Branko Bojović (arhitekta)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Branko Bojović
Branko Bojović 1982. godine
Datum rođenja1940.
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti10. maj 2020.
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Potpis

Branko Bojović (Beograd, 1940 — Beograd, 10. maj 2020) bio je srpski arhitekta i urbanista. Bojović je bio član Akademije arhitekture Srbije od njenog osnivanja. Rukovodio je izradom urbanističkih i drugih planova gradova Republike Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, učestvovao je u izradi prostornog plana Srbije. Bio je predsednik Urbanističkog društva Srbije. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”.

Biografija[uredi | uredi izvor]

U srodstvu je sa vojvodom Petrom Bojovićem. Njegov otac je bio oficir Jugoslovenske vojske u Otadžbini u sklopu Sedmog artiljerijskog puka. Streljan je kao narodni neprijatelj po pobedi komunističke strane.[1] Navodi se da je ubistvo Bojovićevog oca naložio opunomoćenik OZNE za Niš, koji je Bojovićevoj majci Radmili (devojačko Barlovac) svoju odluku objasnio sa: „Tvoj muž je školovani oficir i jedini način da sednem na njegovo mesto jeste da ga ubijem”.[1] Grob mu nikada nije pronađen.[1]

Završio je Petnaestu beogradsku gimnaziju[2] i diplomirao 1963. na Arhitektonskom fakultetu u klasi B. Novakovića.[3][4]

Po diplomiranju zaposlio se u Službi za urbanistička i komunalno-stambena pitanja pri Jugoslovenskom institutu za urbanizam i stanovanje. Radio je kao savetnik u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije 1986—1989. U periodu 1989—1994. obavlja funkciju predsednika Gradske komisije za urbanizam, člana izvršnog saveta te izvršnog odbora Skupštine grada Beograda. Posle ovih poslova radi u matičnom Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije.[3]

Kao rukovodilac projekata izradio je generalne urbanističke planove za 70 gradova, uključujući Sokobanju, Požarevac, Šabac, generalni urbanistički plan privredne zone Bara. Uradio je prostorni plan Republike Srpske.[5][4] Učestvovao je u izradi prostornog plana Republike Srbije.[6]

Fotografija Branka Bojovića tokom svečanosti dodele nagrada, deo njegovog legata u Adligatu
Zlatna značka dodeljena Branku Bojoviću, deo njegovog legata u Adligatu
Diploma Branka Bojovića koju mu je dodelio patrijarh German

Radio je kao profesor na Arhitektonskom i Geološkom fakultetu.[6]

Kao član žirija učestvovao je u odabiru brojnih pobedničkih konkursnih rešenja u Jugoslaviji, poput Trga Republike u Zagrebu, Železničke stanice Beograd-centar i drugih. Bio je član timova koji su pobedili na više od 20 konkursa.[7]

Bio je dugogodišnji urednik stručnog časopisa Izgradnja.[8]

Bojović je bio istaknuti kritičar državnog projekta Beograd na vodi.[9][10] Protivio se i kritikovao je masovnu nelegalnu gradnju po Beogradu i Srbiji, zbog koje su opustela srpska sela, koju je smatrao za razlog „getoizacije Srbije“.[11]

Zalagao se za obnovu zgrade Generalštaba, čiji je značaj za Beograd poredio sa značajom opere za Sidnej.[12]

Dobitnik je velike nagrade za životno delo Društva arhitekata Beograda.[13]

Nije bio član niti jedne partije.[1]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Dobitnik je preko pedeset društvenih priznanja i nagrada.

  • Nagrada za esej po konkursu sarajevskog „Odjeka“, 1969.[7]
  • Počasni građanin Sokobanje, 1976.[7]
  • Nagrada CEP-a za esej, 1986.[7]
  • Povelja opštinskog odbora Loznice povodom proslave 200 godina rođenja Vuka Stefanovića Karadžića, 1987.[7]
  • Povelja časopisa „Izgradnja“ povodom 40 godina postojanja, 1987.[7]
  • Povelja DIT-a, 1989.[7]
  • Povelja Instituta za puteve, 1990.[7]
  • Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, 1991.[7]
  • Član Akademije arhitekture Srbije od osnivanja 1995.[7]
  • Gramata kao utemeljivač Hrama Svetog Save, 1997.[7]
  • Znatni beoguč KPZ Srbije, 2001.[7]
  • Velika nagrada za životno delo, 2015.[13]

Odabrana dela[uredi | uredi izvor]

Objavio je oko 300 članaka, 30 uranoloških studija, 87 referata i 100 planerskih elaborata. Održao je više od 100 predavnja, promocija i tribina.

Knjige i članci
  • Stanovanje u zgradama visoke spratnosti, 1968.
  • Planerski atlas prostornog uređenja Jugoslavije , 1972.
  • Sistematizacija indikatora relevantnih za razmatranje problematike infrastrukture u prostornom planiranju ; Glose u infrastrukturi, 1975.
  • GUP Sokobanje, 1976.
  • Osvrt na društvenu politiku prema različitim tipovima stanovanja u gradskim naseljima SFRJ, 1981.[14]
  • Mreže i objekti infrastrukture, sa M. Živkovićem, srednjoškolski udžbenik – smer za prostorno planiranje, 1982.[15]
  • Fizionomija 1; Memorija grada 1, u: Poslediplomske studije. Stanovanje, 1981-83 , 1982.[16]
  • Planiranje razvoja sela : Jugoslovensko savetovanje 19. i 20. jun 1986.- godine, 1986.[17]
  • Beograd između Emilijana Josimovića i Stevana Zarića, 2018.[18]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 2020-12-09. 
  2. ^ Grupa, autora (1996). Ko je ko u Srbiji '96. Beograd: Bibliofon. str. 53. 
  3. ^ a b „Sećanje – Urbanistički zavod Beograda” (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 20. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-12-09. 
  4. ^ a b administrator. „Bojović, Branko | AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-09. 
  5. ^ „Dao trajni pečat gradu Baru”. Dan Online. 2020. 
  6. ^ a b „BRANKO BOJOVIĆ Urbanizam nije praksa za diletante”. Pečat - List slobodne Srbije (na jeziku: srpski). 2010-01-08. Pristupljeno 2020-12-09. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j k Bojović, Branko (2003). Generacija 1958/1959, Priča o nama, Spomenica. Belgrade: Arhitektonski fakultet. str. 50—51. ISBN 86-80095-56-7. 
  8. ^ „Preminuo Branko Bojović: arhitekta, urednik i kritičar”. Gradnja (na jeziku: srpski). 2020-05-14. Pristupljeno 2020-12-09. 
  9. ^ „Branko Bojović: U Srbiji se uvodi vanredno stanje zbog "Beograda na vodi"”. Istinomer (na jeziku: srpski). 2015-03-25. Pristupljeno 2020-12-09. 
  10. ^ „Beograd na vodi: Izmanipulisane arhitekte”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2020-12-09. 
  11. ^ Simeun, Miroslav (2020-07-09). „Dodatna getoizacija Beograda”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-09. 
  12. ^ Mučibabić, Daliborka. „Grad nije prostitutka da pristaje na svaki zahtev investitora”. Politika Online. Pristupljeno 2020-12-09. 
  13. ^ a b „Društvo arhitekata Beograda - Branko Bojović - Velika nagrada arhitekture 2015”. www.dab.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-09. 
  14. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Osvrt na društvenu politiku prema različitim tipovima stanovanja u gradskim naseljima SFRJ :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-09. [mrtva veza]
  15. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Mreže i objekti infrastrukture : za IV razred usmerenog obrazovanja prirodno-tehničke struke - smer za prostorno planiranje :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-09. [mrtva veza]
  16. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Fizionomija i memorija grada - 1 :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-09. [mrtva veza]
  17. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Planiranje razvoja sela : Jugoslovensko savetovanje 19. i 20. jun 1986.- godine - Beograd :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-09. [mrtva veza]
  18. ^ administrator. „Beograd između Emilijana Josimovića i Stevana Zarića | AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-09. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранко_Бојовић_(архитекта)&oldid=27064251”