Gmizavci

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Gmizavci
Istorija grupe: karbon - danas
Thorny Devil.jpg
Sistematika
carstvo: Životinje
tip: Hordati
podtip: Kičmenjaci
klasa: Gmizavci
Goodrich, 1916
klasifikaciona shema gmizavaca
  • familija Captorhinidae (†)
  • familija Protorothyrididae (†)
  • potklasa Anapsida
    • familija Mesosauridae (†)
    • red Procolophonia (†)
    •  ?red Testudines
  • potklasa Diapsida
Ekologija taksona

Gmizavci, ili reptili (Reptilia) su odigrali izuzetno značajnu ulogu u istoriji razvoja životinjskog sveta jer je to prva grupa kičmenjaka koja je u potpunosti izašla na kopno. Ova evolucija omogućena je zahvaljujući razvitku jaja sa amnionom: opna (amnion) je obavijala embrion koji se nalazio u tečnoj sredini, pa je embrion mogao da se razvija lebdeći u tečnosti, a nije bilo potrebno da se jaja polažu u vodi.

Opšte osobine[uredi]

Gmizavci su poikilotermne životinje čija telesna temperatura zavisi od temperature okoline. Sa padom temperature spoljašnje sredine, pada i njihova telesna temperatura. Izlažući telo sunčevim zracima, gmizavci nastoje da zadrže telesnu toplotu. Zbog toga su u nepovoljnom položaju u onim oblastima gde oblačno i hladno vreme umanjuje takve mogućnosti. To je razlog što gmizavci uglavnom prebivaju u toplijim krajevima. Relativno mali broj vrsta nastanjuje predele velike geografske širine. Telo im je zaštićeno rožnim krljuštima (kod nekih grupa, to su ploče), koje ih štite od gubitka tečnosti. Na prstima imaju kandžice, koje olakšavaju kretanje po kopnu, takođe od rožne materije. To je, naime materija, koja se sreće u različitim organima, još i kod ptica i sisara, što evolutivno povezuje sve tri klase. Nauka koja se bavi gmizavcima naziva se herpetologija. Znanje o njihovoj njezi i uzgoju u terarijumima naziva se vivaristika.

Razvojna istorija[uredi]

Gmizavci su se pojavili sredinom karbona, a razvili su se iz vodozemaca. Razlikovali su se od vodozemaca prvenstveno po amniotskom jajetu s ljuskom koja služi za zaštitu od isušivanja, što im je omogućilo da u potpunosti vode kopneni život, za razliku od vodozemaca. To se pokazalo velikom prednošću jer su tadašnja mora bila puna opasnih grabljivica. Ostali kopneni kičmenjaci se prema tom obeležju nazivaju amniotima. Za razliku od vodozemaca, amnioti više nisu vezani u razmnožavanju za vodu, a i uopšteno su bolje prilagođeni životu u suvoj okolini.

Amnioti se razdvajaju na dve grane koje se razlikuju prema broju bočnih otvora na lobanji u predelu sljepoočnice (temporalni otvor). Amnioti s jednim bočnim otvorom nazivaju se sinapsida (jedan otvor), a s dva diapsida. Praamnioti nisu imali nijedan otvor, pa ih se naziva anapsida. Od diapsida potiču dinosauri kao i danas izumrli pterosauri. Prema najnovijim saznanjima, kao jedini i danas živi predstavnici dinosaura smatraju se ptice.

Do danas nije nedvosmisleno utvrđeno mesto koje u sistematici pripada kornjačama. Njihova lobanja nema bočnih otvora, pa se zbog toga ova grupa svrstava u anapside. Neki paleontolozi smatraju, da su se kornjače razvile od diapsida koje su naknadno redukovale ove otvore. Prema položaju njihove vratne arterije i postojanju aorte, danas se svrstavaju u gmizavce kao sestrinska grupa. No do sad nađeni fosili ne omogućuju definitivno objašnjenje.

Sistematika[uredi]

Verzija 1 (klasična verzija): obuhvata i kornjače kao potklasa (Anapsida) U ovom obliku gmizavci su potpuno veštačka skupina, jer su isključeni kako sinapside (sa sisarima) tako i ptice:

Verzija 2: Kornjače kao sestrinska grupa Arhosaura, „gmazovi“ i ptice kao Sauropsida

U verziji 1 gmizavci još uvijek ne predstavljaju potpunu prirodnu grupu jer ne uključuje ptice. Alternativna verzija 2, Sauropsida, koja uključuje i ptice kao dio dinosaura je pravi takson:

Skupine gmizavaca koje danas žive:

  • U pragmizavce spadaju premosnici, koje se smatra živim fosilima.
  • Krokodili žive u toplim krajevima, pretežno u slatkoj, ali neke vrste i u slanoj vodi. Sve vrste su zveri, opasni i za ljude. Imaju vrlo tvrd tjelesni oklop.
  • Kornjače imaju oklop građen od sraslih kostiju i rožnatog pokrova. Nemaju zube.
  • Ljuskaši nemaju koštani oklop. Njihove ljuske su rožnata koža. Kako se ne prilagođava rastu organizma, moraju se tokom života više puta „presvlačiti“.

Literatura[uredi]

  • Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
  • Kalezić, M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
  • Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
  • Kalezić, M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
  • Kalezić, M., Tomović, Lj:Hordata -skripta, četvrto izdanje, Biološki fakultet, Beograd, 2005.
  • Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
  • Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
  • Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikivrste
Vikivrste imaju podataka o: