Бачко-бодрошка жупанија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бачко-бодрошка жупанија
Comitatus Bacsiensis et Bodrogiensis
Bács-Bodrog vármegye
Komitat Batsch-Bodrog

(недостаје слика заставе) Грб
Застава Грб
Bacs-bodrog.png
Положај жупаније у бившој Угарској
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља 1. Застава {{{генитив}}} Хабзбуршка монархија - Хабзбуршка Угарска
2. Застава Аустрије Аустријско царство - Хабзбуршка Угарска
3. Застава Аустроугарске Аустроугарска - Угарски део Монархије
4. Застава Србије Краљевина Србија - Банат, Бачка и Барања
5. Застава Краљевине Југославије Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца - Банат, Бачка и Барања
Главни град Сомбор
Површина 10.362 km²
Становништво 812.400 (1910.)
Друштво
Званични језици латински, немачки, касније мађарски, српски, говорни језик: српски
Религија православље, католицизам, протестантизам
Владавина
Титула владара Жупан
Оснивање 18. век / 1941.
Престанак 1921. / 1944.
Статус Бивша жупанија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Бачка жупанија (Хабзбуршка монархија) Бачко-барањска жупанија (Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца - Банат, Бачка и Барања) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Бодрошка жупанија (Хабзбуршка монархија) Бачко-бодрошка жупанија (Краљевина Мађарска) Flag of Hungary (1920–1946).svg
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Војна граница (Хабзбуршка монархија) - Flag of None.svg
Портал:Историја
Мапа жупанија у Бачкој, Банату и Срему 1881—1882. године

Бачко-бодрошка жупанија (лат. Comitatus Bacsiensis et Bodrogiensis, мађ. Bács-Bodrog vármegye; нем. Komitat Batsch-Bodrog) је била жупанија, односно управна јединица хабзбуршке Краљевине Угарске (између 18. и 20. века), а потом и управна јединица покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921. године). Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између северне Србије (већи део) и јужне Мађарске (мањи део). Управно седиште жупаније био је град Сомбор (данас у саставу Србије и аутономне покрајине Војводине).

Површина жупаније била је 10.362 km², а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Бачко-бодрошка жупанија је имала 812.400 становника (густина 78,4 ст./km²).

Име[уреди]

Бачко-бодрошка жупанија је добила име спајањем имена ранијих засебних жупанија, Бачке и Бодрошке. Име Бачке жупаније настало је од имена града Бача (мађ. Bács), док је име Бодрошке жупаније настало од имена средњовековног града Бодрог (налазио се близу данашњег Бачког Моноштора), чије име води порекло од мађарског облика имена некадашњег словенског племена Бодрића (мађ. Bodrog), које је у време досељења Мађара у Панонску низију живело у Бачкој.

У српском језику се као ознака за територију на којој се ова жупанија налазила појавио назив "Бачка", који су касније прихватили и Мађари (мађ. Bácska), иако је назив „Бач“ (мађ. Bács) у мађарском језику првобитно означавао и град и територију.

Данас се географско-историјски назив Бачка (мађ. Bácska) користи у Србији и Мађарској као ознака за подручје које је обухватала некадашња жупанија, а у административном смислу, назив се користи и у именима три округа на подручју Војводине (севернобачки, западнобачки, јужнобачки), као и у имену жупаније Бач-Кишкун у данашњој Мађарској.

Природне одлике[уреди]

Бачко-бодрошка жупанија била је смештена у јужном делу Панонске низије између река Дунава и Тисе. Дунав је чинио западну и јужну границу, а Тиса источну. По својој површини од 10.362 km² ова жупанија била је једна од најпространијих у тадашњој Краљевини Угарској. Северна граница није била природна, већ је одређена с обзиром на административне потребе.

Предео ове жупаније био је низијски и раван, а у северном делу делимично заталасан (Телечка пешчара). Поред ободних токова Дунава и Тисе, који су били од великог (надрегионалног) значаја, на подручју жупаније је постојало само неколико мањих природних токова (Криваја, Јегричка). Због тога је током хабзбуршке владавине прокопано више канала, нарочито у јужном делу жупаније.

Историја[уреди]

Историја Војводине
Coat of arms of Vojvodina.svg

Овај чланак је део серије о
историји Војводине

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Војводине

У средњем веку на овом подручју су постојале две засебне жупаније, Бачка и Бодрошка. Бачка жупанија основана је у 11. веку и спада у најстарије жупаније средњовековне Угарске, а први познати жупан ове жупаније, забележен 1074. године, имао је словенско име Вид.[1]

После Мохачке битке 1526. године, подручје обеју жупанија дошло је под управу самозваног српског цара Јована Ненада, а затим и под управу Османског царства, у чијем ће саставу остати све до краја 17. века. Током османског раздобља овај простор је био саставни део Сегединског санџака.

1699. године Хабзбурзи протерују Турке из дела јужне Паноније, а подручје некадашњих жупанија постаје део Хабзбуршке монархије. Један део овог простора укључен је у састав хабзбуршке војне границе, која је била подређена директно Бечу, док се на преосталом подручју поново образују Бачка и Бодрошка жупанија, које улазе у састав хабзбуршке Краљевине Угарске. Током 18. века, ове две жупаније се уједињују у јединствену Бачко-Бодрошку жупанију, а „развојачењем“ већег дела војне границе у Бачкој 1750. године, ови некадашњи граничарски простори такође постају део жупаније. У саставу војне границе остао је тада само југоисточни део Бачке, познат као Шајкашка, али ће и он касније (1873. године) бити припојен Бачко-Бодрошкој жупанији.

Током Револуције 1848—1849. године, Бачко-бодрошка жупанија била је поприште жестоких борби, а Срби су је укључили у састав прокламоване Српске Војводине. Бечки двор је, после револуције, образовао на овом подручју једну засебну круновину Аустријске царевине, под именом Војводство Србија и Тамишки Банат (нем. Wojwodschaft Serbien und Tamisch Banat), која је постојала од 1849. до 1860. године. Током овог раздобља, Бачко-бодрошка жупанија је била укинута, а на њеном некадашњем подручју се најпре образује Бачко-Торонталски округ, који је затим подељен на три округа, од којих су се два (Новосадски и Сомборски) налазили на подручју некадашње Бачко-Бодрошке жупаније.

После укидања Војводства Србије 1860. године, Бачко-бодрошка жупанија је поново успостављена и укључена у састав хабзбуршке Краљевине Угарске, која 1867. године постаје један од два самоуправна дела Аустроугарске.

Мапа Бачко-Бодрошке жупаније око 1910. године

1918. године целокупно подручје жупаније постаје део покрајине Банат, Бачка и Барања, која се присаједињује Краљевини Србији, у чијем саставу улази у оквир новоствореног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Бачко-бодрошка жупанија је била једна од административних јединица Баната, Бачке и Барање 1918-1921. године. Тријанонски споразум из 1920. године одређује коначне границе Краљевства СХС и Мађарске, чиме је северни, мањи део жупаније (15%), тзв. „Бајски троугао“, који је био насељен претежно Мађарима припао Мађарској, док је већи јужни део (са градовима Сомбор, Нови Сад и Суботица), насељен етнички мешовитим становништвом припао Краљевству СХС.

Због неслагања са одлуком Тријанонског споразума, према којој су северни делови Барање и Бачке припали Мађарској, јужнословенско становништво ових подручја прогласио је стварање краткотрајне Барањско-Бајске републике (1921. године), за чијег је председника изабран Петар Добровић.

После пропасти ове републике, северни делови Бачке су коначно припали Мађарској, где су поново организовани као Бачко-бодрошка жупанија, а седиште ове жупаније био је град Баја. Оваква жупанија постојала је до Другог светског рата.

Након разграничења са Мађарском, од делова Бачке и Барање који су остали у саставу Краљевства СХС формира се нова Бачко-барањска жупанија, да би 1922. године на овом подручју била образована Бачка област, која се укида 1929. године када Бачка улази у састав новоосноване Дунавске бановине.

Током мађарске окупације југословенског дела Бачке у Другом светском рату (од 1941. до 1944. године), ово подручје је административно спојено са мађарским делом Бачке. Тада се у оквиру мађарског окупационог система поново успоставља Бачко-бодрошка жупанија у границама из времена Аустроугарске.

После Другог светског рата и завршетка окупације, од северног, мађарског дела Бачке створена је нова жупанија Бач-Кишкун са седиштем у Кечкемету, док је јужни, југословенски део Бачке укључен у састав Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине и Социјалистичке Републике Србије. На овом подручју данас постоје три округа (севернобачки, јужнобачки, западнобачки) са седиштем у Суботици, Новом Саду и Сомбору.

Становништво[уреди]

По првом попису становништва из 1715. године становништво је било малобројно (око 100.000) и углавном јужнословенско (97,6%), [2] а верски подељено на православне, односно Србе (70%) и римокатолике, односно Буњевце и Шокце (30%).

После консолидације власти, Хабзбурзи су започели са интензивним насељавањем становништва. Највише су се досељавали Мађари и Немци, али и Срби, Словаци и Русини. Јављају се и нове вероисповести, попут протестаната и гркокатолика („унијата“). Због овог насељавања, већ у првој половини 19. века процентуални удео Јужних Словена је пао на мање од половине становништва (Према попису из 1820. године, Срби, Буњевци и Шокци чинили су 44% становништва, Мађари 31,5%, а Немци 24,5% [3]).

После развојачења Потиско поморишке војне границе 1751. године, део Срба из бачког Потисја одселио се у Русију (углавном на подручје Нове Србије и Славено-Србије) и Банат.

Због интензивне мађарске колонизације и политике мађаризације немађарског становништва, етнички односи у жупанији променили су се током 19. века у корист Мађара, али је становништво остало етнички мешовито. Попис из 1910. године је забележио да 363.518 (44,75%) становника жупаније говори мађарски језик, 190.697 (23,47%) немачки језик и 145.063 (17,86%) српски језик. Од других језика говорили су се словачки (30.137), русински (10.760), хрватски (1.279) и румунски (386), док је 70.545 становника забележено у категорији „остали језици“, а ту су највећим делом спадали буњевачки и шокачки језик.[4]

Иако је на целом подручју Бачко-Бодрошке жупаније дошло до мешања становништва различитог етничког порекла, вероисповести и времена доласка, могу се уочити неке демографске одлике:

Ово етничко и верско богатство и измешаност становништва очувало се на некадашњем подручју Бачко-Бодрошке жупаније и после њеног укидања 1918. године.

Управна подела[уреди]

Град Суботица 1914. године

Почетком 20. века, управна подела Бач-Бодрошке жупаније била је следећа:

Котари
Котар Седиште
Апатински срез Апатин
Бачкојабучки срез Бачка Јабука
Бачкопаланачки срез Бачка Паланка
Бачкотополски срез Бачка Топола
Бајски срез Баја
Жабаљски срез Жабаљ
Куљански срез Кула
Новосадски срез Нови Сад
Оџачки срез Оџаци
Сенћански срез Сента
Сомборски срез Сомбор
Старобечејски срез Стари Бечеј
Тителски срез Тител
Слободни краљевски градови
Нови Сад
Сомбор
Суботица
Градови - котари
Баја
Сента

Градови[уреди]

Почетком 20. века, највећи градови жупаније били су: Суботица (82.000 становника), Нови Сад (30.000) и Сомбор (30.000). Ово преимућство Суботице треба узети с обзиром, будући да је под градом било низ салашарских насеља (нпр. Палић, Келебија), која су данас самостална насеља у окружењу Суботице.

Извори[уреди]

  1. ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 1, Нови Сад, 1990, pp. 50.
  2. ^ - Андрија Богнар, Положај Мађара у Војводини од 1918. до 1995., Међународни знанствени скуп „Југоисточна Еуропа 1918—1995.", Задар, 1995.
  3. ^ Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007, pp. 28.
  4. ^ www.talmamedia.com

Литература[уреди]

  • Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књиге 1-3, Нови Сад, 1990.
  • Петер Рокаи - Золтан Ђере - Тибор Пал - Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002.
  • Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.
  • Школски историјски атлас, Завод за издавање уџбеника СР Србије, Београд, 1970.

Види још[уреди]

Види остале бивше жупаније на тлу данашње Војводине:

Спољашње везе[уреди]