Adolf fon Bruderman

Adolf fon Bruderman
Adolf fon Bruderman
	Adolf fon Bruderman na konju 1903.
Porodica
Rođaci	Rudolf fon Bruderman (brat)
Vojna karijera
Služba	Austrougarska vojska; 1874–1917
Čin	General
Komandant	Drugi Ulanski puk; Treća konjička brigada; Treća konjička divizija; Konjičke trupe Brudermana;
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat
Odlikovanja	Red gvozdene krune drugog reda; Komandantov krst kralja Leopolda od Austrije; Krst za vojničke zasluge drugog reda; Bronzana medalja za vojničke zasluge;

Adolf fon Bruderman (nem. Adolf von Brudermann; Beč, 2. jun 1854 — Beč, 26. oktobar 1945) bio je general konjice austrougarske vojske. Služio je tokom Prvog svetskog rata.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Adolf je bio najmlađe od četvoro dece general-majora Rudolfa Johana fon Brudermana (1810–1889) i njegove žene Gizele fon Barbaci (1815–1855)^[1], koji su imali još dva sina, Antona (1847–1881) i Rudolfa (1851–1941) i ćerku Gizelu Elizabetu (1852–1917). Adolfova braća su se takođe bavila vojnom karijerom. Adolf se 6. marta 1886. oženio Franciskom Julijanom (rođenom Stržigovski) u Bjala Amalija, sa kojom je imao tri ćerke i jednog sina.^[2]

Vojna karijera[uredi | uredi izvor]

Bruderman je započeo svoju vojnu obuku u Kadetenanštaltu (nem. Kadettenanstalt) u Mariboru, a zatim je, kao i njegova dva starija brata, upisao Terezijansku vojnu akademiju u Viner Nojštatu 1869. Godine 1874. završio je studije na akademiji i stupio u službu kao poručnik u Ulanskom puku br. 1. Nakon unapređenja u prvog poručnika (nem. Oberleutnant) 1. maja 1879. i Hauptmana tj. kapetana druge klase 1. novembra 1889. i odlikovanja Viteškog krsta prve klase Albertovog reda od Kraljevine Saksonije, postao je instruktor u vojnoj školi za obuku instruktora jahanja 1. maja 1890. Ostao je tamo do 20. jula 1904. (sa izuzetkom nekoliko prekida u službi u 1. Ulanskom puku između 1894. i aprila 1899.). Postao je poznati instruktor jahanja i dobio je krst za vojničke zasluge treće klase 1894. i bronzanu medalju za vojničke zasluge u septembru 1904. za svoj uspeh kao instruktor. Dobio je i brojne nagrade stranih država: Kraljevski orden krune treće klase od Kraljevine Pruske u aprilu 1893. godine, orden belog slona četvrte klase iz Sijama u januaru 1898. godine, orden Crvenog orla treće klase iz Kraljevine Pruske u oktobru 1898. godine, oficirski krst ordena Oranž-Nasau iz Holandije u decembru 1903. i komandantov krst Ordena krune Italije iz Kraljevine Italije u januaru 1904. — u znak priznanja za njegove konjaničke veštine.^[3]

Nakon što je unapređen u majora 1. maja 1897. i u potpukovnika (nem. Oberstleutnant) 1. novembra 1900. godine, Brudermanova karijera kao instruktora u školi jahanja konačno je okončana kada je postao komandant 2. Ulanskog puka krajem jula 1904. Unapređen je 5. novembra 1904. u čin Obersta (pukovnika). Kao što je bilo uobičajeno, dobio je Orden gvozdene krune treće klase u avgustu 1908. nakon tri godine uspešnog rukovođenja svojim pukom.

U aprilu 1910. Bruderman je preuzeo komandu nad 3. Konjičkom brigadom u Mariboru, a 28. oktobra 1910. unapređen je u čin general -majora. Postavljen je za komandanta 3. Konjičke divizije u Beču juna 1913, a 3. novembra 1913. unapređen je u zamenika feldmaršala (nem. Feldmarschalleutnant). Dobijanje ovog čina i komandovanja divizijom bilo je krajnje neobično za oficira koji nije pohađao ratnu školu. U normalnim okolnostima, ovo dostignuće bi bilo vrhunac njegove karijere i on bi se penzionisao nakon 40 godina službe, ali je izbijanje Prvog svetskog rata produžilo njegovu vojnu karijeru.^[4]

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Nakon što je Prvi svetski rat počeo Austrougarskim ultimatumom i objavom rata Srbiji 28. jula 1914, Bruderman je ostao komandant 3. Konjičke divizije. U junu 1916, dok je zadržao komandu nad divizijom, postao je i komandant Konjičkog korpusa Bruderman, koji je tog meseca osnovan. Ova divizija je pretrpela strašne gubitke u borbama i rasformirana je avgusta 1916. godine. Oktobra 1916, obnovio je Konjički korpus Bruderman, ali je on u novembru 1916. ponovo raspušten zbog velikih gubitaka. Ratovao je u Podoliji, Bukovini, Poljskoj i Moldaviji.^[5] Njegovo narušeno zdravstveno stanje primoralo ga je da odustane od komandovanja 3. Konjičke divizije krajem 1916. i da se prijavi za penzionisanje, što mu je odobreno u martu 1917. godine. Penzionisan je sa činom General konjice sa titulom i karakterom (nem. General der Kavallerie mit Titel und Charakter).

Kasniji život[uredi | uredi izvor]

Nakon penzionisanja, Bruderman se povukao iz javnog života. Živeo je povučeno u Beču u blizini svog brata Rudolfa — takođe penzionisanog generala konjice, koji je bio jako popularna ličnost na oikupljanjima vojnih veterana— pa je tako Adolf postao poznat kao „drugi Bruderman“. Adolf je umro 26. oktobra 1945, ubrzo po završetku Drugog svetskog rata. Sahranjen je u Središljem bečkom groblju.

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Austrougarska odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Krst za vojne zasluge treće klase (1894)
Bronzana medalja za vojničke zasluge (septembar 1904)
Orden gvozdene krune treće klase (avgust 1908)
Orden gvozdene krune druge klase sa ratnim odlikovanjem (30. oktobar 1914)
Krst za vojničke zasluge druge klase sa ratnim odlikovanjem (22. septembar 1915)
Komandantov krst Leopoldovog reda sa ratnim odlikovanjem (mart 1917)