Vsevolod Bobrov

Vsevolod Bobrov
Bobrov na ZOI 1956.
Lični podaci
Puno ime	Vsevolod Mihajlovič Bobrov
Datum rođenja	(1922-12-01)1. decembar 1922.
Mesto rođenja	Moršansk, Tambovska oblast, Ruska SFSR
Datum smrti	1. jul 1979.(1979-07-01) (56 god.)
Mesto smrti	Moskva, SSSR
Državljanstvo	SSSR
Visina	1,78 m
Igračke informacije
Pozicija	levokrilni napadač
Reprezentacija	Sovjetski Savez
Pro karijera	hokejaška 1938—1979. fudbalska 1936−1953.
Seniorska karijera
Godine	Klub
1947−1950 1951−1953 1954−1957.	CDKA Moskva HK VVS MVO CDSA Moskva
Nagrade i medalje Orden Lenjina (1957){| class="infobox" style="width: 22em; " Osvojene medalje Zimske olimpijske igre Kortina d'Ampeco 1956. SSSR Svetska prvenstva Švedska 1954. SSSR Nemačka 1955. SSSR Sovjetski Savez 1957. SSSR |}

Vsevolod Mihajlovič Bobrov (rus. Всеволод Михаилович Бобров; Moršansk, 1. decembar 1922 — Moskva, 1. jul 1979) bio je jedan od najuspešnijih sovjetskih sportista svih vremena koji je u sportskoj karijeri bio jednako uspešan kao hokejaš na ledu, fudbaler, te hokejaški i fudbalski trener. Bio je član reprezentacije Sovjetskog Saveza koja je osvojila istorijsku prvu zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 1954. godine. Igrao je na pozicijama levokrilnog napadača u hokeju, i napadača u fudbalu. Zaslužni je majstor sporta Sovjetskog Saveza od 1948. i zaslužni trener od 1968. godine. Od 1997. godine član je Kuće slavnih hokeja na ledu Međunarodne hokejaške federacije.

Proglašen je za trećeg najuspešnijeg sportistu Rusije 20. veka, odmah posle fudbalera Lava Jašina i rvača Aleksandra Kareljina. Jedna od divizija Kontinentalne hokejaške lige nosi njegovo ime (Divizija Bobrov). Jedini je sovjetski hokejaš koji je odlikovan Ordenom Lenjina (1957. godine).

Biografija

Poštanska marka pošta Rusije objavljena 2013. u čast održavanja ZOI 2014. u Sočiju.

Iako rođen u gradiću Moršansku u Tambovskoj oblasti Bobrov je odrastao u Sestrorecku, gradiću u predgrađu Lenjingrada gde je završio osnovnu školu i zanat. Godine 1938. počinje aktivno da igra fudbal za lokalni lenjingradski tim Dinamo, a tokom Drugog svetskog rata radio je u fabrici oružja u Omsku. Po okončanju rata dobija poziv da igra za fudbalsku sekciju vojničkog kluba CSKA iz Moskve. Igrajući u dresu „armejaca” 4 sezone osvojio je tri uzastopne titule prvaka Sovjetskog Saveza (1946, 1947. i 1948), i dva naslova pobednika nacionalnog kupa (1945. i 1948. godine). Nakon toga nastupao je za klub ratnog vazduhoplovstva VVS dve sezone, a igračku fudbalsku karijeru okončao je titulom nacionalnog prvaka u dresu moskovskog Spartaka. U osam fudbalskih sezona u prvenstvima Sovjetskog Saveza postigao je čak 97 golova u 116 odigranih utakmica, a proglašen je za najboljeg strelca nacionalnog prvenstva u sezonama 1945. (24 gola) i 1947. (14 golova). Igrao je u dresu fudbalske reprezentacije Sovjetskog Saveza za koji je nastupio kao kapiten na fudbalskom turniru u okviru Letnjih olimpijskih igara 1952. u Helsinkiju. Na olimpijskom turniru Bobrov je odigrao 3 utakmice i postigao 5 golova, uključujući i het-trik u utakmici Sovjeta protiv reprezentacije Jugoslavije.

Neposredno nakon što je počeo da igra fudbal Bobrov je započeo i igračku karijeru u hokeju na ledu, sportu kojim se profesionalno bavio kao igrač punih deset godina, od 1947. do 1957. godine. Od tih deset godina 7 godina je proveo u dresu moskovskog CSKA (1947−1950. i 1954−1957) sa kojim je osvojio 5 (od ukupno 7) titula nacionalnog prvaka. U periodu 1951−1953. nastupao je za vojni klub VVS MVO sa kojim je osvojio preostale dve titule nacionalnog prvaka. U sovjetskom prvenstvu odigrao je ukupno 130 utakmica i postigao neverovatna 254 gola. Za hokejašku reprezentaciju Sovjetskog Saveza odigrao je 59 utakmica i postigao 89 golova. Sa reprezentacijom je osvojio dve titule svetskog prvaka (SP 1954. i SP 1956) i zlatnu olimpijsku medalju na ZOI 1956. u italijanskoj Kortini d'Ampeco. Osvojio je još i dva srebra na svetskim prvenstvima (1955. i 1957). Na olimpijskim igrama je obavljao funkciju kapitena nacionalne reprezentacije i tako postao jedinim sportistom u istoriji modernih Olimpijskih igara koji je nastupa kao kapiten fudbalske i hokejaške reprezentacije na objema olimpijskim igrama.

Paralelno sa igračkom karijerom radio je i na pozicijama trenera u oba sporta, a kao trener najveće uspehe je ostvario u hokeju na ledu osvojivši titulu nacionalnog prvaka sa Spartakom 1967, te dvve titule svetskog prvaka sa reprezentacijom Sovjetskog Saveza (1973 i 1974).

Godine 1957. dodeljeno mu je najviše državno odlikovanje − Orden Lenjina, i na taj način Bobrov je postao prvi i jedini hokejaš sa ovim priznanjem.

Preminuo je 1. jula 1979. od komplikacija usled plućne embolije. Sahranjen je na moskovskom Kuncevskom groblju.

Njemu u čast mnogobrojni sportski objekti u Rusiji nose ime Vsevoloda Bobrova, a najznačajniji među njima je ledena dvorana moskovskog CSKA. Centralna banka Rusije objavila je 30. oktobra 2009. komemorativnu srebrnu monetu u vrednosti 2 rublje sa portretom Vsevoloda Bobrova, dok su Pošte Rusije 2013. objavile poštansku markicu sa njegovim likom u znak promocije ZOI 2014. u Sočiju. Pominje se u ruskom filmu Legenda broj 17 iz 2013. godine u kom lik Vsevoloda Bobrova tumači glumac Aleksadar Jakovljev. Jedna od divizija Kontinentalne hokejaške lige nosi njegovo ime (Divizija Bobrov).

Zanimljivo je da je jedan od najboljih prijatelja Vsevoloda Bobrova bio najmlađi sin sovjetskog predsednika Josifa Staljina Vasilij, a njihovo prijateljstvo predstavljeno je u filmu Viktora Sadovskog iz 1991. godine − „Moj najbolji prijatelj − general Vasilij, Josifov sin” (rus. «Мой лучший друг — генерал Василий, сын Иосифа»).

Vsevolod Bobrov se ženio dva puta. Sa prvom suprugom Tatjanom Sanjinom (2. decembar 1923—28. januar 2011), solistkinjom moskovske opere nije imao dece, dok je sa drugom suprugom Jelenom Nikolajevnom (rođena 1937) imao je jednog sina Mihaila (poginuo u saobraćajnoj nesreći 27. jula 1997. godine).

Igrom slučaja izbegao je smrt 5. januara 1950. pošto je zakasnio na avion koji je leteo iz Moskve ka Sverdlovsku, a koji se usled snežne oluje srušio prilikom sletanja. Tom prilikom poginula je gotovo celokupna prva postava Bobrovljevog tadašnjeg kluba VVS, a sam Bobrov je zakasnio na avion zbog neispravnog sata u hotelskoj sobi.

Zbog velikog značaja Vsevoloda Bobrova za sovjetski i ruski hokej na ledu ustanovljen je počasni Klub Vsevoloda Bobrova u kom se nalaze svi oni sovjetski i ruski igrači sa postignutih više od 250 golova u zvaničnim utakmicama.

Vidi još

• Reprezentacija Sovjetskog Saveza u hokeju na ledu
• Fudbalska reprezentacija Sovjetskog Saveza
• Svetsko prvenstvo u hokeju na ledu 1954.
• Legenda broj 17

Spoljašnje veze

• Fudbalska karijera na sajtu «Сборная России по футболу»
• Biografija na sajtu „Legende sovjetskog sporta”
• Fudbalski profil na sajtu Fife Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. oktobar 2016)
• Биографија на хокејашком порталу eliteprospects.com
• Biografija na sajtu Kuće slavnih hokeja na ledu SSSR
• Vsevolod Bobrov na sajtu Sports-Reference.com (arhivirano)