Чонградска жупанија (бивша)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Чонград (вишезначна одредница).
Чонградска жупанија
Comitatus Chongradiensis
Csongrád vármegye
Komitat Tschongrad

(недостаје слика заставе) Грб
Застава Грб
Csongrad.png
Положај жупаније
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Аустроугарска - Угарски део Монархије
Главни град Сентеш
Површина 3.569 km²
Становништво 325.568 (1910)
густина: 91,2 стан./km²
Друштво
Званични језици латински, немачки, касније мађарски, говорни језик: српски
Религија католицизам, православље
Владавина
Титула владара Жупан
Оснивање 11. век / 17. век
Престанак 16. век / 1918.
Статус Бивша жупанија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg Темишварски пашалук (Османско царство) Чонградска жупанија (Мађарска Демократска Република) Flag of Hungary (1918-1919).svg
Портал:Историја
Csongrád county map (1891).jpg

Чонградска жупанија (лат. Comitatus Chongradiensis, мађ. Csongrád vármegye, нем. Komitat Tschongrad) је била жупанија, односно управна јединица хабзбуршке Краљевине Угарске између 17. и 20. века. Управно седиште жупаније био је град Сентеш (данас у саставу Мађарске).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Мађарске (највећи део) и Србије (сасвим мали део око Хоргоша).

Површина жупаније била је 3.569 km², а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Чонградска жупанија је имала 325.568 становника (густина 91,2 ст./km²).

Порекло назива[уреди]

Чонградска жупанија носила је назив везан за "помађарену“ реч јужнословенског порекла Црни град или црна тврђава. Она је првобитно означавала град Чонград, који се и данас налази у овој области.

Природне одлике[уреди]

Чонградска жупанија се налазила у средишњем делу Хабзбуршке Угарске.

Простор жупаније припадао је области је у средишњем делу Панонске низије. Природне границе жупанија је имала само на југоистоку, где су то биле реке Тиса и Мориш.

Већи део подручја некадашње жупаније био је плодно, равничарско тле јужне Паноније, само су на западу била пешчарна подручја (Телечка пешчара). Водотоци су били равничарски (Тиса, Мориш), спори и често са мочварним окружењем.

Историја[уреди]

Историја Војводине
Coat of arms of Vojvodina.svg

Овај чланак је део серије о
историји Војводине

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Војводине

Простор Бачке и Потисја ушао је у историјске белешке у античко доба. У раном средњем веку, овим подручјем су владали Хуни, Гепиди, Авари, Бугари и Моравски Словени. Средином средњег века ово је био погранични простор између Угарске и Византије. Угарска је овде у 11. веку образовала жупанију под данашњим називом. Потом је око век и по овај простор био у оквиру Отоманског царства. Османлије су укинуле дотадашњу жупанију и успоставиле Сегедински санџак и Темишварски пашалук на овом простору.

Хабзбуршко царство преотело је простор Чонградске жупаније од Османлија крајем 17. века. Одмах је успостављена некадашња Чонградска жупанија и прикључена је Хабзбуршкој Краљевини Угарској. Део овог простора укључен је у састав Војне границе. Простор жупаније првобитно је био слабо насељен, са заједницама Срба и Мађара, а постепено је насељен новим, претежно мађарским живљем, док су остале заједнице потиснуте асимилацијом. Укидањем једног дела војне границе, средином 18. века, то подручје се такође прикључује Чонградској жупанији.

На крају Првог светског рата, 1918. године, српска војска посела је Хоргош са околином (крајњи јужни део некадашње жупаније), који улази у састав Баната, Бачке и Барање, покрајине у саставу Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тријанонским споразумом из 1920. године потврђена је линија раздвајања као нова граница.

У међуратном раздобљу у оквиру Мађарске поново је успостављена жупанија Чонград, с тим што су њој прикључени остаци суседних жупанија, чија су некадашња подручја већином укључена у састав околних држава (Торонталска, Арадска, Чанадска).

Мапа жупанија у Бачкој, Банату и Срему 1881-1882. године

Становништво[уреди]

По последњем аустроугарском попису из 1910. године на подручју жупаније живело је 325.568 становника.

Становништво према матерњем језику (Попис 1910.):

Управна подела[уреди]

Почетком 20. века, управна подела Чонградске жупаније била је следећа:

Котари
Котар Седиште
Извантиски срез Кишкундорожма
Потиски срез Миндсент
Чонградски срез Чонград
Слободни краљевски градови
Сегедин
Вашархељ
Градови - срезови
Сентеш

Види још[уреди]

Види остале бивше жупаније на тлу данашње Војводине:

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Чонградска жупанија (бивша)