Јак-9

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јак-9
Yak 9 1.jpg
Опште
Намена ловац
Посада један, пилот
Произвођач ОКБ Јаковљев
Први лет 1942
Почетак производње 1942
Димензије
Дужина 8,5 m
Размах крила 9,74 m
Висина 3 m
Површина крила 17,15 m²
Маса
Празан 2.277 kg
Нормална полетна 2.873 kg
Погон
Мотори ПД Климов ВК-105ПФ
Снага 902 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 599 km/h
Плафон лета 11.100 m
Брзина пењања 820 m/min
Портал:Ваздухопловство

Јак-9 је совјетски једномоторни ловачки авион, из периода Другог светског рата. Коришћен је као масовни совјетски ловачки авион. Поседовао је боље карактеристике од свих својих савременика. Развијен је и произвођен под руководством бироа Александра Јаковљева.

Од октобра 1942. до краја 1948. произведено је укупно 16.769 авиона, у 15 модификованих верзија.

Јак-9 се налазио у наоружању ратних ваздухопловстава 10 земаља, понегде је оперативно коришћен све до краја шездесетих година двадесетог века.[1][2]

Историја и опис авиона[уреди]

Авион Јак-9 је произашао као природна замена претходних авиона Јак-1 и Јак-7. Технички гледано, он је настао као резултат даљег развоја авиона Јак-7. На тај развој је доминантно утицала чињеница да је, у томе периоду, СССР обезбедио производњу дурал-аниминијума за потребе авио-индустрије, што је омогућило развој и производњу лаких металних структура авиона. То је био квалитетан скок у авио-индустрији. Та чињеница, стратегијског значаја, је отворила пут развоја Јак-9, а за сукцесивно, у ходу, усавршавање и претходних совјетских авиона. Развој авиона Јак-9 је спутавало заостајање развоја технологија ваздухопловних мотора, као и код свих осталих совјетских авиона.

Варијанта авиона Јак-9 се у глобалу заснива на измени површине крила, употребе другог мотора, веће снаге, ношења веће количине горива и варирања наоружања.

Без обзира на технолошке проблеме, првенствено моторске индустрије, неке варијанте Јак-9 су имале боље карактеристике од свих осталих ловачких авиона тога ратног периода. Његова пуна производња се успоставила половином 1944. године, када се дневно производило по 20 авиона.

Јубиларна марка поште СССРа, с победом у ваздуху Јак-9

Прва дефиниција серијског стандарда авиона Јак-9 је била с мотором ВК-105ПФ и са елисом ВИШ-61П. То је, по намени, био фронтовски ловац.

Јак-9 се одликовао с одличним маневарским особинама у вертикалној и хоризонталној равни, као и с лаким управљањем. Поседовао је значајно преимућство у ваздуху у односу на све остале ловце обеју, супротстављених страна. На пример, у борби на горе (изнад себе) с Месершмитом, авион Јак-9 га је успевао ухватити у захват свога оружја, после првог борбеног заокрета, а у борби у хоризонталној равни, после 3-4 спирална заокрета.

Прва борбена употреба авиона Јак-9 је било у децембру 1942. године, у оквиру контраофанзиве Стаљинградске битке.

У јуну 1943. године, у рејону Курска, се појавило прскање оплате кореног дела крила, због пропуста у технологији производње. Са одговарајућом модификацијом је тај недостатак отклоњен.[1]

Варијанте [3][уреди]

Авион Јак-9 је био погодан за модификације за различите намене и борбену употребу. Могао се, с модификацијама дефинисати, у фронтовског ловца с обичним и тежим наоружањем, у ловца за далеку пратњу, у ловца-бомбардера, у ловца-фотоизвиђача, у пресретача на већим висинама, у ненаоружани авион двосед за специјалне задатке, у школско-тренажни двосед и ловац за извоз. На основу основног стандарда авиона Јак-9, направљено је 22 модификованих варијанти, од тога су 15 ушле у серијску производњу. У оквиру тога је коришћено 5 нових и модификованих мотора, 6 варијанти ношења горива, 7 варијанти наоружања и две варијанте за специјалну намену. Поред тога, Јак-9 је имао две варијанте израде крила: с мешовитом и потпуно металном структуром.

Јак-9 са М-106ск[уреди]

Направљен је пробни примерак-прототип, при испитивању су добијене побољшане карактеристике. Због недостатака на мотору М-106ск (ВК-106ск), програм је обустављен.

Јак-9 са М-107А[уреди]

Прототип је испитан у октобру 1942. године. Напреднији мотор М-107А (ВК-107А) је био истих габарита као и М-105ПФ (ВК-105ПФ), имао је већу снагу али се показао као непоуздан. Отказао је на прототипу, који је због тога претрпио хаварију, због чега се одустало од те варијанте.

ЈАк-9Д[уреди]

Јак-9Д је био опремљен с већом количином горива. Био је намењен за праћење и заштиту бомбардера на дужим летовима. Наоружан је био с топом, у варијантама калибра, од 37 или 45 mm. Производио се у 1944. год.

Јак-9Т[уреди]

Јак-9Т је био намењен за дејство на доле, по оклопним средствима, као јуришник за уништавање непријатељских тенкова. Био је наоружан с топом калибра од 37 mm, који је синхроно дејствовао између кракова елисе. Поред тога, је носио, на крилним носачима, противоклопне бомбе.

Због уградње топа у гондолу мотора ВК-105ПФ, померена је кабина пилота за 400 mm уназад. БК топа се састојао од 200-220 граната, који се испаљују по 3,74 kg масе у секунди. С топом се дејствовало на раздаљини 1000—1200 m. Крајем 1943. године се користио Јак-9Т за борбу против непријатељске морнарице, на Црном мору. Од марта 1943. године до јуна 1945. године је произведено 2748 авиона Јак-9Т.

Јак-9К[уреди]

Јак-9К је авион с ојачаном структуром за уградњу основног топа, калибар се бирао према опцијама зависно од намене и врсте задатака. Користили су се калибри 23, 37 и 45 mm. Користио се као тешки јуришник. Производио се у половини 1943.

Јак-9Б[уреди]

Јак-9Б је добијен од Јак-9Д. У слободном простору трупа, иза кабине пилота је направљен простор за смештај бомби. У четири секције-тунела се поткачињу четири бомбе по 100 kg или 4 касете са по 32 противтенковске кумулативне бомбице од по 1,5 kg или 2,5 kg. На авиону Јак-9Б су започета испитивања у марту 1944. године. Са Јак-9Б је била наоружана авијација на Трећем Белоруском фронту, на коме је у кратком року оборено 25 непријатељских авиона, Месершмит Bf-109 и Fw-190, бачено је 156,5 тона бомби, уништено 29 тенкова, 11 оклопних возила, 1014 аутомобила, 7 тешког оружја, 18 железничких композиција, 20 стационарних објеката итд.

Укупно је произведено 109 авиона Јак-9Б.

Јак-9ТК[уреди]

Јак-9ТК је авион с појачаном структуром на коју се могло по жељи и потреби поставити топ било који од три калибра: 23 mm, 37 mm или 45 mm. Завршен је половином 1943. год.

Јак-9М[уреди]

Јак-9М је комбинација варијанте Јак-9Д с трупом од Јак-9Т, помереном кабином пилота уназад, за 400 mm. Успут је било и више других побољшања. Крајем 1944. године је постављен и јачи мотор, с чиме су побољшане перформансе, посебно максимална брзина. Са овим авионом је био наоружан један авијацијски пук.

Јак-9С[уреди]

Јак-9С је на бази варијанте Јак-9М с мотором ВК-105ПФ-2. Био је наоружан с једним топом од 23 mm и с два синхронизована између кракова елисе од по 20 mm. Ова варијанта није серијски реализована.

Јак-9ДД[уреди]

Јак-9ДД је варијанта ловца за праћење бомбардера с великим радијусом лета. У 1944. године је у оперативну употребу ушао бомбардер Ту-2, био је неопходан ловац за његову заштиту на мисијама на већим удаљеностима. За такве задатке Јак-9Д није имао довољну аутономију лета. Био је неопходан ловац који би имао могућност лета у дубину територије непријатеља и да се безбедно врати. За те задатке је развијена варијанта Јак-9ДД, који је имао долет од 1800 km. На авион је постављено осам крилних резервоара горива, укупна количина горива је повећана на 630 kg. Маса авиона је подигнута на 3390 kg, наоружање је остало стандардно, топ од 20 mm и митраљез од 12,7 mm. Кабина пилота је померена уназад за 400 mm, као код авиона Јак-9Т.

Авион Јак-9ДД се користио на свима фронтовима, а група од 12 ових авиона је у августу 1944. је сачињавала базу близу италијанског града Бари. Ови авиони су повремено пружали подршку Југословенским партизанима, а и у праћењу америчких бомбардера, B-17 и B-24.

Јак-9Р[уреди]

Јак-9Р је добијен с преправком основног авиона Јак-9, тако што је у слободан простор уграђена фотокамера за панорамско снимање терена, то јест аерофото извиђање с висине 300 до 3000 m. Авион у овој верзији је произведен у мањем броју. Коришћен је за аерофото извиђање у условима већег ризика за остале категорије авиона, са слабијим перформансама и борбеном способношћу.

Јак-9ПД[уреди]

Јак-9ПД произашао је као потреба за борбу за превласт у ваздушном простру изнад Москве, због опасности продора немачких авиона Ју 86 Јункерсa (Ју 86 Јункерс), чија појава у јулу 1942. године је била озбиљна претња совјетској престоници. Овај ловац се заснивао на основу основног стандарда авиона Јак-9 с мотором ВК-105ПД, наоружан с једним топом од 20mm. Пет ових авиона су били завршени у априлу 1943. године и распоређени за одбрану Москве на испитивање. Нажалост мотор није радио стабилно и с њим авион није могао постићи висине лета Ју 86 Јункерсa од 13000 m. Из ових разлога је изабран други мотор ВК-106ПВ, замењен је систем хлађења, изабрана је друга елиса, а крилу је повећан размах. После ужурбаног испитивања у аеротунелима Института ЦАГИ се нису успеле остварити потребне перформансе, срећа је да се немачки авиони нису појавили над Москвом. Свега је произведено 35 авиона Јак-9ПД и они су сви распоређени у рејон Москве

Јак-9У[уреди]

Фронтална слика изложеног авиона Јак.9У. Уочљиви су уводници за ваздух, хладњака за уље, у кореном делу крила.

Јак-9У је крајем 1943. године дефинисан у две опције: с мотором ВК-107А и с ВК-105ПФ-2. Поред уградње мотора другог типа, измењени су и структура и аеродинамика основног авиона. Хладњак уља је премештен из моторске гондоле у централни део крила, оплата репног дела трупа је замењена с фурниром, поправљена је геометрија трупа, а и уведена су и друга побољшања. Обе варијанте су биле наоружане једнако с централним топом калибра од 20 или 23 mm и два синхронизована митраљеза од 12,7 mm. Прототипови су паралелно испитани. Варијанта с мотором ВК-107А је имала боље резултате од свих совјетских и иностраних ловачких авиона.

Без обзир на уочене недостатке на мотору и на систему његовог хлађења, отпочела је серијска производња овог типа авиона. Први серијски авион је изашао из производње у априлу 1944. године. У току три последња месеца 1944. године су пилоти на 32 авиона Јак-9У направили 398 летова, при којима су оборили 27 Месершмит Bf-109 и Fw-190, при губитку само два Јак-9У.

Крајем 1944. године су постављени нови уљни хладњаци и цео систем хлађења је био ефикаснији, после чега је температура мотора одржавана у нормалном режиму. Овакав авион Јак-9 се показао као најуспешнија модификациона варијанта у целом ратном периоду. Једини недостатак ове варијанте је био мали ресурс мотора од 25 сати. То је и разумљиво када се зна да су се у ходу, форсирано тражила решења за погон, у условима рата и заостале технологије мотора.[4]

Јак-9УТ[уреди]

Јак-9УТ је настао с допунском модификацијом Јак-9У, кроз уградњу јачег наоружања. Уграђен је централни топ калибра 37 mm и два са синхронизованим дејством између кракова елисе, калибра 20 mm. Ова варијанта је имала рекордну убојну моћ од 6 kg масе граната у секунди. Уместо централног топа калибра 37 mm, могли су се, према потреби, уграђивати топови и других калибара: 20, 23 и 45 mm. У случају избора топа највећег калибра убојна моћ се пела на 9,3 kg масе граната у секунди. Ова модификација је била реализована до фебруара 1945. године. За три месеца серијске производње је завршено 282 авиона Јак-9УТ. Они су дали посебан допринос у сламању непријатеља у последњим данима рата.

Јак-9В[уреди]

Јак-9В је школско-тренажни авион с мотором ВК-105ПФ-2 и с топом од 20 mm. Јак-9В је био приближних перформанси као савремени ловци. Серијски се почео производити у августу 1945. године, а укупно је произведено 793 авиона.

Јак-9 « Курир »[уреди]

Јак-9 « Курир » је авион подешен за превоз једног путника (двосед), настао је од Јак-9ДД. Скинуто је наоружање. У задњој кабини није постављена инструментална табла и команде лета, био је постављен патос и тапациране бочне странице. За омогућавање далеких прелета, постављени су у обе кабине писоари. Први овакав авион је произведен у лету 1944. године, прошао је фабричка испитивања. У већу производњу се није ишло.

Јак-9П[уреди]

Јак-9П је настао модификацијом Јак-9У. Носио је повећане крилне резервоаре горива и био је савременије опремљен. Наоружање се састојало из централног и два топа од по 20 mm, са синхронизованим дејством између кракова елисе. Производио се у 1946. и 1947. године Крајем 1947. године је на њега уграђена елиса с ревирзибилним радом, захваљујући томе су избегнути случајеви напуштања авиона услед отказа уређаја за промену кораку.

Ови су авиони произвођени све до краја 1948. године, до када је укупно направљено 801 примерака, које су поред СССРа, још користила ваздухопловства Албаније, Мађарске, Пољске, Кине и Југославије.

Галерија варијанти[уреди]

Карактеристике варијанти[5][уреди]

Ознаке, коришћене у табеларном прегледу изведених значајнијих модификација:

  • vH=0, је највећа постигнута брзина на висини нивоа мора, по стандард атмосфери,
  • vmax, је највећа могућа брзина на оптималној висини лета,
  • tpenj, је потребно време пењања на висину од 5000 [m],
  • t 1, је потребно време за пун стационарни хоризонтални заокрет,
  • R, је полупречник хоризонталног стационарног заокрета,
  • Hmax, је плафон лета,
  • D, је долет,
  • G, је највећа маса, и
  • ком., је број укупно произведених авиона.
Авион Год. Мотор

ВК- (М-)

Оружје vH=0

[km/h]

vmax [km/h]

на H [km]

tpenj

[min]

на 5 [km]

t 1

[sek]

R

[m]

Hmax

[m]

D

[m]

G

[kg]

ком.
Јак-9 1943 105ПФ Швак [120]+

УБС [200]

520 599

4 300

5,1 17 1 120 11,1 875 2 873 459
Јак-9Т 1943 105ПФ НС-37 [30]+

УБС [200]

533 597

3 930

5,5 18 1 100 10 735 3 025 2 548
Јак-9Д 1943 105ПФ Швак [120]+

УБС [200]

535 591

3 650

6,1 20 950 9,1 905 3 117 3 057
Јак-9ПД 1943 106ПВ ШвА-20М [20] 500 620

10 500

- - - 13 - 2 500 30
Јак-9К 1944 105ПФ НС-45 [25]+

УБС [200]

518 564

3 750

6,5 24 1 050 10 598 3 028 54
Јак-9Б 1944 105ПФ Швак [120]+

УБС [200] +

4хФАБ100

520 562

3 750

6 20 900 9,7 910 3 156 109
Јак-9ДД 1944 105ПФ-2 Швак [120] 522 584

3 900

6,8 26 950 9,4 1 320 3 387 399
Јак-9М 1944 105ПФ Швак [120]+

УБС [200]

518 573

3 750

6,1 19 980 9,5 950 3 095 4 239
Јак-9У 1945 107А Швак [120]+

УБС [2х170]

578 671

5 000

5 19,5 1 280 6,75 1 070 3 200 3 921
Јак-9УТ 1945 107А НС-23 [60]+

УБС [2х120]

578 671

4 900

5,2 20 1 250 - 1 070 3 260 282
Јак-9П 1946 107А Швак [120]+

УБС [2х150]

569 672

5 700

4,8 19 1 350 11,1 59о 3 220 29
Јак-9П 1947 107А B-20М [115]+

2х20S [2х120]

590 660

5 000

5,8 21 1 200 10,5 - 3 350 801
Назив ШКАС

МГ

УБ

МГ

ШВАК ША-

20М

B-20 ВЈа-

23

НС-23 МПСх-

37

НС-37 Н-37 НС-45 Н-45
Калибар

[mm]

7,62 12,7 20 20 20 23 23 37 37 37 45 45
Брзин. пројект.

[m/s]

825 860 800 - 800 900 700 - 900 690 780 -
Бр. пројект.

у [min]

1 800 1 000 800 800 850 600 550 220 250 - 250 400
Маса пројект.

[g]

9,6 48 96 - 96 200 200 - 735 735 1 065 -
Авион Јак-9У на изложби.
Мотор

ВК- (М-)

Снага у полетању

[KS/kW]

Номинална снага

[KS/kW]

105П 1 100 / 820 1 020 / 761
105ПА 1 100 / 820 1 020 / 761
105ПД - 1 020 / 761
105ПФ 1 210 / 902 1 210 / 902
105ПФ2 1 290 / 962 1 290 / 962
106-1ск 1 350 / 1 007 1 250 / 932
107А 1 650 / 1 230 1 500 / 1 119

Корисници[уреди]

Земље корисници авиона Јак-9.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Ловци Јаковљева на енгл., Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ Фотографије Јак-9, Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ Детаљан опис Јак-9, Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ Јак-9У, Приступљено 4. 5. 2013.
  5. ^ Јак-9 на енгл., Приступљено 4. 5. 2013.

Коришћена издања[уреди]

  • ((ru))Авиация и время. №3,2005г. К. Косминков. Воздушный рядовой великой войны.
  • ((ru))Авиация и время. №3,2005г. А. Совенко. Як-9 блестящий пример вынужденного компромисса.
  • ((ru))Мир авиации 1997г. №2, В. Морозов, С. Усков, На страже мира и труда, краткий обзор ВВС КНДР в 1948—1996гг.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јак-9