Jevgenija Boš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jevgenija Boš
Lični podaci
Datum rođenja(1879-09-03)3. septembar 1879.
Mesto rođenjaOčakov, Ruska Imperija
Datum smrti5. januar 1925.(1925-01-05) (45 god.)
Mesto smrtiMoskva, Sovjetski Savez
ProfesijaPolitičar
Porodica
SupružnikPeter Boš, Georgij Pjatakov
ministar unutrašnjih poslova i vršilac dužnosti lidera privremene sovjetske vlade Ukrajine
Potpis

Jevgenija Bogdanovna[a] Boš[b][v] (rođena Majš[g]; Očakov 3. septembar 1879 — Moskva, 5. januar 1925) bila je ukrajinska boljševička revolucionarka, političarka i član sovjetske vlade u Ukrajini tokom revolucionarnog perioda početkom 20. veka.

Jevgenija Boš se ponekad smatra prvom modernom ženom na čelu nacionalne vlade,[1] pošto je bila ministar unutrašnjih poslova i vršilac dužnosti lidera privremene sovjetske vlade Ukrajine 1917. godine. Iz tog razloga se ponekad smatra i prvim premijerom nezavisne Ukrajine.[2]

Mladost i porodica[uredi | uredi izvor]

Zvanično, Jevgenija je rođena 3. septembra 1879. u selu Ađigjol[3][4] kod Očakova, u Hersonskoj guberniji Ruskog carstva, ali neki zapisi govore da je rođena u Očakovu, Hersonska gubernija u porodici nemačkog koloniste, mehaničara i zemljoposednika Gotliba Majša i besarabijske plemkinje Marije Kruser. Jevgenija Boš je bila peto i najmlađe dete u porodici. Ubrzo nakon smrti Gotliba Majša, Marija Kruser se udala za brata svog muža, Teodora Majša.

Jevgenija je tri godine pohađala Voznesensku žensku gimnaziju, nakon čega je, zbog zdravstvenog stanja, radila kod svog očuha kao sekretarica. Jevgenija je tražila načine da ode iz roditeljske kuće. Njen stariji brat Aleksij ju je upoznao sa svojim prijateljem Petrom Bošom, koji je bio vlasnik lokalne male prodavnice vagona. Sa 16 godina, Jevgenija se udala za Boša, a kasnije je rodila dve ćerke.

Prema drugom izvoru, Jevgenija Boš je rođena u Ukrajini u porodici Gotliba Majša, etničkog nemačkog imigranta iz Luksemburga, i njegove supruge Moldavke. Njeni roditelji su se često svađali i njeno detinjstvo je navodno bilo nesrećno.[5] Obrazovala se u Voznesenskoj ženskoj gimnaziji.[6] Sa 17 godina, njeni roditelji su pokušali da joj dogovore brak sa starijim muškarcem, ali se ona pobunila i udala za buržoaskog biznismena po imenu Peter Boš. Imali su dvoje dece.[5]

Radikalna politika[uredi | uredi izvor]

Jevgenija Boš

Bošova je pokazivala sve veće interesovanje za radikalnu politiku. Imala je ograničenu vezu sa socijaldemokratama. Godine 1901, sa 22 godine, postala je član Ruske socijaldemokratske radničke partije (RSDRP), a nakon II partijskog kongresa pridružila se boljševičkoj frakciji 1903. Pokušavala je da se obrazuje dok je odgajala svoje dve ćerke.

U međuvremenu, njena mlađa sestra, Elena Rozmirovič, bila je posvećena revolucionarka. Kuću Bošovih je policija pretresla u potrazi za ilegalnom političkom literaturom 1906. godine. Policijska potraga je bila neuspešna, a Bošova je napustila muža i pobegla u Kijev, gde se pridružila revolucionarnom podzemlju. Godine 1907. razvela se od muža i preselila u Kijev.

U Kijevu je uspostavila kontakt sa lokalnom boljševičkom frakcijom i zajedno sa svojom mlađom sestrom Elenom Rozmirovič (budućom suprugom Nikolaja Krilenka, čekiste), vodila je podzemne revolucionarne aktivnosti. Veći deo kijevske grupe je uhapšen i prognan 1910, ali Bošova je ostala u Kijevu i pronašla ljubavnika i revolucionarnog partnera u Georgiju Pjatakovu. Bila je šef Kijevskog komiteta Ruske socijaldemokratske radničke partije (RSDRP). Bošova i Pjatakov su vodili Kijevski komitet do hapšenja i progonstva u Irkutsku guberniju Sibir 1912. godine.[7] Tokom boravka u zatvoru razbolela se od tuberkuloze.

Zajedno sa Pjatakovim, Bošova je uspela da pobegne iz opštine Kačuga (Gornjolenski okrug, Irkutska gubernija), prvo u Vladivostok, a zatim, uz kratak boravak u Japanu, u Sjedinjene Države.

Nakon toga, Jevgenija Boš i Pjatakov su otišli u Švajcarsku gde je bila aktivna emigrantska grupa revolucionara. Prihvatila je Lenjinov poziv i prisustvovala konferenciji ruskih revolucionara u Bernu 1915. (Bernska konferencija). Ona se u početku protivila Lenjinovoj želji da podstakne proletarijat na revoluciju. Još u Švajcarskoj, zajedno sa Georgijem Pjatakovim osnovala je takozvanu Boži grupu (Boži je predgrađe Lozane), u koju su bili Nikolaj Buharin, Nikolaj Krilenko i drugi, i koji su stajali su u opoziciji Lenjinu po pitanju faktora nacionalnosti. Njene novine Socijaldemokratski glas tvrdile su:

Smatramo da razvoj proizvodnih snaga i društvena moć proletarijata nisu dostigli nivo na kome bi radnička klasa mogla da izvede socijalističku revoluciju.[8]

Posle je neko vreme živela sa Pjatakovim u Stokholmu, u Švedskoj, i u Oslu, u Norveškoj (tada se zvala Kristijanija).

Posle Februarske revolucije, Bošova i Pjatakov su bili među prvim boljševičkim emigrantima koji su se vratili u Petrograd. Ubrzo se preselila u Kijev, gde je izabrana za predsednika partijskog komiteta za Jugozapadni region.[9] Zatim se vratila u tadašnju Rusku Republiku, sa prvobitnim ciljem da organizuje opoziciju Lenjinu. Posle aprilske konferencije RSDRP, Bošova je promenila svoj stav, držeći se Lenjinovih ideja. Pomirenje sa Lenjinom koštalo ju je braka. Izabrana je za predsednika Okružnog, a potom i Pokrajinskog partijskog komiteta u Jugozapadnom kraju.

Deklaracija Sovjetske Ukrajine[uredi | uredi izvor]

Jevgenija Boš je bila ključna u pokretanju Prvog sveukrajinskog kongresa sovjeta (11-12. decembar 1917, Harkov). Na ovom kongresu Ukrajinska Narodna Republika je proglašena za Sovjetsku Republiku, a proglašeno je i njeno članstvo u federaciji sa Sovjetskom Rusijom. Izabrana je u Narodni sekretarijat boljševičke vlade Ukrajine.

Kongres je takođe osudio Centralni savet Ukrajine, poznat i kao Centralna rada, kao i njegove zakone i uputstva. Dekreti Petrogradskog saveta narodnih komesara prošireni su na Ukrajinu i proglašen je zvanični savez sa Crvenom armijom Rusije.[10]

Postala je ministar unutrašnjih poslova kada su boljševici preuzeli kontrolu nad vladom u januaru 1918.[7] Kao prvi ministar unutrašnjih poslova sovjetske Ukrajine i šef tajne policije, Jevgenija Boš je zapravo bila šef vlade, odgovorna za preuzimanje direktnog zaduženja za borbu Sovjetskog Saveza protiv buržoaske kontrarevolucije vlasnika preduzeća i zemljoposednika.

Protivljenje Brest-Litovskom ugovoru[uredi | uredi izvor]

U martu, Bošova je bila ogorčena kada su Sovjeti potpisali Brest-litovski mir sa Nemačkom, koji je Nemačkoj dao kontrolu nad teritorijama u zapadnoj Ukrajini. Ona je dala ostavku na svoju funkciju u vladi u znak protesta i organizovala radničke bataljone da se odupru napredovanju nemačke vojske kroz Ukrajinu. Prijavila se, zajedno sa Pjatakovim i svojom ćerkom Marijom, u snage Crvene armije koje je predvodio Vladimir Antonov-Ovsejenko. Međutim, obolela od tuberkuloze i srčanih bolesti, nakon nekoliko meseci oporavka otišla je iz Ukrajine u Rusiju, gde je u narednih nekoliko godina, kako se građanski rat nastavio, obavljala političke i vojne administrativne funkcije.[11]

U avgustu 1918. bila je predsednica partijskog komiteta gubernije Penza tokom kontroverze koja je dovela do izdavanja takozvane Lenjinove naredbe za vešanje. Zatim je poslata na kaspijsko-kavkaski front, a kasnije u Astrahan. Godine 1919. bila je član komiteta za odbranu Litvanije i Belorusije, a zatim je služila kao politički komesar za rat protiv generala Denjikina. Tokom čitavog perioda građanskog rata, smatra se da je spavala sa revolverom ispod jastuka.[12]

Tokom perioda posle novembra 1919. godine bila je na lečenju od tuberkuloze i srodnih oboljenja. Povremeno je obavljala sporedne funkcije u Centralnom komitetu Sveruskog saveza radnika zemlje i šuma, Narodnom komesarijatu prosvete, Centralnoj komisiji sindikata i Narodnom komesarijatu za hranu za pružanje pomoći izgladnelima i Narodnom komesarijatu radničke i seljačke inspekcije, i napisala svoje memoare. 1920–1922. godine predsedavala je Vojnoistorijskom komisijom, ali je od 1922. bila onesposobljena zbog teške bolesti.[13]

Trockizam, smrt i nasleđe[uredi | uredi izvor]

Jevgenija Boš se pridružila Levoj opoziciji 1923.[14] Bila je oštro kritična prema „birokratskoj grupi“ koju je videla da kontroliše sovjetsku vladu. Bila je pristalica Lava Trockog i potpisala je Deklaraciju 46, prvu zvaničnu izjavu opozicije Josifu Staljinu.

Pala je u nemilost rukovodstva Josif Staljin - Nikolaj Buharin. Godine 1924. podlegla je očaju nakon što je čula da je Trocki bio primoran da podnese ostavku na mesto vođe Crvene armije, kao i zbog bolova od srčanog oboljenja i tuberkuloze; umrla je izvršivši samoubistvo u januaru 1925.[7][15]

Njeni memoari, Godina borbe, objavljeni su posthumno 1925. godine.

Veliki viseći most preko Dnjepra u Kijevu nazvan je u čast Jevgenije Boš kada je podignut 1925. godine. Po njoj je nazvan "Most Jevgenije Boš", koji je postojao u Kijevu od 1925. do 1941. godine. Most je izgradio Evgenij Paton na osnovu ostataka Nikolajevog lančanog mosta koji su raznele poljske trupe koje su se povlačile 1920. godine. Most je porušen tokom Drugog svetskog rata. Na mestu tog mosta sada je Metro most.[16]

Brojni drugi važni objekti u Ukrajini i drugim mestima u Sovjetskom Savezu dobili su njeno ime, od kojih je većina preimenovana nakon 1991. godine, a posebno od 2015. godine, kada su komunistički spomenici, komunistički nazivi ulica i drugi toponimi stavljeni van zakona u Ukrajini prema zakonima o dekomunizaciji.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bosch had two patronyms - the Slavic Bogdanova and the German Gotlibovna (ukr. Готлібівна; rus. Го́тлибовна)
  2. ^ ukr. Євгенія Богданівна Бош; rus. Евге́ния Богда́новна Бош; nem. Jewgenija Bogdanowna Bosch
  3. ^ Also transliterated from Russian/Ukrainian as Bosh.
  4. ^ Russian and ukr. Майш

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Targino, Rafael (February 7, 2015). "Em 25 anos, dobra número de mulheres no comando de países em todo o mundo". Revista Fórum. (Portuguese). Retrieved September 14, 2018.
  2. ^ Serge, Victor (2002). Memoirs of a Revolutionary. University of Iowa. ISBN 978-0-87745-827-2. 
  3. ^ Parish register.
  4. ^ Rumyantsev, Vyacheslav (January 20, 2000)."Bosch Eugenia Bogdanovna, BIOGRAPHICAL INDEX". XPOHOC: World history on the Internet. (Russian). Retrieved September 14, 2018.
  5. ^ a b Fairfax, Kathy (1999). Comrades in Arms: Bolshevik Women in the Russian Revolution. Resistance Books. str. 29—30. ISBN 090919694X. 
  6. ^ „Governments of the Ukrainian Soviet Socialist Republic - Officials”. Ukraine Government. Pristupljeno 24. 10. 2011. 
  7. ^ a b v Fairfax, Kathy (1999). Comrades in Arms: Bolshevik Women in the Russian Revolution. Resistance Books. str. 29—30. ISBN 090919694X. 
  8. ^ „Revolutionary Women: Yevgenia Bosch”. League for the Fifth International. Pristupljeno 24. 10. 2011. 
  9. ^ Shmidt, O.Yu.; Bukharin N.I.; et al., ur. (1927). Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя volume 7. Moscow. str. 267—8. 
  10. ^ „Governments of the Ukrainian Soviet Socialist Republic - Officials”. Ukraine Government. Pristupljeno 24. 10. 2011. 
  11. ^ Fairfax, Kathy (1999). Comrades in Arms: Bolshevik Women in the Russian Revolution. Resistance Books. str. 29—30. ISBN 090919694X. 
  12. ^ Serge, Victor. Memoirs of a Revolutionary. str. 194. 
  13. ^ Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя volume 7. 1927. str. 268. 
  14. ^ Revolutionary women: Yevgenia Bosch Fifth International Accessed 16 Feb 2009
  15. ^ D'Atri, Andrea. „El rol de las mujeres socialistas al inicio de la revolución rusa” (PDF). Archivo Chile, Centro Estudios "Miguel Enríquez". Pristupljeno 24. 10. 2011. 
  16. ^ „Dnieper Bridges”. ASSOL. Arhivirano iz originala 25. 04. 2012. g. Pristupljeno 24. 10. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bosch, Evgenia. The National Government and Soviet Power in Ukraine (1919)
  • Bosch, Evgenia. "October days in the Kyiv region" Proletarian revolution No. 11. pp. 52–67 (1923)
  • Bosch, Evgenia. "Regional Party Committee of the S.-D (B-Kov) of the South-Western Region" Proletarian revolution No. 5. pp. 128-149 (1924)
  • Bosch, Evgenia. "Meetings and conversations with Vladimir Ilyich (1915-1918)" Proletarian revolution No. 3. pp. 155-173 (1924)
  • Bosch, Evgenia. A Year of Struggle: The Struggle for the Régime in the Ukraine from April 1917 to the German Occupation (God Borby: Borba Za Vlast Na Ukraine) (Moscow) 1925, republished 1990.
  • Barbara Evan Clements (1997). Bolshevik Women. New York: Cambridge University Press. str. 26. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јевгенија_Бош&oldid=27689365”