Барокомора

Барокомора
Поглед у унутрашњост једномесне барокоморе
Примена:	Хипербарична медицина

Барокомора је сложени медицински уређај који осигурава људима боравак у средини повишеног или сниженог притиска у односу на нормални атмосферски притисак од 1 бар-а. Њиховом применом се остварује низ физиолошких промена у организму, које изазива повећана или снижена вредност парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху.

Барокоморе се користе у институтима, специјалним заводима, болницама и специјализованим лекарским ординацијама у скоро свим развијеним земљама света за медицинска истраживања, селекцију и тренажу људства за специјалне дужности (пилоти, космонаути, падобранци, рониоци, кесонски радници) и лечење болесника. Данас у свету постоји преко 20.000 барокомора различите намене.

Панел за управљање барокомором

Историјат хипербаричних комора

Први пут у историји медицине са применом гаса под притиском у лечењу медицинских поремећаја, далеке 1662. године започео је британски свештеник по имену Хенсхау, који је конструисао, неку врсту претече данашње барокоморе „домицилиум“, затворену комору са вентилима за контролу протока ваздуха, која је коришћена за стварање хипер и хипобаричних услова. У то време, ваздух у затвореној коморни под притиском називан је фр. domicilium. Без јасних доказа, Хенсхау износи претпоставке да акутни поремећаји у организму човека, свих врста, могу имати користи од примене повећаног притиска гаса, а највише поремећаји дисања и варења.

Све до 1830., влада затишје у области примене барокомора, када се следећих година дешавају велике промене у развоју хипербаричне медицине. Године 1837., Праваз је саградио велику хипербаричну комору и користити је за лечење разних болести. Комора је најчешће примењивана за лечење плућних болести, укључујући туберкулозу, ларингитис, трахеитис и велики кашљ, као и наизглед неповезаних болести као што су глувоћа, колере, рахитиса и конјунктивитис.

Прва хипербарична комора на северноамеричком континенту изграђена је 1860. у Осхау, Онтарио у Канади. Прву такаву комору у Сједињеним Државама је саградио Корнинг годину дана касније у Њујорку да лечи "неуролошке и сродне поремећаја. Али, као што су САД започеле свој развој у хипербаричној медицини, хипербаричне коморе постају доступне и у готово свим већим европским градовима.

Француски хирург Фонтен (фр. Fontaine) пројектује покретну барокомору, чији рад се заснивао на повећању притиска ваздуха у комори. Тим поступком Фонтен је повећава количину кисеоника у крви болесника за време давања азот-оксидула као анестетика, чиме је спречавао пад нивоа кисеоника у крви, што се често догађало, приликом хируршких захвата у дубокој анестезији.

Прва преносна барокомора		Једна од првих барокомора (Аустралија)

У овој комори обављено је седам операци у року од 3 месаца. Успех је био велики и ова метода лечења се све више употребљавала, али нажалост Фонтен је доживео несрећу која је резултирала његовом смрћу у комори, и он постаје први лекар који је дао свој живот за развој барокомора.

Године 1928. у Кливленду, г-дин Тимкин, захвалан пацијент који је боловао од уремије и чије стање се побољшало после примене хипербаричне терапије, конструше за Канингема огромну 60 фита високу, 64 фита у пречнику, хипербаричну болницу која је имала изгледа челичне сфере. Сваки спрат ове болнице имао је 12 собе са свим садржајима доброг хотела. У овим условима лечни су болесници који су боловали од хипертензије, шећерне болести, сифилиса све до 1930., када је локално медицинско друштво затворило хипербаричну болницу због недостатка научних доказа за лечење у њој. Др Канингем је више пута тражио од Бироа за Истраживање Америчке медицинске асоцијације (АМА) да документује своје тврдње о ефикасности хипербаричне медицине али нажолост примена ове коморе се није дуго одржала јер медицински ауторитети тог времена нису имали разумевања за овај метод лечења.

Прву хипербаричну болницу високу 60 ft и 64 ft широку, 1928. за потребе др Канингема изградио је у Кливленду захвални болесник

Дрегер, који је у 1917. осмислио систем за лечење ронилачких несрећа, први је схватио потенцијалне предности коришћења кисеоника под притиском за лечење декомпресионе болести. Из неког непознатог разлога, Дрегеров систем никада није ушао у производњу.

За почетак савремене хипербаричне медицине и масовнију употребу барокомора узима се 1937, када су Бенке и Шеив почели да користе хипербаричну комору за лечење декомпресионе болести ронилаца.

Хипербарична операциона сала

Берм у Холандији 1956. изводи прву операцију на срцу у специјалној хипербаричној комори, а исте године у Европи почиње и све учесталија примена хипербаричних комора у медицинској пракси.

Врсте барокомора

Хипобарична комора

Хипобарична комора (провера исправности опреме и физиолошка тренажа летача)

Медицински техничар подешава кисеоничку маску летачу пре почетка хипоксичног теста у великој хипобаричној комори.

Хипобарична комора [1] је уређај који осигурава људима боравак у средини сниженог притиска у односу на нормални атмосферски притисак од 1 бар-а. Како је то физиолошки једнако боравку у средини разређеног ваздуха, хипобарична комора је заправо „симулатор летења“, јер са „порастом висине“ у њој се уз помоћ снажних вакуум пумпи снижава атмосферски притисак, који има за последицу разређење ваздуха и пад парцијалног притиска кисеоника у удахнутом ваздуху особа које у њој бораве.

Техичке карактеристике

Хипобарична комора се састоји из дводелне непропусне кабине (за боравак испитаника и испитивача), јаких компресора за разређење ваздуха и стварање вакуума у овим кабинама, и претеће оперме и уређаја за управљање комором и праћење виталних параметара испитаника.

У хипобаричним барокоморама барометарски притисак се може спустити до 8 mm/Hg, што је једнако атмосферском притиску ваздуха на висини од 30.500 m изнад нивоа мора (100.000 pies). Имајући у виду техничке карактеристике хипобаричних комора оне су погодне за симулацију („репродукцију“) барометарског притиска и састава појединих гасних компоненти ваздуха (кисеоника, азота, угљен диоксида…), на различитим надморским висининам у атмосфери, и зато су идеалана опрема за обуку из ваздухопловне физиологије.

Комора је преградом подељен у две кабине чија унутрашњост може да симулира различите нивое притиска (или надморске висине) и могу се независно контролисати. Главни одељак (кабина) има капацитет за смештај до десет испитаника у седећем положају и два инструктора и једног посматрача. Мали одељак (кабина или декомпресиона комора) може да прими двоје људи у седећем положају и инструктора или посматрача у стојећем положају

Намена хипобаричних комора

Хипобаричне коморе се углавном користи у ваздухопловној или космичкој медицини у ваздухопловним и космичким центрима (институтима) за физиолошку тренажу и ваздухопловну и космичку физиологију, првенствено за:

• Научноистраживачки рад у области ваздухопловне физиологије и ваздухопловне и космичке медицине,
• Селекцију (избор) летача, астронаута, падобранаца, војника и планинара,
• Тренажу летача, астронаута, падобранаца и планинара за боравак на висини,
• Проверу исправности висинске опреме и уређаја у ваздухопловству и космичким истраживањима,
• Лечење летача, космонаута, падобранаца или болесника применом сниженог парцијалног притиска кисеоника.

Хипербарична комора

Декомпресиона (лака) преносна барокомора

Хипербарична комора је уређај који осигурава људима боравак у средини повишеног притиска у односу на нормални атмосферски притисак од 1 бар-а. Са „порастом дубине“ уз помоћ компресора ваздуха и 100% кисеоника из кисеоничких боца под притиском, у њој расте барометарски притисак, а то је физиолошки једнако роњењу испод површине мора. Хипербарична барокомора је заправо „симулатор роњења“, само што уместо воде њену унутрашњост испуњава гас (100% кисеоник).

Намена хипребаричних комора

• научноистраживачки рад у области поморске медицине,
• селекција (избор) ронилаца и кесонских радника,
• тренажа ронилаца и кесонских радника за боравак испод површине воде,
• провера исправности ронилачке опреме и уређаја,
• лечење ронилаца и кесонских радника од последица декомпресивне болести,
• лечење болесника применом хипербаричне оксигенације (ХБО).

Подела хипербаричних комора Основна подела хипербаричних комора заснована је на броју особа које се могу подвргнути лечењу у њима, али и на читавом низу разлика између појединих комора заснованом на техничким принципима, али и на специфичностима везаним за режим рада и понашања болесника који се лече у њима.

Једномесне хипербаричне коморе

Ова врста барокомора намењене су за лечење једне особе у лежећем, полулежећем или седећем положају. Састоје се од тела коморе у којој се болесник излаже ХБО и пратеће опреме (кисеоничке инсталације, командног пулта, мониторинга за праћење виталних параметара болесника и физичких параметара у комори и баросали). Унутрашњу средину коморе чини 100% кисеоник под повишеним притиском у коме се болесник „купа“ и истовремено га удише. У току лечења у овим коморама лекар је изван коморе а са болесником контактира визуелно и преко интерфона. За разлику од вишемесних комора овде је лекар посвећен и води бригу само о једном болеснику а притисак кисеоника и други параметри подешавају се само њему.

Једномесне хипербаричне коморе

Вишемесне хипербаричне коморе

Ова врста барокомора намењене је за лечење две или више особе у лежећем, полулежећем или седећем положају. Састоје се из једаног два или три одељка који служе за ХБОТ, улазак особља, хитне интервенције и достављање лекова и другог материјала у току терапије. Унутрашњу средину ових комора испуњава ваздух под притиском, док пацијент преко маске за лице, ороназалног тубуса или специјалног скафандера удише 100% кисеоник на повишеном притиску. У току лечења у овим коморама обавезно је присутво лекара или медицинског техничара (у својству пратиоца).

Вишемесне хипербаричне коморе

Хибридне хипербаричне коморе

Ова врста барокомора су по конструкцији једномесне коморе у којима болесници удишу кисеоник нпреко кисеоничке маске а унутрашњост каоморе испуњава ваздух под притиском.

Лаке преносне хипербаричне коморе

Лаке преносне барокоморе су једномесне или вишемесне коморе и користе за лечење у кућним условим а произведене су од лаких материјала (углавном гуме и пластике) те се обично називају „лака комора“, и раде на нижем притиску од притиска на коме раде коморе од чврстог материјала. Ова комора која је комерцијално доступна у САД ради на притиску до максимално 4 ПСИ (1.27 АТА 8.92 ФСУ) а напаја се гасом из концентратора кисоника (обично 95% кисеоник) или 100% кисеоник као гас за дисање и лечење, из преносних боца под притиском. Укупна концентрација кисеоника у овим коморама не сме премашити 25%, јер већа концентрација може повећати ризик од пожара.

Алпинистичка (лака) преносна барокомора		Барокомора на надувавање за лечење у кућним условима

Хипо и хипербарична комора

Хипо и хипербарична комора обједињава у једном уређају радне карактеристике хипо и хипербаричних комора [2] и осигурава људима боравак у средини 100% кисеоника на повишеном притиску (од + 0–3 бар-а), или у средини снижене концентрације кисеоника од 10–21% и сниженог притиска (до – 0,5 бар-а), према потреби. Овај вид комора углавном се користи за лечење разних болести.

Хипербарични системи

Кисеонички систем (лево) и мониторинг систем за праћење виталних функција болесника и физичких параметара средине у барокомори и баросали

Види још

• Хипербарична медицина
• Ваздухопловна медицина
• Хипоксија
• Декомпресиона болест

Литература

• Handbook on Hyperbaric Medicine. Аутор: Daniel Mathieu, Сарадник: Daniel Mathieu. Издавач: Springer, 2006 ISBN 1402043767, 9781402043765, 812 страница.
• William P., Ph.D. Fife; Jolie, Ph.D. Bookspan (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. ISBN 0-88937-277-2.

Спољашње везе

• ХБО Русија ((ru))
• Здравствени центар са једномесним барокоморама((sr))
• Баромедикал-Здравствени центар са једномесним и вишемесним барокоморама ((en))
• Перибаромедикал-Хипербарична комора и системи за терапију кисеоником ((en))

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Барокомора