Ћубаста шева
| Ćubasta ševa | |
|---|---|
| |
| Ćubaste ševe Galerida cristata | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | G. cristata
|
| Binomno ime | |
| Galerida cristata (Linnaeus, 1758)
| |
| |
| Areal ćubaste ševe | |
| Sinonimi | |
| |
Ćubasta ševa (lat. Galerida cristata)[1] je vrsta ptice iz porodice ševa. Najmanja je od 81 poznatih vrsta. Od ostalih ševa razlikuje se po perju na ćubi, koje podiže prilikom odbrane teritorije, udvaranja ili dok peva.
Opis[uredi | uredi izvor]
Duga oko 18 cm i ima masu od oko 45 grana. Ima jak, povijen kljun, srednje duge noge, velika, široka krila i ćubu na glavi. Neupadljivih boja, dobro se uklopa u okolinu. Perje je tamnosivo sa smeđim prugama. Donja strana tela je bela. U letu se vide crvena pera sa donje strane krila. Rep ima crveno-smeđi rub.
Glas[uredi | uredi izvor]
Zov ćubaste ševe zvuči kao «trюdritrie», i to je osnovni motiv pojanja. Obično peva dok stoji na zemlji, kamenu, ogradi, a ponekad poje i u letu. Pesma je jako melodična i raznovrsna. Ćubasta ševa može da oponaša i pesmu drugih ptica.
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Naseljava Evroazijski kontinent od Portugalije do Koreje i Žutog mora. Južna granica se proteže od Senegala, Gambije, Nigerije, Sudana, severa Kenije, obala Arabije do severoistoka Indije i nizija Nepala. Na severoistoku područja u kojem se gnezdi je selica. U ostalim krajevima je stanarica.[2] Ćubasta ševa je stanarica i u našim krajevima. Vrlo je česta gnezdarica Srbije.
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Obroci ćubastih ševa sastoje se od semenja divlje trave i biljaka, a zimi i iz sitnih životinja. Mladim ptićima potrebna je jača hrana: crvi, male bube i leptiri, muve, gusenice i ređe mali puževi i pauci.
Stanište[uredi | uredi izvor]
Ćubasta ševa obično voli otvorene suve livade, no sreće se i duž rubova polja i puteva, u industrijskim oblastima, lukama i gradovima. Najviše joj odgovaraju topla i suva područja, sa niskim rastinjem - stepe, kultivisane stepe, livade i planinski pašnjaci do 2.000 metara nadmorske visine.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Ženka gradi dobro kamuflirano gnezdo na tlu, u niskoj travi i plićim udubljenjima, ponekad na padinama i kamenim zidovima. Za gnezdo koristi stabljike prave livadarke (vlasnjače, metlušice) čiji je latinski naziv Poa pratensis. Unutrašnjost gnezda oblaže žilicama, vrlo retko perjem. Za svako gneždenje pravi novo gnezdo. Gnezdi se dva puta godišnje - od aprila do juna. Leže 2-5 jaja. Ptići se izlegu nakon 11-14 dana. Gnezdo napuštaju posle 9-11 dana. Nekoliko dana skakuću po tlu, a petnaestog dana nakon izleganja počinju da lete.
Mala lasica pustoši ševina gnezda (jede jaja i mladunce).
Populacija[uredi | uredi izvor]
Ćubasta ševa je, zahvaljujući klimatskim promenama, tokom proteklih nekoliko stoleća širila i sužavala životno područje (areal). Tako je u toplom periodu, u 16. i 18. veku, širila, a u hladnom 17. veku sužavala svoju rasprostranjenost. U 20. veku ćubasta ševa je iskoristila nove mogućnosti za gneždenja u gradovima i industrijskim postrojenjima. Od tridesetih godina 20. veka broj ćubastih ševa je ubrzano opadao. Počevši od jugoistočne Evrope opadanje je zahvatilo i ostatak kontinenta.[2]
Sadašnje stanje[uredi | uredi izvor]
Uprkos povoljnim klimatskim prilikama u 20. veku izostalo je povećanje populacije ćubaste ševe. Glavni razlog je nedostatak hrane i promena staništa. Neobrađena polja su dostupna u maloj meri i u kratkom periodu. U gradovima, koje od početka 20. veka naseljavaju ćubaste ševe, sve je više parkova i gustih zasada na račun zelenih površina, što ne pogoduje ovim pticama. Osim toga, sve je intenzivnija obrada seoskog zemljišta, tako da je sve manje širokih neobrađenih pojaseva na rubovima polja. Zbog toga je sve manje divljih trava (korova) i njihovog semenja, koje je neophodno za izhranu ptica. U isto vreme nedovoljan je izbor insekata u vreme gneždenja.[3]
Nalazi se na spisku strogo zaštićenih divljih vrsta.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeđa Republike Srpske: „Preliminarna lista ptica - crvena lista“, pristup 28.5.2013
- ^ a b Bauer et al., str. 133
- ^ Bauer et al., str. 134
- ^ Biodivezitet Srbije: „Strogo zaštićene vrste“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), pristup 28.5.2013
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hans-Günther Bauer; Einhard Bezzel; Wolfgang Fiedler (Hrsg).. "Das Kompendium der Vögel Mitteleuropas: Alles über Biologie, Gefährdung und Schutz". Band 2: "Passeriformes — Sperlingsvögel", Aula-Verlag Wiebelsheim, Wiesbaden. 2005. ISBN 3-89104-648-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
