Модрушко-ријечка жупанија
| Модрушко-ријечка жупанија |
|
| Седиште жупаније | Огулин |
| Број становника (1910.) | 231 654 |
| Површина | 4.879 км² |
| Жупан | |
Модрушко-ријечка жупанија (лат. Comitatus Modrusiensis; хрв. Modruško-riječka županija; мађ. Modrus-Fiume vármegye; нем. Komitat Modrusch-Fiume) била је жупанија унутар Краљевине Хрватске и Славоније. Средиште жупаније био је град Огулин. Сама Ријека није припадала овој жупанији, него је посебним додатком Хрватско-угарској нагодби, названим Ријечка крпица, потпала под изравну мађарску управу.
Садржај |
Географија [уреди]
Модрушко-ријечка жупанија граничила је с аустријским земљама Истром и Крањском, Босном и Херцеговином под заједничком аустроугарском управом, те хрватско-славонским жупанијама Загребачком и Личко-крбавском. Жупанија је имала и део обале Јадранског мора. Око 1910, покривала је 4.879 км2.
Историја [уреди]
Модрушко-ријечка жупанија основана је у 18. веку, а након прикључења Војне крајине Краљевини Хрватској и Славонији, 15. јула 1881, обухватила је и делове бивше Крајине. Будући да у изворном тексту Хрватско-угарске нагодбе није било помена о припајању Ријеке Угарској, ова је жупанија морала да након 1868. обухвати и тај град. У изворни документ убачена је „Ријечка крпица“ и то у облику долепљеног додатка назива „члан 66.“ Тим су чином град, његова лука и целокупни ријечки котар, припали Мађарској уз дозволу да о ријечкој аутономији одлуку донесу заступници града и Угарског и Хрватског сабора. Заступници Мађарске и Ријеке натерали су Хрватски сабор да прихвати управу централне угарске владе над Ријеком, али да такво стање буде привремено. Ову одлуку је у јулу 1870. потврдио и цар Фрањо Јосиф I. Такво стање трајало је до 1918. године, када је Хрватски сабор раскинуо државно-правне везе с Аустријом и Угарском.
Становништво [уреди]
Према попису из 1910, ова је жупанија бројала 231.654 становника који су говорили следећим језицима:[1]
- Хрватски језик: 152.210
- Српски језик: 74.894
- остали
Административна подела [уреди]
Почетком 20. века, Модрушко-ријечка жупанија била је подељена на следеће котареве:[2]
| Котареви | |
|---|---|
| Котар | Средиште |
| Чабар | Чабар |
| Цриквеница | Цриквеница |
| Делнице | Делнице |
| Огулин | Огулин |
| Сушак | Бакар |
| Слуњ | Слуњ |
| Војнић | Војнић |
| Врбовско | Врбовско |
Извори [уреди]
- ^ 1910 census, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Districts of Croatia-Slavonia in 1914 ((hu))
|
|||||