Јак-9

Јак-9 Опште Намена ловац Посада један, пилот Произвођач ОКБ Јаковљев Први лет 1942 Почетак производње 1942 Димензије Дужина 8,5 m Размах крила 9,74 m Висина 3 m Површина крила 17,15 m² Маса Празан 2.277 kg Нормална полетна 2.873 kg Погон Мотори ПД Климов ВК-105ПФ Снага 902 kW Перформансе Макс. брзина на Hopt 599 km/h Плафон лета 11.100 m Брзина пењања 820 m/min Портал:Ваздухопловство

Јак- 9 је познати совјетски једномоторни ловачки авион, из периода Другог светског рата. Коришћен је као масовни совјетски ловачки авион. Поседовао је боље карактеристике од свих својих савременика. Развијен је и произвођен под руководством бироа Јаковљева (Јаковљев).

Од октобра 1942. до краја 1948. произведено је укупно 16.769 авиона, у 15 модификованих верзија.

Јак-9 се налазио у наоружању ратних ваздухопловстава 10 земаља, понегде је оперативно коришћен све до краја шездесетих година двадесетог века.

Историја и опис авиона

Авион Јак-9 је произашао као природна замена претходних авиона Јак-1 и Јак-7. Технички гледано, он је настао као резултат даљег развоја авиона Јак-7. На тај развој је доминантно утицала чињеница да је, у томе периоду, СССР обезбедио производњу дурал-аниминијума за потребе авиоиндустрије, што је омогућило развој и производњу лаких металних структура авиона. То је био квалитетан скок у авиоиндустрији. Та чињеница, стратегијског значаја, је отворила пут развоја Јак-9, а за сукцесивно, у ходу, усавршавање и претходних совјетских авиона. Развој авиона Јак-9 је спутавало заостајање развоја технологија ваздухопловних мотора, као и код свих осталих совјетских авиона.

Варијанта авиона Јак-9 се у глобалу заснива на измени површине крила, употребе другог мотора, веће снаге, ношења веће количине горива и варирања наоружања.

Без обзира на технолошке проблеме, првенствено моторске индустрије, неке варијанте Јак-9 су имале боље карактеристике од свих осталих ловачких авиона тога ратног периода. Његова пуна производња се успоставила половином 1944. године, када се дневно производило по 20 авиона.

Јубиларна марка поште СССРа, с победом у ваздуху Јак-9

Прва дефиниција серијског стандарда авиона Јак-9 је била с мотором ВК-105ПФ и са елисом ВИШ-61П. То је, по намени, био фронтовски ловац.

Јак-9 се одликовао с одличним маневарским особинама у вертикалној и хоризонталној равни, као и с лаким управљањем. Поседовао је значајно преимућство у ваздуху у односу на све остале ловце обеју, супротстављених страна. На пример, у борби на горе (изнад себе) с Месершмитом, авион Јак-9 га је успевао ухватити у захват свога оружја, после првог борбеног заокрета, а у борби у хоризонталној равни, после 3-4 спирална заокрета.

Прва борбена употреба авиона Јак-9 је било у децембру 1942. године, у оквиру контраофанзиве Стаљинградске битке.

У јуну 1943. године, у рејону Курска, се појавило прскање оплате кореног дела крила, због пропуста у технологији производње. Са одговарајућом модификацијом је тај недостатак отклоњен.

Варијанте

Авион Јак-9 је био погодан за модификације за различите намене и борбену употребу. Могао се, с модификацијама дефинисати, у фронтовског ловца с обичним и тежим наоружањем, у ловца за далеку пратњу, у ловца-бомбардера, у ловца-фотоизвиђача, у пресретача на већим висинама, у ненаоружани авион двосед за специјалне задатке, у школско-тренажни двосед и ловац за извоз. На основу основног стандарда авиона Јак-9, направљено је 22 модифицираних варијанти, од тога су 15 ушле у серијску производњу. У оквиру тога је коришћено 5 нових и модифицираних мотора, 6 варијанти ношења горива, 7 варијанти наоружања и две варијанте за специјалну намену. Поред тога, Јак-9 је имао две варијанте израде крила: с мешовитом и потпуно металном структуром.

Јак-9 са М-106ск

Направљен је пробни примерак-прототип, при испитивању су добијене побољшане карактеристике. Због недостатака на мотору М-106ск (ВК-106ск), програм је обустављен.

Јак-9 са М-107А

Прототип је испитан у октобру 1942. године. Напреднији мотор М-107А (ВК-107А) је био истих габарита као и М-105ПФ (ВК-105ПФ), имао је већу снагу али се показао као непоуздан. Отказао је на прототипу, који је због тога претрпио хаварију, због чега се одустало од те варијанте.

ЈАк-9Д

Јак-9Д је био опремљен с већом количином горива. Био је намењен за праћење и заштиту бомбардера на дужим летовима. Наоружан је био с топом, у варијантама калибра, од 37 или 45 mm. Производио се у 1944. год.

Јак-9Т

Јак-9Т је био намењен за дејство на доле, по оклопним средствима, као јуришник за уништавање непријатељских тенкова. Био је наоружан с топом калибра од 37 mm, који је синхроно дејствовао између кракова елисе. Поред тога, је носио, на крилним носачима, противоклопне бомбе.

Због уградње топа у гондолу мотора ВК-105ПФ, померена је кабина пилота за 400 mm уназад. БК топа се састојао од 200-220 граната, који се испаљују по 3,74 kg масе у секунди. С топом се дејствовало на раздаљини 1000-1200 m. Крајем 1943. године се користио Јак-9Т за борбу против непријатељске морнарице, на Црном мору. Од марта 1943. године до јуна 1945. године је произведено 2748 авиона Јак-9Т.

Јак-9К

Јак-9К је авион с ојачаном структуром за уградњу основног топа, калибар се бирао према опцијама зависно од намене и врсте задатака. Користили су се калибри 23, 37 и 45 mm. Користио се као тешки јуришник. Производио се у половини 1943.

Јак-9Б

Јак-9Б је добијен од Јак-9Д. У слободном простору трупа, иза кабине пилота је направљен простор за смештај бомби. У четири секције-тунела се поткачињу четири бомбе по 100 kg или 4 касете са по 32 противтенковске кумулативне бомбице од по 1,5 kg или 2,5 kg. На авиону Јак-9Б су започета испитивања у марту 1944. године. Са Јак-9Б је била наоружана авијација на Трећем Белоруском фронту, на коме је у кратком року оборено 25 непријатељских авиона, Месершмит Bf-109 и Fw-190, бачено је 156,5 тона бомби, уништено 29 тенкова, 11 оклопних возила, 1014 аутомобила, 7 тешког оружја, 18 железничких композиција, 20 стационарних објеката итд.

Укупно је произведено 109 авиона Јак-9Б.

Јак-9ТК

Јак-9ТК је авион с појачаном структуром на коју се могло по жељи и потреби поставити топ било који од три калибра: 23 mm, 37 mm или 45 mm. Завршен је половином 1943. год.

Јак-9М

Јак-9М је комбинација варијанте Јак-9Д с трупом од Јак-9Т, помереном кабином пилота уназад, за 400 mm. Успут је било и више других побољшања. Крајем 1944. године је постављен и јачи мотор, с чиме су побољшане перформансе, посебно максимална брзина. Са овим авионом је био наоружан један авијацијски пук.

Јак-9С

Јак-9С је на бази варијанте Јак-9М с мотором ВК-105ПФ-2. Био је наоружан с једним топом од 23 mm и с два синхронизована између кракова елисе од по 20 mm. Ова варијанта није серијски реализована.

Јак-9ДД

Јак-9ДД је варијанта ловца за праћење бомбардера с великим радијусом лета. У 1944. године је у оперативну употребу ушао бомбардер Ту-2, био је неопходан ловац за његову заштиту на мисијама на већим удаљеностима. За такве задатке Јак-9Д није имао довољну аутономију лета. Био је неопходан ловац који би имао могућност лета у дубину територије непријатеља и да се безбедно врати. За те задатке је развијена варијанта Јак-9ДД, који је имао долет од 1800 km. На авион је постављено осам крилних резервоара горива, укупна количина горива је повећана на 630 kg. Маса авиона је подигнута на 3390 kg, наоружање је остало стандардно, топ од 20 mm и митраљез од 12,7 mm. Кабина пилота је померена уназад за 400 mm, као код авиона Јак-9Т.

Авион Јак-9ДД се користио на свима фронтовима, а група од 12 ових авиона је у августу 1944. је сачињавала базу близу италијанског града Бари. Ови авиони су повремено пружали подршку Југословенским партизанима, а и у праћењу америчких бомбардера, B-17 и B-24.

Јак-9Р

Јак-9Р је добијен с преправком основног авиона Јак-9, тако што је у слободан простор уграђена фотокамера за панорамско снимање терена, то јест аерофото извиђање с висине 300 до 3000 m. Авион у овој верзији је произведен у мањем броју. Коришћен је за аерофото извиђање у условима већег ризика за остале категорије авиона, са слабијим перформансама и борбеном способношћу.

Јак-9ПД

Јак-9ПД произашао је као потреба за борбу за превласт у ваздушном простру изнад Москве, због опасности продора немачких авиона Ју 86 Јункерсa (Ју 86 Јункерс), чија појава у јулу 1942. године је била озбиљна претња совјетској престоници. Овај ловац се заснивао на основу основног стандарда авиона Јак-9 с мотором ВК-105ПД, наоружан с једним топом од 20mm. Пет ових авиона су били завршени у априлу 1943. године и распоређени за одбрану Москве на испитивање. Нажалост мотор није радио стабилно и с њим авион није могао постићи висине лета Ју 86 Јункерсa од 13000 m. Из ових разлога је изабран други мотор ВК-106ПВ, замењен је систем хлађења, изабрана је друга елиса, а крилу је повећан размах. После ужурбаног испитивања у аеротунелима Института ЦАГИ се нису успеле остварити потребне перформансе, срећа је да се немачки авиони нису појавили над Москвом. Свега је произведено 35 авиона Јак-9ПД и они су сви распоређени у рејон Москве

Јак-9У

Фронтална слика изложеног авиона Јак.9У. Уочљиви су уводници за ваздух, хладњака за уље, у кореном делу крила.

Јак-9У је крајем 1943. године дефинисан у две опције: с мотором ВК-107А и с ВК-105ПФ-2. Поред уградње мотора другог типа, измењени су и структура и аеродинамика основног авиона. Хладњак уља је премештен из моторске гондоле у централни део крила, оплата репног дела трупа је замењена с фурниром, поправљена је геометрија трупа, а и уведена су и друга побољшања. Обе варијанте су биле наоружане једнако с централним топом калибра од 20 или 23 mm и два синхронизована митраљеза од 12,7 mm. Прототипови су паралелно испитани. Варијанта с мотором ВК-107А је имала боље резултате од свих совјетских и иностраних ловачких авиона.

Без обзир на уочене недостатке на мотору и на систему његовог хлађења, отпочела је серијска производња овог типа авиона. Први серијски авион је изашао из производње у априлу 1944. године. У току три последња месеца 1944. године су пилоти на 32 авиона Јак-9У направили 398 летова, при којима су оборили 27 Месершмит Bf-109 и Fw-190, при губитку само два Јак-9У.

Крајем 1944. године су постављени нови уљни хладњаци и цео систем хлађења је био ефикаснији, после чега је температура мотора одржавана у нормалном режиму. Овакав авион Јак-9 се показао као најуспешнија модификациона варијанта у целом ратном периоду. Једини недостатак ове варијанте је био мали ресурс мотора од 25 сати. То је и разумљиво када се зна да су се у ходу, форсирано тражила решења за погон, у условима рата и заостале технологије мотора.

Јак-9УТ

Јак-9УТ је настао с допунском модификацијом Јак-9У, кроз уградњу јачег наоружања. Уграђен је централни топ калибра 37 mm и два са синхронизованим дејством између кракова елисе, калибра 20 mm. Ова варијанта је имала рекордну убојну моћ од 6 kg масе граната у секунди. Уместо централног топа калибра 37 mm, могли су се, према потреби, уграђивати топови и других калибара: 20, 23 и 45 mm. У случају избора топа највећег калибра убојна моћ се пела на 9,3 kg масе граната у секунди. Ова модификација је била реализована до фебруара 1945. године. За три месеца серијске производње је завршено 282 авиона Јак-9УТ. Они су дали посебан допринос у сламању непријатеља у последњим данима рата.

Јак-9В

Јак-9В је школско-тренажни авион с мотором ВК-105ПФ-2 и с топом од 20 mm. Јак-9В је био приближних перформанси као савремени ловци. Серијски се почео производити у августу 1945. године, а укупно је произведено 793 авиона.

Јак-9 « Курир »

Јак-9 « Курир » је авион подешен за превоз једног путника (двосед), настао је од Јак-9ДД. Скинуто је наоружање. У задњој кабини није постављена инструментална табла и команде лета, био је постављен патос и тапациране бочне странице. За омогућавање далеких прелета, постављени су у обе кабине писоари. Први овакав авион је произведен у лету 1944. године, прошао је фабричка испитивања. У већу производњу се није ишло.

Јак-9П

Јак-9П је настао модификацијом Јак-9У. Носио је повећане крилне резервоаре горива и био је савременије опремљен. Наоружање се састојало из централног и два топа од по 20 mm, са синхронизованим дејством између кракова елисе. Производио се у 1946. и 1947. године Крајем 1947. године је на њега уграђена елиса с ревирзибилним радом, захваљујући томе су избегнути случајеви напуштања авиона услед отказа уређаја за промену кораку.

Ови су авиони произвођени све до краја 1948. године, до када је укупно направљено 801 примерака, које су поред СССРа, још користила ваздухопловства Албаније, Мађарске, Пољске, Кине и Југославије.

Галерија варијанти

• 

  Јак-9К

• 

  Јак-9Б

• 

  Јак-9В

• 

  Јак-9Д

• 

  Јак-9У

• 

  Јак-9Р

• 

  Јак-9С

• 

  Јак-9ПД

Карактеристике варијанти

Ознаке, коришћене у табеларном прегледу изведених значајнијих модификација:

• v_H=0, је највећа постигнута брзина на висини нивоа мора, по стандард атмосфери,
• v_max, је највећа могућа брзина на оптималној висини лета,
• t_penj, је потребно време пењања на висину од 5000 [m],
• t ₁, је потребно време за пун стационарни хоризонтални заокрет,
• R, је полупречник хоризонталног стационарног заокрета,
• H_max, је плафон лета,
• D, је долет,
• G, је највећа маса, и
• ком., је број укупно произведених авиона.

Карактеристике варијанти авиона Јак-9
Авион	Год.	Мотор ВК- (М-)	Оружје	vH=0 [km/h]	vmax [km/h] на H [km]	tpenj [min] на 5 [km]	t 1 [sek]	R [m]	Hmax [m]	D [m]	G [kg]	ком.
Јак-9	1943	105ПФ	Швак [120]+ УБС [200]	520	599 4 300	5,1	17	1 120	11,1	875	2 873	459
Јак-9Т	1943	105ПФ	НС-37 [30]+ УБС [200]	533	597 3 930	5,5	18	1 100	10	735	3 025	2 548
Јак-9Д	1943	105ПФ	Швак [120]+ УБС [200]	535	591 3 650	6,1	20	950	9,1	905	3 117	3 057
Јак-9ПД	1943	106ПВ	ШвА-20М [20]	500	620 10 500	-	-	-	13	-	2 500	30
Јак-9К	1944	105ПФ	НС-45 [25]+ УБС [200]	518	564 3 750	6,5	24	1 050	10	598	3 028	54
Јак-9Б	1944	105ПФ	Швак [120]+ УБС [200] + 4хФАБ100	520	562 3 750	6	20	900	9,7	910	3 156	109
Јак-9ДД	1944	105ПФ-2	Швак [120]	522	584 3 900	6,8	26	950	9,4	1 320	3 387	399
Јак-9М	1944	105ПФ	Швак [120]+ УБС [200]	518	573 3 750	6,1	19	980	9,5	950	3 095	4 239
Јак-9У	1945	107А	Швак [120]+ УБС [2х170]	578	671 5 000	5	19,5	1 280	6,75	1 070	3 200	3 921
Јак-9УТ	1945	107А	НС-23 [60]+ УБС [2х120]	578	671 4 900	5,2	20	1 250	-	1 070	3 260	282
Јак-9П	1946	107А	Швак [120]+ УБС [2х150]	569	672 5 700	4,8	19	1 350	11,1	59о	3 220	29
Јак-9П	1947	107А	B-20М [115]+ 2х20S [2х120]	590	660 5 000	5,8	21	1 200	10,5	-	3 350	801

Карактеристике оружја, примењиваног на Јак-9
Назив	ШКАС МГ	УБ МГ	ШВАК	ША- 20М	B-20	ВЈа- 23	НС-23	МПСх- 37	НС-37	Н-37	НС-45	Н-45
Калибар [mm]	7,62	12,7	20	20	20	23	23	37	37	37	45	45
Брзин. пројект. [m/s]	825	860	800	-	800	900	700	-	900	690	780	-
Бр. пројект. у [min]	1 800	1 000	800	800	850	600	550	220	250	-	250	400
Маса пројект. [g]	9,6	48	96	-	96	200	200	-	735	735	1 065	-

Авион Јак-9У на изложби.

Мотори коришћени на Јак-9
Мотор ВК- (М-)	Снага у полетању [KS/kW]	Номинална снага [KS/kW]
105П	1 100 / 820	1 020 / 761
105ПА	1 100 / 820	1 020 / 761
105ПД	-	1 020 / 761
105ПФ	1 210 / 902	1 210 / 902
105ПФ2	1 290 / 962	1 290 / 962
106-1ск	1 350 / 1 007	1 250 / 932
107А	1 650 / 1 230	1 500 / 1 119

Корисници

Земље корисници авиона Јак-9.

•  Албанија је увела у употребу 12 авиона Јак-9П у 1951. год.
•  Бугарска
•  Француска
•  Народна Република Кина је увела у оперативну употребу Јак-9П
•  Монголија је увела у оперативну употребу 31 авион Јак-9 у 1945.
•  Пољска је увела у оперативну употребу Јак-9П
•  СССР
•  Словачка
•  Мађарска је увела у оперативну употребу авионе Јак-9П у 1949. год.
•  Југославија је увела у оперативну употребу Јак-9П, пре резолуције Информбироа.

Види још

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јак-9

• Јак-1
• Јак-3
• Спитфајер
• Месершмит Bf-109
• Fw-190
• С-49Ц
• Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ

Коришћена издања

• ((ru))Авиация и время. №3,2005г. К. Косминков. Воздушный рядовой великой войны.
• ((ru))Авиация и время. №3,2005г. А. Совенко. Як-9 блестящий пример вынужденного компромисса.
• ((ru))Мир авиации 1997г. №2, В. Морозов, С. Усков, На страже мира и труда, краткий обзор ВВС КНДР в 1948-1996гг.

Спољне безе

• Сајт пилотске групе «Руски витезови»
• На мађарском
• Јак-ови ловци, на мађарском