Личко-крбавска жупанија
 |
|
|
| Седиште жупаније |
Госпић |
| Број становника (1910.) |
204.710 |
| Површина |
6.211 км² |
| Жупан |
|
|
|
Личко-крбавска жупанија (лат. Comitatus Likensis-Corbaviensis; хрв. Ličko-krbavska županija; мађ. Lika-Krbava vármegye; нем. Komitat Lika-Krbava) била је жупанија унутар Краљевине Хрватске и Славоније, у саставу Земаља круне Светог Стефана у Аустроугарској Монархији. Средиште жупаније био је Госпић.
Географија[уреди]
Личко-крбавска жупанија граничила је с Далмацијом која је припадала Аустрији, Босном и Херцеговином која је била под заједничком аустроугарском управом, те Модрушко-ријечком жупанијом која је припадала Хрватско-славонском краљевству. Жупанија је излазила на јадранску обалу. Око 1910, имала је површину од 6.211 км2.
Личко-крбавска жупанија формирана је након укидања Војне крајине и припојена Хрватској и Славонији 15. јула 1881. године. Након раскидања државно-правних веза с Аустријом и Угарском одлуком Хрватског сабора из 1918. постала је делом Краљевине СХС.
Становништво[уреди]
Према попису из 1910. ова је жупанија бројала 204.710 становника, а према језику којим су говорили били су овако подељени:
Управна подела[уреди]
Почетком 20. века, жупанија је била подељена на следеће котареве: