Jozef Ditrih

Jozef Ditrih
Jozef Ditrih
Lični podaci
Datum rođenja	(1892-05-28)28. maj 1892.
Mesto rođenja	Havangen, Nemačko carstvo
Datum smrti	21. april 1966.(1966-04-21) (73 god.)
Mesto smrti	Ludvigsburg, Zapadna Nemačka
Vojna karijera
Služba	1911–1919 1928–1945
Vojska	Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska republika (do 1933) Nacistička Nemačka (do 1939)
Rod	Vafen-SS
Čin	Generaloberst
Jedinica	1. SS oklopna divizija 5. oklopna armija 6. oklopna armija
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Odlikovanja	Gvozdeni krst Viteški krst Orden krune

Jozef Ditrih (nem. Josef Dietrich; Havangen, 28. maj 1892 — Ludvigsburg, 21. april 1966) je bio SS general i visoki zvaničnik Nacističke partije. Bio je jedan od najodlikovanijih nemačkih vojnika tokom Drugog svetskog rata. Najviše se istakao kao komandant na Istočnom frontu i u bici na Ardenima. Komandovao je jedinicom Hitlerovih telohranitelja, koja je kasnije prerasla u 1. SS oklopnu diviziju Telesna garda Adolfa Hitlera.

Biografija

Prvi svetski rat

Ditrih je rođen u Bavariji 1892. Priključio se nemačkoj vojsci 1911. i tokom Prvog svetskog rata napredovao je do čina narednika. Činio je posadu jednog od prvih nemačkih tenkova. Najveći deo rata je proveo u Bavarskoj poljskoj artiljeriji, gde je nagrađen Gvozdenim krstom za hrabrost u borbi.

Međuratni period i prijateljstvo sa Hitlerom

Nakon kraja rata, Ditrih je bio veoma razočaran Nemačkim porazom. Zbog toga se priključio frajkorima, organizaciji koja je imala za cilj da skine sa vlasti vrh novostvorene Vajmarske republike, zato što su verovali da su oni izdali Nemačku vojsku. Frajkori su se u akciji pokazali kao veoma brutalna grupa, što se najviše videlo kada su neutralizovali komunističku vlast u Minhenu. Kao stari Hitlerov poznanik, priključio se paravojnoj formaciji Nacističke partije, SA-u 1923. godine.

Nakon neuspelog Pivničkog puča 1923. radi razne poslove pre nego što se priključuje SS-u 1928. godine. Ubrzo je postao jedan od najbližih Hitlerovih saradnika i komandant njegovog obezbeđenja. Često je tokom njegovih putovanja po Nemačkoj bio i njegov vozač. Izabran je za poslanika u Rajhstagu 1930. a godinu dana kasnije unapređen je u čin grupenfirera. Pošto je bio član najbližeg kruga Hitlerovih saradnika, vodio je razgovore o najrazličitijim temama sa njim. Često je išao i na ručak sa Hitlerom, ne plašeći se ozloglašenog vođe. Hitler je mnogo poštovao Ditriha, i u njemu je video hrabrog i lojalnog saradnika. Zbog toga je njegovo radno mesto bilo u Hitlerovoj kancelariji, gde je zauzimao jednu prostoriju.

Specijalna jedinica koju je Ditrih organizovao 1932. se razvila u Hitlerovu ličnu gardu, koja je imala ulogu Hitlerove lične armije, a kasnije je dobila oblik divizije u Vafen SS-u. To je bila jedna od dve jedinice koja je imala pravo da sadrži Hitlerovo ime kao deo svog imena. Pošto je Ditrih bio komandant Hitlerove grupe telohranitelja, on je imao velikog udela u pokolju SA komandanata tokom Noći dugih noževa. Njegova SS jedinica je obezbedila grupu od sedam ljudi koji bi izvršavala ubistva Ernsta Rema i njegovih najbližih saradnika.

Ditrih je unapređen u čin obergrupenfirera 1. juna 1934. godine, što je bio ekvivalent činu generala. On se svideo Verneru fon Friču, koji ga je lično uputio kako da organizuje Hitlerovu ličnu gardu u elitnu jedinicu.

Drugi svetski rat

Ditrih je sa Hitlerovom ličnom gardom učestvovao u bici za Francusku, a naročito se istakao tokom napredovanja ka Denkerku. Hitler ga je lično, 5. jula 1940. odlikovao Viteškim krstom. Bio je 26. vojnik koji je odlikovan tim ordenom. Jedinica pod Ditrihovom komandom je povećana na nivo brigade, kada je odlučeno da će učestvovati u napadu na Jugoslaviju i bici za Grčku. Ditrih je održavao takoreći očinski odnos prema svojim podređenim tokom katastrofične operacije Barbarosa, kada je znao ime svakog potčinjenog u svom štabu. Njegova jedinica je 1943. proširena u 1. SS oklopnu diviziju. Tokom povlačenja iz Rusije, nakon Bitke za Staljingrad, uspeo je sedam puta da spase svoju jedinicu od opkoljavanja i potpunog uništenja. Odlično se snalazio na borbenoj liniji, i uspevao je da izvuče svoje jedinice čak i iz najgorih situacija, nakon čega bi često organizovao snažan protivudar.

Iako je Ditrih do srži bio SS vojnik, on nije podržavao ekstremne mere koje su vodeći nacisti praktikovali, već mu je lojalnost prema vojnicima iz jedinice bila na prvom mestu. On ih je često branio od Hajnriha Himlera, a dvaput se žalio Hitleru zbog ubijanja Jevreja. Ditrih je odigrao veoma bitnu ulogu i ponovnom zauzimanju Harkova, i bio je 26. vojnik kome su dodeljeni mačevi za Viteški krst. U aprilu 1944. unapređen je učin oberstgrupenfirera, čin ekvivalentan generaloberstu u Nemačkoj vojsci.

Tokom juna 1944. komandovao je 1. SS oklopnim korpusom u bici za Normandiju. Za vreme ove kampanje, Ditrih je prvi put javno pokazao da se ne slaže sa Hitlerovom strategijom. On je hteo da izvede taktičko polvačenje na položaje koji bi bili povoljniji za odbranu. Hitler to nije dozvolio, jer je on to smatrao povlačenjem, što nije bilo dozvoljeno SS jedinicama.

Nekoliko sati pre nego što je teško ranjen od strane aviona Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva feldmaršal Ervin Romel je vršio inspekciju na Zapadnom frontu u Normandiji. Tada se sastajao sa svim komandantima koji su mu bili podređeni. Tom prilikom se sastao i sa Ditrihom, i pitao ga da li bi on poslušao njegovu komandu, čak ako se ona ne bi slagala sa Hitlerovom. Ditrih mu je tada rekao, da je on njegov feldmaršal i komandant, i da će slušati svaku njegovu komandu. Romel se zadovoljan vratio u štab i rekao svom ađutantu da je Ditrih na njihovoj strani. Ali, Ditrih je pobesneo kada je saznao za vesti o Julskoj zaveri, koju je nazvao kukavičkim činom zaverenika, čiji je plan bio da dovedu Nemačku u stanje haosa. Iako je na početku izgledalo kao da bi stao na stranu zavernika, kasnije je pokazao drugačiji stav, čime je sačuvao Hitlerovo poverenje.

Hitler mu je tokom Ardenske bitke, koja je predstavljala poslednju organizovanu ofanzivu nemačke vojske tokom rata, poverio na komandu 6. SS oklopnu armiju. Početni napad je doneo određene uspehe, ali je nedostatak goriva onemogućio napredovanje nemačkih jedinica. Ovu jedinicu je predvodio tokom borbi u Mađarskoj, kao i u poslednjoj bici u kojoj je učestvovao, prilikom odbrane Beča. Sa svojom oslabljenom jedinicom nije uspeo da zaustavi napredovanje Crvene armije, koja je zauzela Beč. Nakon tog poraza, Ditrih se sa svojom jedinicom povlači i predaje generalu Patonu 8. maja 1945. godine.

Period nakon rata i optužbe za ratne zločine

Ditrih je optužen za masakr kod Malmedija, kada su pripadnici 1. SS pancer divizije, ubili 80 američkih ratnih zarobljenika. Proglašen je krivim, ali njegova komandna odgovornost nikad nije dokazana. Osuđen je na doživotnu robiju, zbog prekršaja protiv običaja rata. Mnogi viši nemački oficiri, među kojima i Hajnc Guderijan, su se javili kao svedoci odbrane, pa je presuda skraćena na 25. godina. Odslužio je 10 godina kazne, nakon čega je pušten iz zatvora 1955. godine. Nakon toga je ponovo uhapšen pod optužbom za učestovanj u masakru tokom Noći dugih noževa, zbog čega je osuđen na 18 meseci zatvora, a na slobodu je pušten 1958. godine. Sovjetski sud ga je u odsustvu osudio na smrtnu kaznu zbog zločina tokom bitke za Harkov 1943. godine. Ditrih je umro od srčanog udara 1966. godine.

Spoljašnje veze

• Blog sa temom učešća Jozefa Ditriha u Prvom svetskom ratu