Барањска жупанија (бивша)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Барањска жупанија
Comitatus Baraniensis
Baranya vármegye
Baranjska županija
Komitat Branau

(недостаје слика заставе) Грб
Застава Грб
Baranya.png
Положај жупаније у бившој Угарској
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља 1. Краљевина Угарска
2. Застава {{{генитив}}} Хабзбуршка монархија - Хабзбуршка Угарска
3. Застава Аустрије Аустријско царство - Хабзбуршка Угарска
4. Застава Аустроугарске Аустроугарска - Угарски део Монархије
5. Застава Србије Краљевина Србија - Банат, Бачка и Барања
6. Застава Краљевине Југославије Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца - Банат, Бачка и Барања
Главни град Печуј
Површина 5.177 km²
Становништво 352.478 (1910.)
Друштво
Званични језици латински, немачки, касније мађарски, српски, говорни језици: српски, хрватски
Религија католицизам, православље
Владавина
Титула владара Жупан
Оснивање 11. век / 17. век / 1941. година
Престанак 16. век / 1921. година / 1944. година
Статус Бивша жупанија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg Будимски пашалук (Османско царство) Барањска жупанија (Краљевина Мађарска) Flag of Hungary (1920–1946).svg
Flag of None.svg - Бачко-барањска жупанија (Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца - Банат, Бачка и Барања) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Портал:Историја
Детаљна мапа жупаније крајем 19. века

Барањска жупанија (лат. Comitatus Baraniensis, мађ. Baranya vármegye, хрв. Baranjska županija, нем. Komitat Branau) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 17. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1921. године). Управно седиште жупаније био је град Печуј (данас у саставу Мађарске). Већи део територије ове жупаније је данас у оквиру Мађарске, док је мањи део у оквиру Хрватске.

Географија[уреди]

У време Аустроугарске, Барањска жупанија се граничила са жупанијама Шомођ, Толна, Бачко-бодрошком и Вировитичком (ова последња је била у саставу Хрватске-Славоније). Жупанија се налазила у регији Барања, дуж река Дунав и Драва. 1910. године је површина жупаније износила 5.176 km².

Историја[уреди]

Жупанија је формирана у 11. веку као једна од жупанија Угарске и првобитно је обухватала подручја са обе стране реке Драве (данашњу Барању и део данашње Славоније). Након османског освајања у 16. веку, жупанија престаје да постоји, а овде се формира Мохачки санџак, административна јединица Османског царства.

Крајем 17. века, ово подручје постаје део Хабзбуршке монархије, а Барањска жупанија се обнавља у оквиру Хабзбуршке Угарске. Нова жупанија је, међутим, за разлику од средњовековне, обухватала само подручја на левој обали Драве.

Распадом Хабзбуршке монархије (Аустроугарске) 1918. године, ово подручје улази у састав покрајине Банат, Бачка и Барања, која је била део Краљевине Србије, а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Барањска жупанија је била једна од административних јединица Баната, Бачке и Барање 1918-1921. године.

Тријанонским споразумом из 1920. године, предвиђена је подела Барање и Бачке између Краљевства СХС и Мађарске. Због незадовољства овом одлуком, део становништва у деловима Барање и Бачке који су требали да припадну Мађарској прогласио је 1921. године краткотрајну Барањско-бајску републику. Након пропасти ове републике, већи део Барање ушао је у састав Мађарске где је организован као Барањска жупанија. Мањи, јужни део Барање, који је остао у саставу Краљевства СХС укључен је у састав нове Бачко-барањске жупаније.

Југословенски део Барање је 1941. године окупирала Мађарска, која га је укључила у своју Барањску жупанију. Ова жупанија је између 1941. и 1944. године поново имала границе као у доба Аустроугарске. Након Другог светског рата, југословенски део Барање је најпре укључен у састав аутономне Војводине, а потом у састав Хрватске, једне од република нове социјалистичке Југославије.

Демографија[уреди]

Говорни језици, 1910. године:

Религија, 1910. године:

Управна подела[уреди]

Почетком 20. века, управна подела Барањске жупаније била је следећа:

Срез
Срез Седиште
Брањин Врх Дарда
Хеђхат Шаш
Мохач Мохач
Печуј Печуј
Печварад Печварад
Шиклош Шиклош
Сентлоринц Сентлоринц
Градови - срезови
Печуј

Спољашње везе[уреди]