Aerosinuzitis
| Aerosinuzitis | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | baromedicina |
Aerosinuzitis, (lat.Sinusitis barothraumatica) barosinuzitis, barotrauma sinusa, je bolna upala sinusa, ponekad praćena krvarenjem sluzokože paranazalnih šupljina, najčešće, u čeonom (frontalnom) sinusu, uzrokovana razlikom u pritisku vazduha unutar i izvan paranazalnih šupljina.[1][2][3][4]
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Trogodišnja studija sprovedena kod 111 bolesnika koji su lečeni 2394 puta rutinskom hiperbaričnom oksigenoterapijom u barokomori pokazala je da je ukupna stopa barotrauma uva i sinusa 3,05 slučajeva na 100 tretmana. Većina simptoma dogodila se tokom početna tri tretmana uz minimalano povećanje pritiska. Barotrauma sinusa u ovom istraživanju registrovana je u 5% a barotrauma uva u 95% slučajeva. Osnovna bolest zbog koje su lečeni bolesnici HBOT nije bila od uticaja na pojavu aerosinuzita.[5]
U istraživanjima koja je sproveo Camppbell, kod pilota posle trenaže u barokomori pojava aerosinuzita iznosi oko 3%.[6]
Lokalizacija promena[uredi | uredi izvor]
Kod većine bolesnika barotrauma sinusa javlja se u čeonom sinusu (lat. Sinus frontalis), uz bol iznad slepoočnica u čeonom području. Moguće objašnjenje za to može biti relativno dug i mali promer nosnoždrelnog kanala koji povezuje nosnu šupljinu sa čeonim sinusom.[1]
Barotrauma može nastati i u maksilarnom ili etmoidalnom sinusu ali istovremeno može zahvatiti i sve paranazalne šupljine.[1]
Patofiziologija[uredi | uredi izvor]
Paranazalni sinusi (lat. sinus paranasales) su šupljine ispunjene vazduhom smeštene unutar kostiju lica i lobanje. One komuniciraju sa nosnom dupljom putem otvora (lat. orifitium) ili kanala (lat. ductus) i obložene su veoma tankom sluzokožom. Ušće koje povezuje šupnjinu nosa sa odgovarajućim paranazalnim sinusom u normalnim uslovima je otvoreno i kroz njega se izjednačava razlika pritisak vazduha u sinusu i okolnoj atmosferi.[7][8][9]
Aerosinuzitis spada u grupu barotraumatskih povreda šupljih organa i tkiva, uzrokovanu razlikom pritiska između gasom ispunjenog prostora u telu (u ovom slučaju paranazalnih šupljina-sinusa)i vazdušnog ili vodenog prostora oko tela u toku uspona ili silaska.
Do oštećenja u organima ispunjenim vazduhom dolazi jer sa promenom pritiska u prostoru oko tela nastaje i promene pritiska gasa unutar tela. Kako bi se suprotstavio promeni naš organizam tokom povećanja pritiska u spoljnoj sredini, smanjuje volumen gasa u vazdušni šupljinama tela, da bi tokom pada pritiska u ambijentu, došlo do rasta pritisaka i povećanja volumena gasa u unutrašnjim vazdušnim prostorima uz njegovo nastojanje da izađe iz njih u spoljnu sredinu. Ukoliko u paranazalnim šupljinama postoji bilo kakav prepreka njegovoj eliminaciji, vazduh postaje zarobljen i uzrokuje oštećenja okolnog tkiva.[5]
Kada se prepreka urednoj ventilaciji nalazi u predelu spoljnjeg ušća sinusa, (kod osobe koja se nađe u uslovima smanjenog barometarskog pritiska), relativni barometarski pritisak vazduha u sinusima raste i vrši pritisak na zidove sinusa, zbog čega se javlja osećaj jakog pritiska i bola. Ukoliko tako povećan pritisak uspe da savlada prepreku i pomeri je prema nosnoj šupljini, pritisak se izjednačava a sve tegobe prestaju.[1]
Kada je prepreka u predelu spoljnjeg ušća a osoba je izložena povećanju barometarskog pritiska, pritisak u sinusima se smanjuje, i vrši pritisak na prepreku uz spoljnje ušće sinusa i ne dozvoljava izjednačavanje pritiska, što dovodi do pojave aerosinusitisa. Negativan pritisak nastoji da privuče sluzokožu prema sredini sinusa uz težnju da je odlepi od koštane podloge, što prate neurocirkulatorni poremećaji i jak bol.
Kada je prepreka u predelu unutrašnjeg ušća sinusa, a osoba je izložena smanjenju barometarskog pritiska, u sinusu raste pritisak vazduha, koji prepreku pritiska prema unutrašnjem ušću i onemogućava izjednačavanje razlike pritiska. Povećani pritisak u sinusu pritiska sluzokožu uz koštanu podlogu, pa će zbog nastanka pozitivne barotraume, nastati aerosinuzitis.
Kada je prepreka u predelu unutrašnjeg ušća sinusa, a osoba je izložena povećanju barometarskog pritiska, u sinusu se smanjuje pritisak vazduha, koji prepreku nastoji da odvoji od unutrašnjeg ušća. Pomeranje prepreke prema šupljini sinusa omogućiće povećanom spoljnjem pritisku da iz nosa uđe u sinus. Ukoliko se pritisci izjednače do pojave aerosinusita neće doći.[10]
U većini slučajeva aerosinuzitis uzrokovana je akutnim infekcijama gornjih disajnih puteva. Veličina razlike pritiska potrebna za izazivanje barotraume pokazuje velike individualne varijacije i odnosi se na veličinu otvora sinusa i brzinu promene pritiska. Zbog toga, čak i komercijalno letenje kod pojedinih putnika može izazvati ozbiljne barotraumatske poremećaje, mada se to dešava kod aviona sa nedovoljnom ili neispravnom hermetizacijom kabine.
Ušća paranazalnih sinusa mogu biti delimično ili potpuno zatvorena:[1]
- otokom sluzokože, kod raznih akutnih i hroničnih upala,
- povećanim nosnim školjkama,
- jakim iskrivljenjem nosne pregrade,
- polipima u nosu i paranzalnim sinusima,
- sezonskom alergijom, sa otokom sluzokože sinusa i nosa,
- ostalim alergijama gornjih disajnih puteva.
Barotrauma sinusa se obično događa kod sledećih aktivnosti;
- Podvodnog ronjenja,
- U toku sletanja ili poletanja kod putničkih i drugih aviona,
- U hiperbaričnim i hipobaričnim barokomoram (za vreme lečenja i boravka u njima),
- Za vreme radova u kesonima, presurizovanim tunelima, rudnicima i
- Podmoričarstvu (za vreme obuke „slobodnog izronjavanja“ ).
Klinička slika i dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Pojavi aerosinuzitisa obično prethodi neka od akutnih ili hroničnih infekcije gornjih disajnih puteva ili alergija.[11]
Obolela osoba u anamnezi navodi nagli oštar bol u predelu lica ili glavobolju tokom zaronjavanja ili izronjavanja, sletanja aviona ili u završnoj fazi tretmana u barokomori (faza dekompresije), koji se pojačava kako je avion bliže prizemljenju, ronilac bliže površini vode itd. Bolovi pri kraju navedenih aktivnosti mogu i prestati ako dođe do izjednačavanja pritiska u sinusima sa okolnim pritiskom.
Razliku pritiska može uzrokovati mukocela otok sluzokože sinusa i prisustvo seroznog gnojnog ili krvavog sadržaja koji ispunjava prostor u sinusima.[12]
U većini slučajeva kod aerosinuzitisa tegobe su lokalizovani u području čela i iznad obrva, kao dominirajući simptom zbog bolova iz čeonog sinusa. Bol se može javiti i u potiljku ili iza očnih jabučica. Epistaksa (krvarenje iz nosa) ili seroznosukrvičava sekrecija iz nosa takođe je propratna pojava.[13]
Aerosinuzit može biti praćen i neurološkim simptomima ako su zapaljenjskim procesom zahvaćeni susedni peti kranijalni ali i infraorbitalni živac, da bi u kasnijoj fazi bolesti (kada se razvija klasična upala sinusa ) prerastao u klasično zapaljenje sinusa sa sledećom simptomatologijom:[13]
- Bolovi i pritisak oko očiju
- Bolovi u predelu nosa i čela
- Neprijatan osećaj zatezanja u gornjim zubima
- Temperatura i groznica
- Otok u predelu lica
- Otežano disanje ili zapušenost nosa
- Gubitak osećaja mirisa
- Žuti ili zeleni iscedak
- Crvenilo kože oko nosa i očiju
- Bolovi u vidu žarenja u grlu zbog slivanja sekreta u toku noći
- Alergije
Stepen promena[uredi | uredi izvor]
Stepen promena kod aerosinuzitisa prema simptomatologiji deli se u tri nivoa; .[14][15]
- Prvi stepen karakterišu blage prolazne tegobe bez vidljivih promena na rendgenu,
- Drugi stepen karakterišu teški bolovi u narednih 24. sata, sa zadebljanjem sluzokože sinusa što se vidi na rendgenu,
- Treći stepen karakterišu jaki bolovi u trajanju za više od 24. sata, a na rendgenu se konstatuju ozbiljne promene, pojava sekreta i zadebljanje sluzokože sinusa. Naknadno se može javiti krvarenje iz nosa i akutna upala sinusa.
Terapija[uredi | uredi izvor]
Kod blažih oblika aerosinuzit se mora odmah tretirati kapima za nos (dekongestioni lekovi), analgeticima i prema potrebi ostalom simtomatskom terapijom.
Teži slučajevi ili slučajevi otporni na lokalnu terapiju, saniraju se nekom od endoskopskopskih hirurških metoda, kako bi ponovo uspostavio odvod nakupljenog sekreta i omogućilo provetravanje sinusa. Tretman je pokazao dobre rezultate kod pilota koji periodično pate od aerosinuzita.[13]
Od ostalih metoda u lečenju aerosinuzitisa primenjuje se ispiranje sinusa (mlakim sterilnim rastvorom), i vakuum pumpom drenaža sekreta.
Pored napred navedene terapije kod težih oblika aerosinuzitisa primenjuju se i antibiotici (prema antibiogramu).[16]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Brubakk & Neuman 2003, str. 800
- ^ Dehart & Davis 2002, str. 720
- ^ Fitzpatrick DT, Franck BA, Mason KT, Shannon SG (1999). „Risk factors for symptomatic otic and sinus barotrauma in a multiplace hyperbaric chamber”. Undersea Hyperb Med. 26 (4): 243—247. PMID 10642071. Arhivirano iz originala 11. 08. 2011. g. Pristupljeno 19. 7. 2008.
- ^ Weitzel EK, McMains KC, Rajapaksa S, Wormald PJ (januar 2008). „Aerosinusitis: pathophysiology, prophylaxis, and management in passengers and aircrew”. Aviat Space Environ Med. 79 (1): 50—53. PMID 18225779. doi:10.3357/ASEM.2203.2008. Pristupljeno 19. 7. 2008.
- ^ a b Fitzpatrick, D. T.; Franck, B. A.; Mason, K. T.; Shannon, S. G. (1999). „Risk factors for symptomatic otic and sinus barotrauma in a multiplace hyperbaric chamber”. Undersea Hyperb Med. 26 (4): 243—7. PMID 10642071.
- ^ A. Šercer i sar., Otorinolaringologija 2. deo, Jugoslovenski leksikografski zavod Zagreb,1965.713-723 str
- ^ Erzebet Tomljenović: Sinusi kao sastavni dio respiratornog sustava Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2018), Pristupljeno 8. 5. 2009.
- ^ Anatomija paranazalnih sinusa, na emedicine.medscape.com Pristupljeno 8. 5. 2009.
- ^ Anatomija paranazalnih sinusa Pristupljeno 21 9. 2018.
- ^ H.G. Armstrong: Aerospace Medicine, Wiliams and Wilkins Comp, Baltimor, 1961.
- ^ Sve o sinusima na sajtu, www.sinus-pro.com, Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. maj 2009), Pristupljeno 7. 5. 2009.
- ^ Klinička slika i dijagnoza upale sinusa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. april 2009), Pristupljeno 8. 5. 2009.
- ^ a b v Simptomi upale sinusa i terapija. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. maj 2009), Pristupljeno 8. 5. 2009.
- ^ Weissman B, Green RS, Roberts PT Frontal sinus barotrauma Laryngoscope, 82, 2160–8, 1972
- ^ Green RS, Weissman B Frontal sinus hematomas in aerospace medicine Aerosp Med volume 44, 205–9, 1973
- ^ Larsen, A. S.; Buchwald, C.; Vesterhauge, S. (2003). „Sinus barotrauma--late diagnosis and treatment with computer-aided endoscopic surgery”. Aviation, Space, and Environmental Medicine. 74 (2): 180—183. PMID 12602451.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dehart, R. L.; Davis, J. R. (2002). Fundamentals Of Aerospace Medicine: Translating Research Into Clinical Applications, 3rd Rev Ed. United States: Lippincott Williams And Wilkins. ISBN 978-0-7817-2898-0.
- US Navy Diving Manual, 6th revision. United States: US Naval Sea Systems Command. 2006. Arhivirano iz originala 02. 05. 2008. g. Pristupljeno 19. 7. 2008.
- Brubakk, A. O.; Neuman, T. S. (2003). Bennett and Elliott's physiology and medicine of diving, 5th Rev ed. United States: Saunders Ltd. str. 800. ISBN 978-0-7020-2571-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Klasifikacija |
|---|
- Diving publications Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. maj 2008) (jezik: engleski)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
