Јак-130

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јак-130
Russian Air Force Yakovlev Yak-130 Pichugin.jpg
Опште
Намена Школско–борбени
Посада 2
Земља порекла Застава Русије Русија
Произвођач Јаковљев
Први лет 26. април 1996.
Почетак производње 2009.
Уведен у употребу фебруар 2010
Статус оперативан
Први корисник Руско ваздухопловство
Број примерака 40
Димензије
Дужина 11,49 m
Размах крила 9,84 m
Висина 4,76 m
Површина крила 23,52 m²
Маса
Празан 4.600 kg
Нормална полетна 7.230 kg
Макс. тежина при узлетању 10.290 kg
Макс. спољни терет 3.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × ТРДД АИ-222-25
Потисак ТММ 2 × 25 kN
Перформансе
Брзина крстарења 650 km/h
Макс. брзина на Hopt 1.060 km/h
Долет 2.000 km
Плафон лета 12.500 m
Брзина пењања 4.500 m/min
Портал:Ваздухопловство

Јак-130 (по Нато класификацији енгл. Mitten — «Рукавица»[1]) је подзвучно – крозвучни авион двосед, намењен је за школовање и обуку пилота. Секундарна намена му је лака подршка. Има посебне могућности за борбену обуку, преузимањем карактеристика лета конкретних борбених авиона, чиме се укупни трошкови школовања пилота умањују. За ту потребу, софтверски се надограђују неке од карактеристика борбених авиона 4. + генерације, па чак и 5. генерације, као што су Сухој Т-50. Поред тога, предвиђено је да може обављати реалне лаке нападачке и извиђачке задатке, носећи борбени терет до 3.000 kg.

Јак-130 је развила фирма Јаковљев. Развој је почео 1991. године, а први лет је обављен 26. априла 1996. године. Победио је на конкурсу 2005. године, за авион Руског ратног ваздухопловства за обуку, а први његови примерци уведени су у оперативну употребу 2009. године. Он је настао из потпуно новог развоја, без икаквог надограђивања постојећег типа авиона или решења. Развијен је и изграђен у Русији, после распада Совјетског Савеза, иако је његово програмирање покренуто раније.[2] Планира се производња 250 примерака за потребе Руског ратног ваздухопловства, а на светском тржишту, укупна потражња авиона Јак-130 је око 2.500. На основу показаних карактеристика, флексибилности за варијације и досадашње заинтересованости, Јак-130 је веома перспективан пројекат.[3][4]

Јак-130 на слетању.

Историја[уреди]

Основни школски авиони и тренери у СССР-у, у последњој деценији његовог постојања, били су чехословачки L-39 албатрос, са совјетским турбомлазним моторима АИ-25ТЛ. На овом поузданом и економичном авиону, изводили су почетну и главне фазе остале обуке пилота ученика. Након тога будући официри – пилоти, прелазили су на борбене авионе, почевши на њиховим двоседима. Међутим, са доласком борбених авиона 4. генерације, та пракса је промењена. Трошкови тих нових авиона 4. генерације, њихова захтевност у комбинацији са растућим ценама млазног горива и значајног погоршања економске ситуације у земљи, натерала је на измену тога прилаза. Школовати пилота на авионима претходне генерације постало је нерационално и неоправдано. Млади пилот, чак и када је савршено овладао школовање на авионима категорије авиона L-39 албатрос, није могао одмах прећи на Су-27 или МиГ-29, није био способан да ефикасно користи њихове повећане могућности. Јаз је сувише велики између та два авиона, између њихових перформанси лета, а посебно при лету на великим нападним угловима.[4]

У касним осамдесетим годинама прошлог века, совјетска влада је тражила од ваздухопловне индустрије да развију нови школско-борбени авион ради замене чешких L-29 делфина и L-39 албатроса. Нови авион је требало да буде двомоторни за универзалну обуку пилота, од почетне летачке до завршне борбене примене, као и за одржавање летачке тренаже у борбеним јединицама. Поднето је више предлога.

Ваздухопловство је изабрало два пројекта - Јак-130 и МиГ-АТ. За развој новог авиона била су потребна додатна средства, која није имало ни Министарство одбране Русије, тако да су авиони пројектовани заједно са страним фирмама. Јак-130 са италијанскоим Аеромакијем, а МиГ-АТ са француским компанијама. Због неслагања са италијанским партнером, у заједничком развоју Јак-130, сарадња је у завршној фази прекунута. Аеромаки компанија је добила сву пројектну и техничку документацију о авиону, а затим су објавили своју варијанту Аермаки M-346.

Пројекат авиона Јак-130 је почео 1991. године, а завршен у септембру 1993. Први лет прототипа је извршен 25. априла 1996. године, са пробним пилотом Андрејом Синицијем. Званично је објављено 10. априла 2002. године, да је одлучено да је на конкурсу победио авион Јак-130.[5][6]

У фебруару 2005. године, Јак-130 је летео Командант Руског ратнг ваздухопловства Владимир Михајлов.[7] Авион Јак-130 је био први пут на Паријској изложби, у јуну 2005. Исте године, руско ваздухопловсво је наручило првих 12 примерака авиона Јак-130.[6]

Планови да се развије лаки борбени авион једносед, заснован на пројекту Јак-130, довели су до застоја програма. Та варијанта под ознаком Јак-131, није успела да испуни посебне захтеве за „побољшану заштиту пилота“, постављене од руског ратног ваздухопловства.[8] Захтев је померен на авион Су-25, уместо на лаки авион на бази Јак-130.[9]

Јак-131.png
Илустрација могућег изгледа борбеног једноседа Јак-131.

У децембру 2009. године, одлучено је на државном нивоу да авион Јак-130 уведе у оперативну употребу Руског ратног ваздухопловства.[1] Најављено је увођење у оперативну употребу авиона Јак-130 до 2020. године.[8]

Први серијски авион је предат центру за обуку 19. фебруара 2010. године.[1] Међутим, руској авијацији је почела испорука авиона Јак-130, у октобру 2012. године.[3][10]

Тактичко – технички захтеви (ТТЗ)[уреди]

ТТЗ обухватају обуку пилота ученика у свим сегментима летења: полетање и слетање, навигацију, обављање сложених маневара, вештине акција у екстремним условима летења, поступци у случају пропуста и грешака пилота, ваздухопловне операције у затвореним борбеним формацијама током дана и у јасним временским условима, употреба система оружја, процес и провера основне борбене употребе у току операција ваздух – земља и ваздух – ваздух, обука у задацима офанзивних и дефанзивних маневара, који су специфични за авионе 4. и 5. генерације.[3][5][11]

За нови авион су захтевана два мотора, брзина слетања да не пређе 170 km/h, дужина стазе полетања до 500 m, са могућношћу коришћења травнатих аеродрома, долет 2,500 km и однос потиска мотора и масе авиона 0,6-0,7. Такође, желећи да се користи за обуку пилота за све типове борбених авиона, обезбеђује се могућност репрограмирања стабилности и управљања авиона, у ствари - обезбеђена је способност моделирања понашања различитих типова и класа летелица. Међутим, предуслов је био да се нови авион искључиво заснива на властитој технологији и памети.[4]

Мора се рећи да је поента ТТЗ-а на могућности репрограмирања стабилности и управљивости будућег авиона револуционарна и довела је до веома различитих тумачења задатка за развој новог авиона за обуку.[4]

Пројекат[уреди]

Јак-130 у плану, „аеродинамичка шема“.

Јак-130 је модеран војни авион, изграђен је од легуре алуминијума и композитних материјала, висококрилац, са усисницима испод корених делова крила. Погоне га два двопроточна турбомлазна мотора. Да би му се обезбедио лет на великим нападним угловима, поседује крило умерене стреле са малим проширењем у кореном делу, потпуно механизованим. Целообртни је хоризонтални реп, стајни органи су типа трицикл.[3][4]

Крило авиона је типа делта, са зубом и додатком унапред у кореном делу нападне ивице. Дуж распона обара нападну ивицу, преткрилца, поседује извлачећа закрилца и крилца на излазној ивици. Целообртни хоризонтални реп, као и крило, има зуб као усмеривач и излазну ивицу под деведесет степени. Вертикални реп је позициониран испред хоризонталног. Аеродинамичка кочница ја на леђном делу трупа авиона. Два избацива седишта Звезда К-93, типа „нула-нула“, постављена су једно иза другог, са довољним надвишењем за добру прегледност инструктора. Кабински поклопац је интегрални.[3]

Јак-130 је напредни школски авион, у стању је да достигне неке од карактеристика ловаца 4. и 5. генерације (Су-30, МиГ-29, F-16, F-15 игл, Рафал, Јурофајтер тајфун, F-22 раптор, F-35 лајтнинг II и Сухој ПАК ФА).[12] Овакво унапређивање је могуће кроз коришћење отворене архитектуре дигиталног система опреме, усклађене магистралом података МИЛ-СТД-1553, савременим приказивачима у пилотској кабини величине 15х20 cm (без електромеханичних уређаја), четвороканалним дигитлним електричним командама лета, аутоматским управљањем системом HOTAS (енгл. hands on throtle and stick) и активним обезбеђењем лета, репрограмирањем карактеристика стабилности и управљања, зависно од врсте жељеног симулираног авиона, за потребе обуке. У тој функцији се комбинују стварне карактеристике авиона Јак-130 и матемачки модели за симулирани борбени авиона за обуку. Ову „хибридну“ симулацију подржава снажан процесор. При томе инструктор управља и променом карактеристика симулације силе на палици пилота.[3][13] Јак-130, поред поседовања горњег – нишанског приказивача (HUD), опремљен је и системом усмеравања вођеног оружја у визиру кациге пилота (HMSS), двоструким GPS пријемником за ажурирање референтног стања инерцијалног система навигације, намењеног за високу прецизност навигације и одређивање циљева.[14] Инвеститор процењује да авион Јак-130 покрива захтеве за све потребе до 80% од укупног програма летачке обуке пилота.[15] Поред основне намене авиона Јак-130 за школовање и обуку пилота, секундарно је у стању да извршава задатке лаких напада ваздух – тло и тактичког извиђања.[12] У тој функцији може да носи спољни терет до 3.000 kg, који се састоје од различитог оружја, помоћних резервоара за гориво и контејнера са електронском опремом.[15] Током фазе испитивања у лету, које је завршено у децембру 2009. године, авион је користио све предвиђено оружје масе до 500 kg, које је у оперативној употреби у руском ваздухопловству.[12] Јак-130 има девет споњних носача: два у пределу везе крило – труп, шест испод крила и један испод трупа.[16]

Јак-130 на изложби авиона,
у Москви, 2005. године.

Два ваздухопловна мотора су постављена под продуженим кореним делом крила, који допиру наспрам ветробранског стакла. Та су два мотора АИ-222-25, са потпуно дигиталним управљањем, укупним потиском од 49 kN. Нови, надограђени мотори су такође у понуди, са повећањем потиска на 53 kN. Нормална полетна маса је 7.250 kg, однос потисак / маса је 0,70, претпоставља се да ће бити 0,77 са јачим мотором. То је повољније, ако се пореди са BAE ховком (износи 0,65) и Аеро L-159 алка (износи 0,49).[16]

Максимална маса унутрашњег горива је 1.700 kg. Са два спољна резервоара горива повећава се на 2.600 kg. Максимална брзина је еквивалента Маховом броју = 0.93, плафон лета је 12.500 метара и фактор аеродинамичког оптерећења је од -3 до +9. Типична брзина при полетању је за чисту конфигурацију је 209 km/h, док је при слетању 191. Управљив је на свим нападним угловима до 40°. Граница бочног ветра, при полетању и слетању је 56 km/h.[16][17]

Усисници ваздуха авиона Јак-130 поседују наглашене настрешнице и заштитна управљајућа мрежаста врата, како би се спречило улетања страних предмета у моторе и оштећења, када се користи на земљаним и травнатим полетно – слетним стазама.[18]

Борбена обука на авиону Јак-130 се реализује у реалној симулацији борбеног гађања, ракетирања, бомбардовања и електронског ратовања, у задацима ваздух-ваздух и ваздух-тло и у сопственој заштити, савременим системима.

Инструктор може управљати наоружањем из своје кабине у авиону. Има аутоматизовано на екрану приказивање дијагностике и система управљања, што поједностављује руковање и одржавање са авионом.

Јак-130 је пројектован за животни век од 30 година, за 10.000 сати лета и циклус од 20.000 летова током једне календарске године, за земаљске аеродроме.[19][4]

Производња[уреди]

Јак-130 на слетању.

Серијска производња Јак-130 је распоређена у две фабрике - у Нижњем Новгороду и Иркутску. У Нижњем Новгороду је погон „Соко“, производња је почела крајем 2008. године за потребе руског ваздухопловства, а произведени авиони у Иркутску су за извоз.[20]

Званично је објављено, 4.јуна 2008. године, да почиње производња поручена 62. руска ваздухоплова Јак-130, за обуку пилота. Према саопштењу „постоји велика поруџбина за Јак-130, који је потписан и одобрен у буџету Министарства одбране Русије, 62 авиона биће посао фабрике у Иркутску“. Програмирано је да први Јак-130 буде завршен до краја 2008. године, испорука руском ваздухопловну је почела у 2009.[21][22]

Први лет серијског авиона Јак-130, направњеног за Руско ратно ваздухопловство, изведен је 19. маја 2009. године.[23]

Према саопштењу службе за информисање Министарства одбране Руске Федерације ваздухопловства, командант Руског ратног ваздухопловства генерал-пуковник Александар Зелин, потписао је одлуку о увођењу у оперативну употребу авиона за борбену обуку Јак-130, после успешног његовог испитивања у лету.[24]

Сагласно тој одлуци, тендер за снабдевање са таквим авионом од Министарства одбране је укинут, саопштено је 23. септембра 2011. године. Министарство одбране Руске Федерације и корпорација „Иркутск“, потписали су уговор о испоруци авиона за борбену обуку Јак-130, 16. новембра 2011. године. Према томе документу, до 2015. године, Руско ратно ваздухопловство ће добити 55 нових авиона, приоритетно, за непосредну потребу обуке војних пилота.[25]

Крајем јануара 2012. године, Министарство одбране је изјавило да планира да повећа поруџбину авиона Јак-130 за десет примерака.[26]

Перспективе[уреди]

Руско ратно ваздухопловство, процењује своје потреба за таквим авионом на 250 примерака, а потражња на светском тржишту је око 2.500.

У будућности, ове летелице требају да замене застарелу флоту у чехословачких L-39 албатрос, а то се процењује да ће бити у року од 10-13 година, и постаће главни ослонац за борбену обуку јединица руске авијације.

Многи од L-39 албатрос, који се користе у Русији као тренажни авиони за питомце, давно потрошили свој ресурс. Зато је чак и крајем осамдесетих година прошлог века у Совјетском Савезу објављен тендер за развој авиона за обуку. Серијска производња L-39 албатрос је завршена у 1999. години, а савременију варијанту Л-159, Министарство одбране није наручило.[4]

Оперативна историја[уреди]

Илустрација авиона Јак-130 у лету.

Први Јак-130 је уведен у оперативну употребу Руског ратног ваздухопловства, у јулу 2009. године. Међутим, даље су испоруке касниле.[27] Дана 29. маја 2010, Један авион се срушио у близини Липецку током испитивања у лету, тада су се оба пилота катапултирала.[28] До јануара 2012. године, верује се да је само осам авиона Јак-130 уведено у оперативну Руског ратног ваздухопловства.[27]

Међународни уговор за прве поруџбине са Алжиром, потписани је у 2006. години, за 16 примерка авиона Јак-130, а Либија је наручла 6. Три авиона су испоручени 28. новембра 2011. године, а убрзо су и преостали.[29][30][31]

Испоруке авиона Иак-130 Либији су требале бити у 2011-2012. године,[12] али је Национални прелазни савет Либије то отказао у септембру 2011. због преиспитивања свих постојећих уговора за оружје.[32]

Уговор са Сиријом је за 36 авиона, али за сада то мирује.[33][34]

Уругвајско ратно ваздухопловство тражи најмање шест Јак-130, да би заменила део застарелих својих авиона.[35] Русија је понудила Јак-130 и Србији, као део кредита, у износу од 3 милијарде америчких долара, за унапређење српских оружаних снага.[36]

У октобру 2012. године, Руском ратном ваздухопловству је испоручено шест авиона Јак-130. Прва група Јак-130 борбених тренера лете из завода Иркутск до аеродрома Борисоглебск, регион Воронеш, након опсежног програма испитивања у лету, саопштио је пуковник Андреј Бобрун.[37]

Варијанте[уреди]

Руски прилаз отворености, за запошљавање капацитета ваздухопловних индустрија азијских и других пријатељских земаља, као што су Индија, Кина, Вијетнам и Србија са програмом Јак-130, разуман је и обострано је веома користан. Јаковљев пројектни биро је спреман и отворен за сарадњу са иностраним купцима и партнерима. У том циљу предложене су и друге верзије, укључујући и Јак-131, Јак-133, и Јак-135. Борбена верзија авиона би била супериорнија у перформансама у односу на друге авионе у истој категорији. Четворесед је отворен за различите цивилне намене.[17]

  • Јак-130 - основни двосед, напредни авион за летачку и борбену обуку
  • Јак-131, Јак-133 и Јак-135 - једносед лаки ловац бомбардер / за обуку у којој седи ученик и инструктор раме уз раме / четворосед, за ВИП транспорт.[17]

Карактеристике[уреди]

Збирне карактеристике авиона Јак-130[4][17]
Параметри Подаци
Посада 1 или 2
Размах крила 9,84 m
Дужина 11,49 m
Висина 4,76 m
Површина крила 23,52 m²
Угао стреле крила на 1/4 тетиве 31°
Маса, празан 4.600 kg
Маса, при полетању max. 10.290 kg / нормална 7.230 kg
Однос потисак / маса 0,9
Гориво 1.750 kg унутрашње и 2 × 450 kg споља
Највећа брзина лета 1.060 km/h
Борбени радијус 1.315 km
Плафон лета 12.500 m
Долет 1.600 km са унутрашњим горивом, 2.300 km са два спољна резервоара
Брзина успона max. 75 m/s
Брзина полетања 200 km/h
Брзина слетања 180 km/h
Дужина полетања 400 m
Дужина слетања 650 m
Нападни угао max. 40°
Границе нормалног убрзања +8 g, –3 g
Нормално убрзање у стационарном заокрету
на висини лета од 4.570 m
+5,2 g
Мотор 2 × ТРДД АИ-222-25
Потисак око 24,5 kN
Степен двопроточности 1,19
Ресурс авиона 10.000 сати
Наоружање
Ватрено Топ ГШ-23-250 у подвесном контејнеру, калибар 23 mm, бојеви комплет од 250 граната.
Спољна носивост 3.000 kg
Вођене ракете ваздух-ваздух за блиску борбу, Р-73, Р-77 — носи 2-4 ракете.
Невођене ракете лансер Б8М-1 са С-8 — носи 2-4 лансера.
Бомбе навођене и слободно падајуће


Јак-130 на изложби авиона у Москви, 2009. године.
Преглед алтернативног наоружања авиона Јак-130[17]
Врста оружја Руско Западно
Вођене ракете ваздух-ваздух Р-73, Р-77 AIM-9, Маџик
Вођене ракете ваздух-земља Х-25 AGM-65
Лансер за невођене ракете 57 mm УБ-32 AL-25-50, LAU-51
Бомбе калибра од 250-500 kg FAB Mk82, Mk83, SAMP-25
Кластер бомбе РБК-500 BL 755
Ласерски вођене бомбе Б-500 Рокеј II
Напалм бомбе ЗБ-500
Невођене ракете С-8
Топ ГШ-23-250, калибар 23 mm
у подвесном контејнеру,
бојеви комплет од 250 граната.
DEFA, Аден
Поткачени резервоари за гориво
Поткачени системи за ласерско и ТВ навођење


Удеси[уреди]

До 29. маја, 2010. године, изгубљена су два авиона Јак-130:

  • Јак-130 се срушио у Рјазанском региону, 26. јуна 2006. године. Оба пилота су се успешно катапултирали, нико није повређен.[38]
  • У центру за обуку и преобуку Липецк, 29. маја 2010. године, у 16:59 часова, срушио се Јак-130 (№ 93). Несрећа се догодила током планираног задатка у полетању. Посада од два пилота се катапултирала, њихово стање је задовољавајуће. У току истраге ове насреће, обустављени су сви летови авиона Јак-130.[39][40]

Поруџбине[уреди]

Тренутни корисници[уреди]

  • Застава Русије Русија — од новембра 2012. године, 23 су авиона Јак-130 у оперативној употреби. У 2010-2011. године, руској авијацији је додељено 12 примерака Јак-130, 1 авион се срушио и 6 примерака је испоручено у октобру 2012. године, а 6 + у новембру, од 3. до 6 примерака планирано је у децембру.[41][45][46][47]
  • Застава Алжира Алжир — испоручено 16 примерака Јак-130, закључно са 2012. годином.[48]

Занимљивости[уреди]

Моделар, ентузијаста, направио је умањени радио вођени модел авиона Јак-130, у размери 1:4, с којим је на светском „аеромоделингу“ енгл. «Jet World Masters 2011», одржаном у Народном музеју ваздухопловства САД, освоио трофеј и титулу светског првака за две наредне године.[49]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в „4.5 M - Miscellaneous“ (на ((en))). designation-systems.net Приступљено 5. 11. 2012.. „Нато класификација“ 
  2. ^ „Президент РФ одобрил проект по строительству учебно-боевых самолетов Як-130“ (на ((ru))). .aviaport.ru Приступљено 5. 11. 2012.. „Як-130“ 
  3. ^ а б в г д ђ „YAKOVLEV YAK-130“ (на ((en))). airvectors.net Приступљено 5. 11. 2012.. „Јак-130 у векторсајту“ 
  4. ^ а б в г д ђ е ж „Як-130“ (на ((ru))). Уголок неба. 2004. Приступљено 7. 12. 2012.. „Јак-130 у Уголок неба“ 
  5. ^ а б „Як-130“ (на ((ru))). 2004. Приступљено 5. 11. 2012.. „Як-130 у Уголок неба“ 
  6. ^ а б „Yakovlev Yak-130 (Russian Federation), Aircraft - Fixed-wing - Civil/military“ (на ((en))). Jane's. Jan 24, 2012 Приступљено 5. 11. 2012.. „Јак-130 у Janes-у“ 
  7. ^ „Главком ВВС России лично облетает новый штурмовик“ (на ((ru))). lenta.ru. 11.02.2005 Приступљено 5. 11. 2012.. „Јак-130 је летео Командант ваздухопловства“ 
  8. ^ а б „Russia to Field New Ground Attack Jet“ (на ((en))). RIA Novost. 17/05/2012 Приступљено 5. 11. 2012.. „Лаки јуришник“ 
  9. ^ Craig Hoyle (10 Jul 2012). „IN FOCUS: United Aircraft's sky-high ambitions“ (на ((en))). flightglobal.com Приступљено 5. 11. 2012.. „Одустајање од амбиције за борбену варијанту“ 
  10. ^ Craig Hoyle (8 Oct 2012.). „PICTURES: Russian air force receives first Yak-130 combat trainers“ (на ((en))). flightglobal.com Приступљено 7. 11. 2012.. „Почетак испориуке“ 
  11. ^ „Каталог /Як-130“ (на ((ru))). warfare.ru Приступљено 8. 11. 2012.. „Подаци за Јак-130“ 
  12. ^ а б в г Максим Пядушкин (16/02/2010). „Reprogrammed Trainer“ (на ((en))). ato.ru Приступљено 8. 11. 2012.. „Репрограмирани тренер“ 
  13. ^ „учебно-боевой и тренировочный самолет“ (на ((ru))). yak.ru Приступљено 6. 12. 2012.. „Школски борбено-тренажни авион Јак-130“ 
  14. ^ „FLIGHT TEST: Yak-130 proves versatility“ (на ((en))). flightglobal.com Приступљено 8. 11. 2012.. „Јак-130 доказује свестраност“ 
  15. ^ а б „Yak-130 Design Features“ (на ((en))). uacrussia.ru Приступљено 8. 11. 2012.. „Пројектне карактеристике Јак-130“ 
  16. ^ а б в Peter Collins (10 Jul 2012.). „FLIGHT TEST: Yak-130 proves versatility“ (на ((en))). flightglobal.com Приступљено 8. 11. 2012.. „Испитивање у лету“ 
  17. ^ а б в г д „Yak-130“ (на ((en))). globalsecurity.org Приступљено 9. 12. 2012.. „Јак-130 у globalsecurity“ 
  18. ^ Craig Hoyle (11 Jul 2012.). „FARNBOROUGH: Yak-130's engine intakes cause confusion“ (на ((en))). flightglobal.com Приступљено 20. 11. 2012.. „Јак-130 у Фанбороу“ 
  19. ^ „общее описание:“ (на ((ru))). ОКБ им.Яковлева Приступљено 8. 11. 2012.. „Опис Јак-130“ 
  20. ^ „Авиазавод „Сокол“ будет делать МиГ-35“ (на ((ru))). normann. 04 февраля 2008 Приступљено 2. 12. 2012.. „Производња Јак-130“ 
  21. ^ „„Иркут“ приступает к сборке Як-130 для ВВС России“ (на ((ru))). lenta.ru. 04.06.2008 Приступљено 3. 12. 2012.. „Почетак производње“ 
  22. ^ „Иркутский авиазавод поставит российским ВВС 62 учебно-боевых истребителя Як-130“ (на ((ru))). arms-tass.su/ Приступљено 3. 12. 2012.. „Испорука 62 Јак-130“ 
  23. ^ „Учебный самолет Як-130 для ВВС России совершил первый полет“ (на ((ru))). lenta.ru. 21.05.2009 Приступљено 4. 12. 2012.. „Полетео први серијски авион“ 
  24. ^ „25.12.09 Як-130: небо ждет“ (на ((ru))). militaryparitet.com. 25 декабря 2009 г. Приступљено 4. 12. 2012.. „Увођење у оперативну употребу Јак-130“ 
  25. ^ а б в Геннадий Старых (16. 12. 2011.). „Летчики России освоят боевой самолет нового поколения Як-130“ (на ((ru))). nvo.ng.ru Приступљено 4. 12. 2012.. „Прва руска поруџбина Јак-130“ 
  26. ^ а б „Минобороны не будет закупать оружие у „Ижмаша": новый автомат Калашникова - это „блеф““ (на ((ru))). newsru.com. 25 января 2012 г. Приступљено 5. 12. 2012.. „Допунска поруџбина“ 
  27. ^ а б „Russia to order 65 more Yak-130s“. Air Forces Monthly (286): 28. January 2012. 
  28. ^ Craig Hoyle London (1 Jun 2010). „Russia investigates cause of Yak-130 crash“ (на ((en))). flightglobal.com Приступљено 8. 12. 2012.. „Русија истражује узрок несреће Јак-130“ 
  29. ^ Butowski Air International September 2012, pp. 95.
  30. ^ Сергей Птичкин (29.11.2011). „Россия начала поставки Як-130 в Алжир“ (на ((ru))). rg.ru Приступљено 8. 12. 2012.. „Уговорен извоз Јак-130 у Алжир“ 
  31. ^ „Россия начала экспортировать самолеты Як-130 в Алжир“ (на ((en))). km.ru. 29.11.201 Приступљено 8. 12. 2012.. „Почео извоз Јак-130 у Алжир“ 
  32. ^ "New Libyan Government Cancels Russian Arms Deals". Air International, Vol 81 No 5, November 2011. pp. 11.
  33. ^ „Russland verkauft Syrien 36 Militärflugzeuge“ (на ((en))). tagesanzeiger.ch. 23.01.2012 Приступљено 8. 12. 2012.. „Сирији 36 примералка Јак-130“ 
  34. ^ „Russia Prods Syria’s President Assad With Message of Growing Impatience“ (на ((en))). nytimes.com Приступљено 8. 12. 2012.. „Неизвесна судбина уговора“ 
  35. ^ „News - Latin America“ (на ((en))). dmilt.com. 08 August 2010 Приступљено 8. 12. 2012.. „Понудаа Јак-130 Уругвају“ 
  36. ^ „Слободан Јовановић: Колико посета Дмитрија Рогозина значи за Србију?“ (на ((sr))). srbin.info. 27. новембар 2012 Приступљено 8. 12. 2012.. „Војна сарадња Русије и Србије“ 
  37. ^ Anton Denisov (04/10/2012). „Russian Air Force Accepts First Yak-130“ (на ((en))). rian.ru Приступљено 8. 12. 2012.. „Први Јак-130 у јединицама“ 
  38. ^ „В Рязанской области разбился учебно-боевой самолет Як-130 из подмосковного Жуковского“ (на ((ru))). newsru.com. 26 июля 2006 г. Приступљено 9. 12. 2012.. „Срушио се Јак-130 на аеродрому Жуковски“ 
  39. ^ „В Липецке упал самолет ВВС РФ ЯК-130“ (на ((ru))). ria.ru. 29.05.2010 Приступљено 9. 12. 2012.. „Срушио се Јак-130 у Липецку“ 
  40. ^ „В России приостановлены полеты Як-130“ (на ((ru))). lenta.ru Приступљено 9. 12. 2012.. „Страдао Јак-130 у полетању“ 
  41. ^ а б „Минобороны получило первые самолеты Як-130“ (на ((ru))). 09.10.2012 Приступљено 10. 12. 2012.. „Поруџбине авиона Јак-130“ 
  42. ^ а б в „Филиппины и Бангладеш рассматриваются как возможные кандидаты на закупку Як-130УБС“ (на ((ru))). 14 февраля 2012. года. Приступљено 10. 12. 2012.. „Иностране поруџбине“ 
  43. ^ „«Ъ»: Россия продала Сирии 36 самолетов боевых Як-130, цена сделки $550 млн“ (на ((ru))). publisher=gazeta.ru. 23.01.2012 Приступљено 10. 12. 2012.. „Јак-130 продати Сирији“ 
  44. ^ Алексей Копылов (09.11.2011.). „«Иркут» поставит ВВС России самолеты Як-130“ (на ((ru))) Приступљено 10. 12. 2012.. „«Иркут» снабдева руско ваздухопловство са Јак-130“ 
  45. ^ „ВВС России получат в этом году около 180 новых самолетов и вертолетов“ (на ((ru))). news. 14.08.2012 Приступљено 10. 12. 2012.. „Руска поруџбина војних летелица“ 
  46. ^ „В Борисоглебский УАЦ поступили пять Як-130“ (на ((ru))). take-off.ru Приступљено 10. 12. 2012.. „Испорука пет примерака Јак-130“ 
  47. ^ „Спрос рождает предложение: корпорация „Иркут“ модернизирует Як-130“ (на ((ru))). Оружие России Приступљено 10. 12. 2012.. „Потражња авиона Јак-130 га унапређује“ 
  48. ^ „РФ вполовину увеличила экспорт военных вертолетов и самолетов - ЦАСТ“ (на ((ru))). ria.ru. 10.02.2012 Приступљено 10. 12. 2012.. 
  49. ^ „Jet World Masters - Yak-130 in flight“ (на ((en))). rcjetinternational.com. 9. 9. 2011. Приступљено 10. 12. 2012.. „Радио вођени модел Јак-130“ 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јак-130