Савез комуниста Словеније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савез комуниста Словеније
Zveza komunistov Slovenije
Застава ЗКС
Председник председништва ЦК ЗКС Цирил Рибичич
Основана 1937
Распуштена 1990
Наследник Социјалдемократи
Држава Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Република Flag of SR Slovenia.svg СР Словенија
Млади огранак Савез социјалистичке омладине Словеније
Идеологија Комунизам, Титоизам.
Политичка позиција Крајња левица.
1 Први Секретар од 1937 до 1943.
2 Касније Председник Председништва ЦК СК ЦГ.

Савез комуниста Словеније (сло:Zveza komunistov Slovenije) је била партија основана 1919. године под именом Комунистичка партија Словеније. Касније се она ујединила са СРП(к) и постала део те организације. Године 1937. обновљен је рад Комунистичке партије Словеније као дела Комунистичке партије Југославије.

Крајем марта 1919. године, 27. чланова љубљанске секције Југословенске социјалдемократске странке иступило је из њеног чланстав и на тзв. „Ускршњем конгресу“ од 20. до 23. марта 1919. основало Словеначка социјалистичку странску (сло: Slovenska socialistična stranka). Они су тада прихватили политику Владимира Илича Лењина, заузимајући се за оружану револуцију. За првог председника тада је изабран Јанко Петрич, а за секретара Ангела Воде.

Када је, априла 1919. године, у Београду основана Социјалистичка радничка партија (комуниста), Словеначка социјалистичка странка се укључила у њен рад, као секција словеначких комуниста. На Другом конгресу у Вуковару, јуна 1920. године, СРП (к) је променила назив у Комунистичка партија Југославије, а словеначка секција је изгубила свој аутономни положај у оквиру КПЈ.

Скупштина Краљевине СХС је 29. децембра 1920. године донела Обзнану којом је забрањен рад КПЈ. Велики део словеначких комуниста прешао је у илегалу или је отишао у иностранство, посебно у Париз, Беч или Москву, где су наставили са партијским деловањем. Крајем 1920-их година у Словенији је КПЈ имала око 450 чланова.

Тридесетих година комунистичку партију на подручју Словеније почео је да обнаваља Борис Кидрич, а 1937. године унутар КПЈ основане су Комунистичка партија Словеније и Комунистичка партија Хрватске. Оснивање КПС и КПХ било је у складу са остваривањем одлука Четврте конференције КПЈ, одржане септембра 1934. године у Љубљани.

Оснивачки конгрес КП Словеније протекао је у строгој тајности, ноћу између 17. и 18. марта 1937. године на имању Барличевих на Чебинама, код Трбовља. На чело КПС је изабран Едвард Кардељ, који се управо тада вратио из Совјетског Савеза. КПС је тада имала око 250 чланова.

Када је у лето 1937. године вођство над КП Југославије преузео је Јосип Броз Тито, а у вођство Партије тада је укључено чак троје Словенаца: Едвард Кардељ, Франц Лескошек и Миха Маринко.

Током Другог светског рата Комунистичка партија Словеније је, у оквиру Освободилне фронте, која је формирана 27. априла 1941, организовала и руководила оружаном борбом народа Словеније, која је почела 22. јула 1941. године.

Након завршетка рата и ослобођења Словеније и Југославије КП Словеније преузима власт у тада створеној Народној Републици Словенији у оквиру ФНРЈ.

Године 1952. после Шестог конгреса КПЈ, на коме је Комунистичка партија Југославије променила назив у Савез комуниста Југославије и Комунистичка партија Словеније мења назив у Савез комуниста Словеније (сло: Zveza komunistov Slovenije).

Године 1981. Савез комуниста Словеније имао је 125.206 чланова

На Четрнаестом (ванредном) конгресу СКЈ, одржаном од 20. до 22. јануара 1990. године у Београду, дошло је до отвореног сукоба између делегација СК Србије и СК Словеније. Срби су се залагали за централизовање Југославије, а Словенци за конфедерацију државе и партије. После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније, на челу са Миланом Кучаном, напустила је Конгрес.

Пре првих вишестраначких избора у Словенији, априла 1990. године, СК Словеније је променио назив у Партија Социјалдемократске реформе Словеније. А маја 1993. године с више других странака створила је Уједињену листу социјалних демократа. Од 2005. године носи назив Социјалдемократи.

Лидери [уреди]