Велики талас код Канагаве

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Veliki talas kod Kanagave
Otisak Velikog talasa kod Kanagave koji se čuva u Metropoliten muzeju u Njujorku
UmetnikKacušika Hokusaj
Godinaoko 1830-32.
PravacUkijo-e
Tehnikagrafika (drvorez)
Dimenzije25,7 × 37,9 cm
Portret Kacušike Hokusaja, rad njegovog učenika Kejsaja Ejsena

Veliki talas kod Kanagave (jap. 神奈川沖浪裏, Kanagawa-oki nami-ura) najpoznatije je delo japanskog slikara i grafičara Kacušike Hokusaja i najprepoznatljivije delo japanske likovne umetnosti u svetu. Nastalo je u edo periodu, u prvoj polovini polovine 19. veka. Slika, odnosno grafika poznata je i pod nazivima Veliki talas ili samo Talas.[1] Predstavlja prvi u seriji drvoreza[2] Trideset šest pogleda na planinu Fudži.[3] Ovih 36 grafika nastalo je na japanskoj tradiciji duboreza ukijo-e.[4]

Nastanak slike[uredi | uredi izvor]

Planinu Fudži, koja se u Japanu smatra svetom, Hokusaj je počeo da slika 30-ih godina 19. veka, kao starac. Ovaj vulkan, koji dominira pejzažom centralnog Japana, umetnik posmatra kao božanstvo i predstavlja ga u seriji od 36 duboreza, a zbog velike popularnosti kasnije je seriji dodao još 10 grafika. Ove grafike nastale su na japanskoj tradiciji duboreza nazvanoj ukijo-e, što u bukvalnom prevodu znači „slike plutajućeg sveta”.[4] Na jednoj od grafika božanska planina „zarobljena” je u buretu koje majstor izrađuje, na drugoj delimično zaklonjena zidom od bambusa koji graditelji podižu, ali je ajpoznatija upravo grafika Veliki talas kod Kanagave, gde je ta planina „poklopljena” talasom koji dominira slikom, odnosno predelom na slici.

Zanimljivo je da se na ovim slikama Hokusaj koristi poigrava perspektivom, koju je savladao u svojim srednjim godinama pod uticajem evropskih slikara. Pre prodora evropske umetnosti japanski slikari u kompoziciji nisu koristili perspektivu. Evropski umetnici su na Hokusaja uticali posredstvom holandskih trgovaca koji su, uprkos rigoroznim zabranama trgovine sa Evropom, zahvaljujući svom protestantizmu od zvaničnog Japana ipak dobili dozvolu za uvoz. Osim perspektive, Hokusaj je od evropskih umetnika preuzeo i igru svjetlosti i senke, a takođe i plavu boju koja ga je kasnije proslavila.[5]

Opis slike[uredi | uredi izvor]

Na grafici „Veliki talas kod Kanagave” u centralnom delu kompozicije nalazi se planina Fudži koja je „poklopljena” velikim talasom koji nosi čamce.[a] More je važan element i zasniva se na obliku velikog talasa koji se proteže celom slikom i dominira scenom pre nego što padne. Upravo u tom trenutku veliki talas pravi savršenu spiralu čiji centar prolazi kroz centar kompozicije i na taj način stvara prostor kroz koji se, u pozadini, može videti planina Fudži. U svakom čamcu se nalazi po osam veslača koji se drže za vesla kako ne bi izgubili život, a na pramcu su po dva putnika. Veliki talas preti da potpuno uništi krhke čamce, a planina u pozadini svojim mirnim dostojanstvom i monumentalnošću predstavlja kontrapunkt, čvrstu tačku u pobesnelom moru.

Iako su mnogi smatrali da talas predstavlja cunami, naučnici su došli do zaključka da je ipak u pitanju pojava poznata u Japanu kao „monstruozni talas” ili „talas ubica” (engl. rogue wave). Mnogi likovni kritičari posmatraju ovo delo kao Jin i Jang neba i vode, sa ljudima u središtu.[5]

Grafika je nastala u godinama kada se slikar borio sa velikom finansijskom krizom i zdravstvenim problemima.[b] Mesto čoveka u svetu i njegov odnos sa prirodom deo je i evropske tradicije slikarstva tih godina, te je moguće da je, podstaknut ličnom krizom, Hokusaj grafikom predstavio svoja razmišljanja na ovu temu.[4]

Natpisi na slici

Natpisi na slici[uredi | uredi izvor]

U gornjem levom uglu slike postoje dva natpisa. Prvi natpis je vezan za naslov serije.[1] Drugi, sa leve strane, predstavlja umetnikov potpis: „Iz četkice Hokusaja koji menja svoje ime u Icu”. Tokom života Hokusaj je promenio 30 imena, koristeći svako za po jednu veliku temu ili seriju koju je radio. Nakon završenog ciklusa uzimao je novo ime, ostavljajući staro učenicima da ga koriste i njime se potpisuju.[4]

Nastajanje grafike[uredi | uredi izvor]

Jedna od ranih verzija Talasa
Veliki talas iz drugog serijala, koji sadrži stotinu pogleda na planinu Fudži.

U vreme kada je počeo da radi na Velikom talasu, Hokusaj je već bio u poznim godinama, imao je mnogo finansijskuh problema i oporavljao se od srčanog udara. Zbog toga je rad na grafici trajao nekoliko godina. Prvi drvorezi koje je napravio rađeni su grubo, pa je veliki talas više ličio na planinu prekrivenu snegom. Zbog toga je napravio promene, pa veliki talas sada izgleda aktivnije, agresivnije i dinamičnije, što daje osećaj pretnje. Na prvim otiscima koje je napravio vidi se horizont, ali na kasnijim se perspektiva promenila tako da je horizont toliko nizak da se gledalac fokusira na talas.

Drugi detalj koji je umetnik menjao dok je malo po malo modifikovao rad bili su brodovi. Na prvim drvorezima nalazili su se na vrhu velikog talasa, ali je to kvarilu dinamiku kompozicije i oblinu talasa, pa ih je postavio niže, čime je sceni dao više dramatičnosti.

Ovaj proces ranije je opisao u delu Pojednostavljene brze lekcije crtanja, priručniku za crtanje koji je napisao 1812. godine, u kome objašnjava da se bilo koji objekat može nacrtati koristeći odnos između kruga i kvadrata. Kasnije se još jednom vratio velikom talasu, želeći da napravi drugu seriju grafika koja bi sadržala stotinu pogleda na planinu Fudži. U otisku koji je ponovo napravio pronađen je isti odnos elemenata u kompoziciji. Uprkos tome što je na poslednjoj grafici izostavio čamce i ljude, smer u kome se talas kreće je suprotan, a nad njegovim vrhom leti jato ptica, fragmenti talasa i odnos kruga i kvadrata se poklapaju.[1]

Otisci Velikog talasa kod Kanagave[uredi | uredi izvor]

Zbog velike popularnosti drvorez se dugo štampao. Veruje se da je izrađeno oko 5.000 otisaka koji variraju u kvalitetu, pošto se vremenom drvorez troši. Do danas ih je preživelo daleko manje zbog različitih razloga (ratovi, zemljotresi, poplave, požari). Najbolji su, naravno, oni koji su otisnuti među prvima, pa su oni i najcenjeniji. Ti otisci uglavnom se danas nalaze u zbirkama muzeja kakvi su: Muzej Metropoliten u Njujorku, Britanski muzej, Umetnički institut u Čikagu, Muzej umetnosti okruga Los Anđeles, Nacionalna galerija Viktorije u Australiji i drugi. Jedan otisak je u vlasništvu Fondacije Klod Mone u Živerniju. Japansko slikarstvo ostvarilo je ogroman uticaj na francuske impresioniste.[2]

Sociološki uticaj[uredi | uredi izvor]

Japanski istoričari umetnosti dugo nisu prepoznavali Veliki talas kod Kanagave kao umetničko delo od posebnog značaja. Grafika je mnogo bolje bila prihvaćena u Evropi koja tokom 19. veka počinje da otkriva i biva opčinjena umetnošću Japana. Jedan od najpoznatijih likovnih kritičara tih godina, Edmond de Gonkur, opisao je grafiku kao „obogotvorenje mora od strane slikara koji život provodi u religioznom teroru nadmoćnog okeana koji okružuje njegovu zemlju”.

Nisu samo Evropljani uticali na Hokusaja, već je i on uticao na njih, posebno na impresioniste, među kojima su Klod Mone, Edgar Dega, Vinsent Van Gog i Anri de Tuluz-Lotrek.[5] Ali nije on inspirisao samo slikare. Debisijeva kompozicija More povezuje se sa ovom slikom, kao i pesma Planina Rajnera Marije Rilkea.

Ne prvi, ali među prvima, Hokusaj je upotrebio danas dobro poznatu reč manga, što je danas naziv za karakteristične japanske crteže koji nemaju mnogo sličnosti sa Velikim talasom, ali su iz njegove tradicije potekli.[4]

Danas Veliki talas kod Kanagave ima reputaciju ikone svetske umetnosti.[6] Jedan je od najpoznatijih talasa u likovnoj umetnosti[7] i jedan od najprepoznatljivijih motiva pop kulture u svetu. Brojne su reprodukcije, ne samo u vidu slika već i na različitim svakodnevnim upotrebnim predmetima. Jedan od najinteresantnijih primera je Veliki talas koji je oslikan na šeest solitera u jednom stambenom bloku u Moskvi. Ogroman mural rascepkan je na šest jednakih delova i zauzima ukupnu površinu od 60.000 m².[8]

Kanadski umetnik, vlasnik Instagram profila Fine Art Simpsons uveseljava svoje pratioce kombinacijama remek-dela slikarstva i crtane serije Simpsonovi. Naime, on na mesto ličnosti sa ovih slika ubacuje likove iz ovog crtanog serijala. Neimenovani umetnik započeo je ovaj projekat slikom Poljubac Gustava Klimta i grafikom Veliki talas nad Kanagavom.[9]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ovakvim čamcima, poznatim u Japanu kao ošioki-bune, živa riba je prenošena do velikih tržnica. Obično su bili dugi od 12 do 15 metara.[1]
  2. ^ Nekoliko godina ranije doživeo je infarkt od kojeg se još uvek oporavljao.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Veliki talas, rad slikara Katsushike Hokusaija”. postposmo.com. Pristupljeno 31. 3. 2023. 
  2. ^ a b „Hokusaijev „Veliki talas kod Kanagave“ će nas uništiti: Kratka priča iza velikog umetničkog dela”. Telegraf. 16. 11. 2019. Pristupljeno 29. 3. 2023. 
  3. ^ „KATSUSHIKA HOKUSAI 葛飾 北斎”. hokusai26.wordpress.com. 10. 5. 2015. Pristupljeno 29. 3. 2023. 
  4. ^ a b v g d MoonQueen. „’Veliki talas kod Kanagave’, Hokusaj”. ČASOPIS KUŠ!. Pristupljeno 29. 3. 2023. 
  5. ^ a b v Otašević, Matija (4. 2. 2018). „Sjevernjača koja je osvijetlila veliki talas”. Vijesti. Pristupljeno 31. 3. 2023. 
  6. ^ „Under the Wave off Kanagawa (Kanagawa oki nami ura), also known as The Great Wave, from the series Thirty-six Views of Mount Fuji (Fugaku sanjūrokkei)”. The Metropolitan Museum of Art. Pristupljeno 31. 3. 2023. 
  7. ^ Saičić, Marija (28. 11. 2022). „Valovi – simbolika i prikazi”. Radio Dux. Pristupljeno 31. 3. 2023. 
  8. ^ Malenica, Branka (19. 12. 2018). „Hokusajev „Veliki talas“ osvanuo na fasadama moskovskih zgrada”. Gradnja.rs. Pristupljeno 31. 3. 2023. 
  9. ^ „Likovi iz „Simpsonovih“ završili su na remek-delima slikarstva”. CityMagazine. 19. 5. 2021. Pristupljeno 31. 3. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Veliki talas kod Kanagave na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велики_талас_код_Канагаве&oldid=26837827”