Барањска жупанија (бивша)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Барањска жупанија
Comitatus Baraniensis
Baranya vármegye
Baranjska županija
Komitat Branau

(недостаје слика заставе) Грб
Застава Грб
Baranya.png
Положај жупаније у бившој Угарској
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља 1. Краљевина Угарска
2. Застава {{{генитив}}} Хабзбуршка монархија - Хабзбуршка Угарска
3. Застава Аустрије Аустријско царство - Хабзбуршка Угарска
4. Застава Аустроугарске Аустроугарска - Угарски део Монархије
5. Застава Србије Краљевина Србија - Банат, Бачка и Барања
6. Застава Краљевине Југославије Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца - Банат, Бачка и Барања
Главни град Печуј
Површина 5.177 km²
Становништво 352.478 (1910.)
Друштво
Званични језици латински, немачки, касније мађарски, српски, говорни језици: српски, хрватски
Религија католицизам, православље
Владавина
Титула владара Жупан
Оснивање 11. век / 17. век / 1941. година
Престанак 16. век / 1921. година / 1944. година
Статус Бивша жупанија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg Будимски пашалук (Османско царство) Барањска жупанија (Краљевина Мађарска) Flag of Hungary (1920–1946).svg
Flag of None.svg - Бачко-барањска жупанија (Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца - Банат, Бачка и Барања) Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
Портал:Историја
Детаљна мапа жупаније крајем 19. века

Барањска жупанија (лат. Comitatus Baraniensis, мађ. Baranya vármegye, нем. Komitat Branau) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске (11-16. век), хабзбуршке Краљевине Угарске (између 17. и 20. века), а потом и покрајине Банат, Бачка и Барања у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921. године). Управно седиште жупаније био је град Печуј (данас у саставу Мађарске). Већи део територије ове жупаније је данас у оквиру Мађарске, док је мањи део у оквиру Хрватске.

Географија[уреди]

У време Аустроугарске, Барањска жупанија се граничила са жупанијама Шомођ, Толна, Бачко-бодрошком и Вировитичком (ова последња је била у саставу Хрватске-Славоније). Жупанија се налазила у регији Барања, дуж река Дунав и Драва. 1910. године је површина жупаније износила 5.176 km².

Историја[уреди]

Жупанија је формирана у 11. веку као једна од жупанија Угарске и првобитно је обухватала подручја са обе стране реке Драве (данашњу Барању и део данашње Славоније). Након османског освајања у 16. веку, жупанија престаје да постоји, а овде се формира Мохачки санџак, административна јединица Османског царства.

Крајем 17. века, ово подручје постаје део Хабзбуршке монархије, а Барањска жупанија се обнавља у оквиру Хабзбуршке Угарске. Нова жупанија је, међутим, за разлику од средњовековне, обухватала само подручја на левој обали Драве.

Распадом Хабзбуршке монархије (Аустроугарске) 1918. године, ово подручје улази у састав покрајине Банат, Бачка и Барања, која је била део Краљевине Србије, а потом и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Барањска жупанија је била једна од административних јединица Баната, Бачке и Барање 1918-1921. године.

Тријанонским споразумом из 1920. године, предвиђена је подела Барање и Бачке између Краљевства СХС и Мађарске. Због незадовољства овом одлуком, део становништва у деловима Барање и Бачке који је требало да припадну Мађарској прогласио је 1921. године краткотрајну Барањско-бајску републику. Након пропасти ове републике, већи део Барање ушао је у састав Мађарске где је организован као Барањска жупанија. Мањи, јужни део Барање, који је остао у саставу Краљевства СХС укључен је у састав нове Бачко-барањске жупаније.

Југословенски део Барање је 1941. године окупирала Мађарска, која га је укључила у своју Барањску жупанију. Ова жупанија је између 1941. и 1944. године поново имала границе као у доба Аустроугарске. Након Другог светског рата, југословенски део Барање је најпре укључен у састав аутономне Војводине, а потом у састав Хрватске, једне од република нове социјалистичке Југославије.

Демографија[уреди]

Говорни језици, 1910. године:

Религија, 1910. године:

Управна подела[уреди]

Почетком 20. века, управна подела Барањске жупаније била је следећа:

Срез
Срез Седиште
Брањин Врх Дарда
Хеђхат Шаш
Мохач Мохач
Печуј Печуј
Печварад Печварад
Шиклош Шиклош
Сентлоринц Сентлоринц
Градови - срезови
Печуј

Спољашње везе[уреди]