Jože Mirtič

jože mitrič
Jože Mirtič Zidar
Lični podaci
Datum rođenja	(1912-10-20)20. oktobar 1912.
Mesto rođenja	Ljubljana, Austrougarska
Datum smrti	13. novembar 1944.(1944-11-13) (32 god.)
Mesto smrti	Dobliče, kod Črnomelja, Italijanska Socijalna Republika
Profesija	zidarski radnik
Delovanje
Član KPJ od	jula 1942.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	27. novembra 1953.

Jože Mirtič Zidar (Ljubljana, 20. oktobar 1912 — Dobliče, kod Črnomelja, 14. novembar 1944) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 20. oktobra 1912. u Ljubljani. Njegov otac Jože bio je železničar. Nakon završene osnovne škole, nastavio je školovanje u Građanskoj školi. Godinu dana je bio mašinbravarski šegrt, a potom je upisao Srednju tehničku školu, građevinski odsek. Kao učenik, bio je član skautske organizacije, koja je bila pod uticajem hrišćanskih socijalista. Kako je ova organizacija, politički sve više skretala u levo, vlasti Kraljevine Jugoslavije su je 1933. zabranile.

Nakon završene srednje škole, sve do 1937. radio je u Upravi za puteve u Ptuju. Potom je otišao na odsluženje vojnog roka, gde je završio kurs za rezervne pešadijske oficire. Posle završetka vojnog roka, vratio se u Ljubljanu, gde se privremeno zaposlio u upravi Dravske banovine.

Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. priključio se Oslobodilačkom frontu Slovenije (OF) i bio izabran za člana rukovodstva OF u ustanovi gde je bio zaposlen. Za potrebe oslobodilačkog pokreta, radio je na zapošljavanju i zbrinjavanju izbeglica iz dela Slovenije, koji se nalazio pod nemačkom okupacijom. Zbog uspešnog rada i zalaganja, početkom 1942. je bio kandidovan za člana Komunističke partije Slovenije (KPS).

U proleće 1942, rukovodio je izgradnjom šumskog puta na Mokrecu, na Ljubljanskom barju. Ovde je uspostavio vezu sa partizanima i snabdevao ih raznim materijalom, a najviše eksplozivom. U dogovoru sa partizanima, polovinom maja 1942. je obustavio radove i otišao u partizane, gde je stupio u Robsku četu Drugog bataljona Notranjskog partizanskog odreda. Kao stručnjak za mine, ubrzo je postao vodnik minerskog voda i izvršio mnoge uspešne sabotaže. Sredinom juna 1942, postao je komandir čete, ali je nakon mesec dana postao zamenik komandanta Drugog bataljona Krimskog partizanskog odreda. Krajem jula 1942. postao je komandant bataljona, a istog meseca je primljen u članstvo Komunističke partije.

U toku neprijateljske ofanzive, koja je počela 16. jula 1942. uspešno je komandovao bataljonom i uspeo da ga sačuva od uništenja. Kada je početkom oktobra 1942. od Krimskog i Kočevskog odreda ponovo formiran Notranjski partizanski odred, postao je komandant njegovog Drugog bataljona sa kojim je 6. oktobra 1942. stupio u sastav tada formirane Druge slovenačke udarne brigade Ljubo Šercer. Ova brigada se tokom zime 1942/43. istakla u napadima na uporišta Bele garde. Kod slea Pokojišče, komandovao je bataljonom i naterao Italijane u bekstvo. Tom prilikom zarobljeno je 20 pušaka i dva puškomitraljeza. Potom je učestvovao u napadima na neprijateljska uporišta u Dobcu kod Cerknice i na Toplu kod Bloka.

Jula 1943. je sa svojim bataljonom, četiri dana učestvovao u odbrani položaja, koje je neprijatelj zasipao bombama iz aviona. Povukao se tek kada je primio naređenje komandanta brigade. Istog meseca njegov je bataljon, u vreme napada na nemački aerodrom Cerklje, zauzeo neprijateljsko uporište Brod. Kada je Vrhovni štab NOV i POJ 1. maja 1943. uveo prve činove u NOVJ dobio je čin majora. Za zamenika komandanta brigade postavljen je 1. avgusta 1943, a krajem istog meseca je kao sposoban vojni rukovodilac, bio upućen na Viši oficirski kurs pri Glavnom štabu NOV i PO Hrvatske. Nakon završenog oficirskog kursa, 30. septembra 1943. postavljen je za komandanta Osme slovenačke udarne brigade Franc Lestvik, koja je formirana početkom meseca.

Oktobra 1943. sa Osmom slovenačkom brigadom prešao je preko italijansko-nemačke demarkacione linije i na njoj je srušio dva manja uporišta, a početkom novembra je sa jugoistoka izvršio napad na Ljubljanu. U vreme nemačke ofanzive, koja je ubrzo otpočela, bio je ranjen, ali se nakon svega nekoliko dana vratio na dužnost. Tokom zime 1943/44, kada su dve brigade 18. slovenačke divizije otišle u Gorski kotar, njegova brigada je učestvovala u opsadi Kočevja, čime je branio pozadinu Devete i Desete slovenačke brigade.

Krajem marta 1944. bio je premešten za komandanta Prve brigade Vojske državne bezbednosti, koja je bila preteča Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ). Početkom oktobra 1944. postavljen je za načelnika Štaba Slovenačke divizije državne bezbednosti. Polovinom novembra, domobranske snage su iz Kočevja krenula prema Beloj krajini. Mirtič se tada nalazio u Štabu diviziji u selu Dobliče, kod Črnomelja. Ujutro 14. novembra 1944. dve neprijateljske kolone su se greškom sukobile i počele da pucaju jedna na drugu. Odmah potom, Mirtič je rasporedio borce na položaje iznad Dobliče, ali je neprijatelj bio znatno jači. U teškoj borbi, bio je ranjen i zarobljen. Kada su ga domobrani prepoznali, usekli su mu u lice petokraku zvezdu. Umro je istog dana od posledica mučenja.

Ukazom predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita 27. novembra 1953. proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957.  COBISS.SR 50964999
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167