Gertruda Stajn

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gertruda Stajn
Gertruda Stajn
Lični podaci
Puno imeGertruda Stajn
Datum rođenja(1874-02-03)3. februar 1874.
Mesto rođenjaAlegeni, Pensilvanija, SAD
Datum smrti27. jul 1946.(1946-07-27) (72 god.)
Mesto smrtiNeji na Seni, Francuska
Književni rad
Uticaji odLeo Stajn, Pablo Pikaso, Alis B. Toklas, Vilijam Džejms
Uticao naErnest Hemingvej
Najvažnija delaAutobiografija Alis B. Toklas
Potpis

Gertruda Stajn (engl. Gertrude Stein; Alegeni, 3. februar 1874 — Neji na Seni, 27. jul 1946) bila je američka književnica koja je znatno doprinela razvoju moderne umetnosti i književnosti. Veći deo života provela je u Francuskoj.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Gertruda Stajn sa tri godine

Rođena je u mestu Alegeni (Pensilvanija) u obrazovanoj porodici nemačko-jevrejskih imigranata. Njen otac, Danijel Stajn, zaradio je prilično bogatstvo investicijama u železnicu. Kada je Gertruda imala tri godine, porodica se, zbog poslovnih razloga, preselila najpre u Beč, a zatim u Pariz. Godine 1878. vratila se sa porodicom u SAD i živela u Ouklandu, ali su nastavili da odlazi na odmore u Evropu. Nakon smrti roditelja, Gertruda je živela sa roditeljima svoje majke u Baltimoru.

Na koledžu Redklif studirala je psihologiju kod Vilijama Džejmsa, a nakon studija 1897. provela je leto u Vuds Houlu gde je studirala embriologiju na Marine Biological Laboratory, što je nastavila na Johns Hopkins Medical School, ali je 1901. napustila studije bez dobijene diplome.

Godine 1902. preselila se u Pariz, u vreme vrhunca umetničkog okupljanja na Monparnasu. Od 1903. do 1912. živela je u Parizu sa bratom Leom, koji je bio umetnički kritičar. U Parizu je 1907. srela ljubav svog života, Alis B. Toklas [1], a 1909. Alis preselila kod nje i njenog brata.

Gertrud Stajn je autorka jedne od prvih priča o kaming-aut. Priču je napisala još 1903. godine, ali je objavljena tek 1950. godine pod naslovom Stvari kakve upravo jesu.[1]

Gertruda Stajn i Džek Hemingvej, sin Ernesta Hemingveja 1924. godine

Stajn je vremenom počela da prihvata i definiše svoju pseudo-muževnost kroz ideje Otoa Vajningera, izražene u njegovom delu Seks i karakter iz 1906. godine. Vajninger je, iako Jevrejin po rođenju, smatrao jevrejske muškarce feminiziranim, a žene opet nesposobnim da budu samožive, te kadra da poseduju genij. Ovom pravilu izuzetak on vidi u lezbijkama, koje pariraju maskulinom. Kako je Stajn jednačila genij i maskulino, njena pozicija žene i intelektualke se teško inkorporiraju i savremene feminističke interpretacije njenog opusa se dovode u pitanje.[2]

Pozitivne afirmacije njene seksualnosti počinju po stupanju u odnos sa Alis B. Toklas. Ernest Hemingvej je opisao kako je Alis bila poput Gertrudine „supruge“, gde se Stajn retko kad obraća njegovoj (Hemingvejevoj) supruzi, baš kao što je on tretirao Alis, ostavljajući dve „supruge“ da čavrljaju.[3]

Veći deo života Gertruda je živela od para koje je zaradio njen otac, kao uostalom i njena braća. Godine 1933. objavila je memoare pod naslovom „Autobiografija Alis B. Toklas“, pa je mogla finansijski da se osamostali.

Ona i njen brat su imali jednu od prvih kolekcija kubističkog i modernog slikarstva. Posedovala je radove Pikasa (koji joj je bio prijatelj i uradio je njen portet) Matisa, Derena, Braka, Grisa i drugih mladih autora.

Kada je Nemačka objavila Prvi svetski rat, Gertruda i Alis su bile u poseti Alfredu Nort Vajthedu u Engleskoj. Vratile su se u Francusku i pošto je Gertruda naučila da vozi kola prijavile su se da prevoze medicinski materijal za potrebe francuskih bolnica. Kasnije su bile nagrađene od francuske vlade za svoj doprinos.

Stajn i Toklas su bile bliske prijateljice književnice Natali Barni, koja je u Parizu organizovala književni salon i Akademiju žena, čija je članica bila i Gertruda.

Tokom 20-ih u salonu, koji je držala Gertruda u Ulici cveća, sa zidovima prekrivenim avangardnim slikama, okupljali su se poznati umetnici i pisci tog doba, kao što su Ernest Hemingvej, Ezra Paund, Anri Matis, Tornton Vajlder, Šervud Anderson, Gijom Apoliner. Gertruda Stajn je skovala termin izgubljena generacija za neke od ovih pisaca, koji su živeli i radili van Amerike. U toku ovog perioda sprijateljila se sa književnicom Minom Loj, sa kojom je ostala prijateljica do kraja života.

Gertruda Stajn je bila vrlo duhovita, vesela i elokventna i imala je veliki krug prijatelja i prijateljica. Bila je vrlo uticajna u umetničkim krugovima i njeno mišljenje je izuzetno uvažavano. Bila je Hemingvejeva mentorka i kuma na krštenju njegovog sina.

Pre početka Drugog svetskog rata, Gertruda je za Njujork Tajms izjavila da bi Hitler trebalo da bude nagrađen Nobelovom nagradom za mir:

Kažem da Hitler treba da dobije nagradu za mir, jer uklanja sve elemente rivalstva i borbe u Nemačkoj. Isterujući Jevreje, demokratske i levičarske elemente, on isteruje sve što vodi ka aktivnosti. Time... potiskujući Jevreje... on okončava borbu u Nemačkoj.

Ovaj komentar je bio gotovo sigurno ironičan, jer su i ona i njena partnerka Alis B. Toklas bile Jevrejke.

Dok je Stejn bila deklarirana lezbejska feministkinja, njeni stavovi bi ipak mogli da budu opisani kao konzervativni. Za nju je nezaposlenost bila lenjost i protivila se Frenklinu D. Ruzveltu i njegovom Nju dilu. Zastupala je nacionalističku stranu u Španskom građanskom ratu.

Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Kada je Francuska okupirana u Drugom svetskom ratu, Stajnova i Toklasova su se preselile u seosku kuću koju su ranijih godina iznajmljivale u departmanu En, Rona-Alpi. Seljaci su ih nazivali samo Amerikankama, ne pominjući njihovo jevrejsko poreklo, a one su imale dobre veze sa Bernarom Fajem, koji je imao veze u Gestapu. Kada je Bernar Faj posle rata vio osuđen zbog kolaboracionizma, Gertruda i Alis su pokrenule kampanju za njegovu amnestiju. Nekoliko godina kasnije, kada je Gertruda već umrla, Alis je finansijski pomogla Fajnu da pobegne iz zatvora.

Bolest i smrt[uredi | uredi izvor]

Gertruda Stajn je umrla od raka debelog creva 27. jula 1946. u Neji na Seni. Sahranjena je na čuvenom groblju Per lašez. Alis B. Toklas je nasledila veći deo njene imovine.

Književni rad[uredi | uredi izvor]

Kada se 1903. preselila u Pariz, počela je ozbiljno da se bavi pisanjem romana, pozorišnih komada, priča, libreta, pesama. Vremenom je razvila svoj visokoidiosinkretički, dinamični, udonekle repetitivni i duhovni stil. Njen tipični stih je:

Rose is a rose is a rose is a rose.

ili

Out of kindness comes redness and out of rudeness comes rapid same question, out of an eye comes research, out of selection comes painful cattle.

kao i

The change of color is likely and a difference a very little difference is prepared. Sugar is not a vegetable.

Ovi eksperimenti toka svesti i ritmične slike imale su za cilj da prizovu „uzbuđenost čistog bića“ i mogu se tumačiti kao književni odgovor na kubizam. Mnogi njeni radovi se tumače kao feminističko prerađivanje patrijarhalnog jezika.

Stajnova je pisala svega po pola sata na dan, obično noću kada bi ispratila prijatelje. Alis B. Toklas bi sakupljala stranice, prekucavala ih i slala ih izdavačima. Generalno je pružala podršku, dok je Leo Stajn kritikovao dela svoje sestre.

Godine 1932. objavila je „Autobiografiju Alis B. Toklas“, knjigu koja je ubrzo postala bestseler. Uprkos naslovu, u pitanju je zapravo njena autobiografija, u kojoj sebe opisuje kao vrlo samouverenu i arogantnu, uverenu u svoju genijalnost. Prezirala je svakodnevne poslove, koje je uglavnom obavljala Alis B. Toklas.

Dela[uredi | uredi izvor]

  • Three Lives (The Grafton Press, 1909)
  • Tender buttons: objects, food, rooms (1914)
  • Geography and Plays (1922)
  • The Making of Americans (napisano 1906—1908, objavljeno 1925)
  • Four Saints in Three Acts (libreto, 1929: muziku komponovao Virdžil Tomson, 1934)
  • Useful Knowledge (1929)
  • How to Write (1931)
  • The Autobiography of Alice B. Toklas (1933)
  • Lectures in America (1935)
  • The Geographical History of America or the Relation of Human Nature to the Human Mind (1936)
  • Everybody's Autobiography (1937)
  • Picasso (1938)
  • Paris France (1940)
  • Ida; a novel (1941)
  • Wars I Have Seen (1945)
  • Reflections on the Atom Bomb (1946)
  • Brewsie and Willie (1946)
  • The Mother of Us All (libreto, objavljeno 1949: muziku komponovao Virdžil Tomson, 1947)
  • Last Operas and Plays (1949)
  • The Things as They Are (napisano kao Q.E.D. 1903, objavljeno 1950)
  • Patriarchal Poetry (1953)
  • Alphabets and Birthdays (1957)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Blackmer (1995). str. 681–6.
  2. ^ Ramsay, Tamara Ann (1998). Discursive departures: A reading paradigm affiliated with feminist, lesbian, aesthetic and queer practices (with reference to Woolf, Stein, and H.D.) (M.A. thesis) Wilfrid Laurier University.
  3. ^ Grahn (1989)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Gertruda Stajn na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гертруда_Стајн&oldid=27356784”