Jak-23

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jakovljev Jak-23
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1949
Dužina8,12
Razmah krila8,73
Visina3,31
Površina krila13,50
Prazan1980
Normalna poletna3384
Maks. masa pri uzletanju3240 kg
Motori1h Klimov RD-500 turbodžet
Maks. brzina na Hopt923 km/h
Taktički radijus kretanja1400 km
Plafon leta14800 m
Brzina penjanja2484 m/min

Jakovljev Jak-23 (rus. Як-23, NATO naziv engl. Flora)[1] je bio rani sovjetski mlazni lovac prve generacije, konstruisan u birou Jakovljeva 1947. Iako je nastao u vreme konstruisanja prethodnika Jak-17 drastično se razlikovao u svim karakteristikama zahvaljujući novoj i boljoj konstrukciji kao i uvođenjem snažnijeg motora.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Motor Klimov RD-500 aviona Jak-23
Kokpit aviona Jak-23
Jak-23
Jak-23 u Batajnici jula 1953. godine

Jak-23 je nastao kao poboljšanje ranijih mlaznih lovaca Alekandra Jakovljeva Jak-15 i Jak-17, ponavljajući istu šemu motor u prednjem delu trupa i izduvne mlaznice pod njim, ali je njegov dizajn potpuno nov. Prethodni avioni su imali trup prekriven delimično drvenom lepenkom, aluminijumskim limom a deo platnom, za razliku od njih Jak-23 ima trup monokok potpuno metalne konstrukcije. Tako je dobijen relativno tanak trup, u koji je ugrđen zdepasti motor Klimov RD-500. Avion je zadržao ravna (nestrelasta) krila trapezastog oblika uprkos pojave većeg broja modernih aviona sa kosim krilima u to doba. Prototip aviona je prvi put poleteo 8. jula 1947. godine sa pilotom Mihail Ivanovim.

Od novembra 1947. do marta 1948. godine, avion je bio podvrgnut testiranju pred državnom stručnom komisijom i dobio dozvolu za serijsku proizvodnju. Jak 23 je ocenjen da poseduje veliko ubrzanje i brzinu penjanja i dobre poletne i sletanja karakteristike i pokretljivost. Nedostaci su bili loša stabilnost, nedostatak aerodinamičkih kočnica, bez kabine pod pritiskom ograničena mu je praktična primena na višim nadmorskim visinama.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Jakovljev Jak 23 je bio slobodnonoseći jednomotorni srednjokrilac na mlazni pogon potpuno metalne konstrukcije, sa uvlačećim stajnim trapom tipa tricikl (nosni točak i dva glavna ispodkrila). Imao je klasičnu aerodinamičku koncepciju sa nestrelaslim krilom. Poprečni presek trupa aviona je bio oblog oblika. Noseća struktura trupa aviona Jak 23 je bila metalna monokok konstrukcija. Avion je bio opremljen sa jednim mlaznim motorom sovjetske proizvodnje Klimov RD- 500 sa 15,6 kN potiska. Krila su bila metalne konstrukcije, konzolna i samonoseća sa dve ramenjače od duraluminijuma, trapezastog oblika sa odsečenim krajevima, obložena duraluminijumskim limom. Osa krila je bila upravna na osu aviona (nestrelasta krila). Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca i visine su bili napravljeni kao metalne konstrukcije, obloženi dural-limom. Stajni trap je bio tricikl dispozicije (nosna noga i dve noge ispod krila). Nosna noga se uvlačila ispod trupa i to unapred dok su se glavne noge ulačile delom u krila a delom u trup aviona. Avion je bio naoružan sa dva topa 23 mm NR-23 (sa 90 granata svaki).

Zemlje koje su koristile Avion Jak-23[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Proizvedeno je svega 316 aviona ovog tipa. Pošto je sovjetsko vojno vazduhoplovstvo početkom 1950. godina već raspolagalo boljim lovcem MiG-15 i razvijali njegove naslednike (Mig-17 i Mig-19), mlazni lovački avion Jak 23 su prepustili svojim saveznicima iz Varšavskog pakta. Najveći korisnik ovog aviona je bilo poljsko ratno vazduhoplovstvo koje je raspolagalo sa oko 100 ovih aviona. Oni su korišćeni u prvoj liniji odbrane od 1951. do 1956. godine kada je Poljska počela proizvodnju Mig 15 po osnovu kupljene licence što se isto desila i sa sudbinom ovog aviona u Čehoslovačkoj. Poslednji avion ovog tipa u Poljskoj je rashodovan krajem 1961. godine a do tada su korišćeni za trenažu. Pored Poljske ovi avioni su se koristili još u Bugarskoj, Čehoslovačkoj i Rumuniji.

Avion Jak-23 u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Zahvaljujući sletanju mlaznih aviona "prebega", Jugoslavija je po prvi put dobila priliku da upozna sovjetske letelice sa kojim su raspolagali Mađari i Rumuni. Prvi takav prebeg zabeležen je 24. jula 1953. godine, kada je u Jugoslaviju sleteo rumunski mlazni lovac Jak-23 sa kojim je upravljao pilot Dijakonu Mihai. On je odmah zatražio politički azil. Zanimljivo je to, da je vest u jugoslovenskim medijima o prebegu objavljena tek 35 dana posle tog čina.

Avion Jak-23 je odmah po sletanju i pregledu, preuzeo Vazduhoplovni opitni centar (VOC). Piloti VOC-a u najvećoj tajnosti ispitali su letne osobine ovog lovca. Na tom avionu su leteli kapetani Vodopivec (obavio je 17 letova u trajanju od 8,27 časova), i Todorović (tri leta od 1,14 časova), i kapetan Prebeg koji je leteo samo jedan let od 20 minuta. Dostupni podaci pokazuju da je pored letnih karakteristika lovca ispitano i streljačko (topovsko) naoružanje. U Jugoslaviji ovaj avion je bio bez ikakvih oznaka potpuno srebrne metalik boje. Zanimanje za ovaj lovac, pokazali su i Amerikanci, a Jugoslavija je dala odobrenje da mogu i oni sa svojim pilotima da ispitaju ovaj avion u SAD-u gde je nosio američke oznake. Posle ispitivanja u SAD-u avion je vraćen Jugoslaviji.

Nakon otopljavanja odnosa između Jugoslavije i Istočnog bloka 1956. godine ovaj avion je vraćen Rumuniji bez oznaka[2].

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Designations of Soviet and Russian Military Aircraft and Missiles”. Designation-systems.net. 18. 1. 2008. Pristupljeno 10. 6. 2012. 
  2. ^ Bojan Dimitrijević, Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942 - 1992, IZSI i MCO. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7403-163-6. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Šavrov, V. B. Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938 - 1950 gg.. Moskva: Mašinostroenie. 2002. ISBN 978-5-217-03103-0..
  • Bojan Dimitrijević, Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942 - 1992, IZSI i MCO. . Београд. 2012. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Čedomir Janić, Odiseja sovjetskog lovca, Planeta br.15, okt-nov., Beograd, 2005.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Jak-23 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јак-23&oldid=26795183”