarvar itd.

Niz mesta u Burgenlandu kao Petčing, Oberpulendorf, Obervart i Mišendorf nastala su od graničarskih naselja. Mađari u Burgenlandu važe za potomke graničara zapadnougarskog đepija. Toponimi u Burgenlandu sa završetkom na „wart“ kao Obervart, Untervart, Siget in der Vart ukazuju na prostore odakle se osmatrala granica (okolina graničarskih naselja), dok toponimi kao Oberšicen, Unteršicen ili Dojč-Šicen podsećaju na naselja u kojima su živeli graničari. Mađarsko ime Kohfidiša (Đepifizeš) podseća takođe na nekadašnju ugarsku graničnu zaštitu. Naselja graničara su se vekovima održala, a njihovo stanovništvo je do 1848. uživalo kraljevske privilegije.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Reč dolazi od lat. speculari — posmatrati, uhoditi, špijunirati, pa prema tome znači uhoda, špijun.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ István Fodor: Die Abstammung der Ungarn und Landnahme in der Festschrift „Die Obere Wart“, Hrsg. Ladislaus Triber, Oberwart (1977). str. 112.
  2. ^ Geschichte der Őrség, pristupljeno am 23. 5. 2015.
  3. ^ László Somogyi: Die burgenländischen Magyaren in geographischer Sicht, Dissertation, Graz (1966). str. 19ff

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Endre Marosi: Burgen im österreichisch-ungarischen Grenzraum, Verlag edition roetzer, Eisenstadt 1990
  • Hansgerd Göckenjan: Hilfsvölker und Grenzwächter im mittelalterlichen Ungarn, Steiner Franz Verlag, Wiesbaden 1972
  • Tagányi Károly: Gyepű és Gyepűelve, Budapest 1913
  • Ferenc Fodor: Adatok a magyar Gyepűk földrajzához, Budapest 1936
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђепи&oldid=26793932”