Шарка (змија)
-
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак шарка.
| Шарка | ||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||||
| Vipera berus Linnaeus, 1758 |
||||||||||||||||||
| Синоними: | ||||||||||||||||||
|
* [Coluber] berus - Linnaeus, 1758
|
||||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||||
Шарка (лат. Vipera berus) је змија отровница из рода Vipera, врло распрострањена у свету. Отров убризгава уједом, кроз жљеб отровног зуба. Отров споро делује и није нарочито снажан, али може да усмрти и човека.
Садржај |
Физичке особине [уреди]
Шарка је здепаста и спора, веома кратког репа, овалне и пљоснате главе, која се јасно одваја од трупа. Мужјаци, који су мањи од женки, имају сиву боју, док су женке црвенкасто-смеђе. Јединке оба пола дуж леђа имају тамну, вијугаву пругу са тамним мрљама по боковима. Трбух је од сиве до црне боје посут белим тачкама, а доња страна репа од жуте до црвене боје. Обично нарасте око 70 центиментара у дужину.
Има велику главу, уски врат и дебело тело које је мање и елегантније од поскоковог, са косом испрекиданом пругом која јој служи за прикривање. Језик јој је дуг и рашљаст.
Отров и исхрана [уреди]
Као и остале врсте из истог рода, шарке не прогоне свој плен него чекају да дође у близину и тада га нападају са смртоносном ефикасношћу. У поређењу са својим већим сродницима, шарка је ретко претња за човека, али је за мале животиње тренутно смртоносна. Њени отровни зуби леже преклопљени у чељустима а избацују се према напред кад напада. Након што нападне, шарка чека да отров почне да делује, јер ће плен појести тек кад буде мртав. Њен отров је хемотоксичан, што значи да се ткиво распада те делује на крвоток. Неки научници шаркин отров сматрају отровнијим и од поскоковог, сврставајући га чак међу најотровније у змијском свету, али верују да шарка због мање количине отрова који може убризгати у рану не представља ни приближну опасност као поскок[2]. Бројне статистике указују да у већем делу Европе људи чешће умиру од убода пчела него од угриза ове змије.
Шарка се храни гуштерима, жабама, малим сисарима, понекад слепићима и младим птицама као и птичијим јајима. Понекад, мада врло ретко, храни се чак и малим кунама.
Распрострањеност [уреди]
Шарка спада међу најраспрострањеније гмизавце на свету. Живи од Пиринеја на западу преко целе Европе и Азије до Тихог океана на истоку.
Живе на различитим местима — на влажним низијским ливадама, у шумама и планинским кршним пределима. У планинама се налази на висинама и до 3000 m надморске висине. Дању се радо сунча, добро плива и чешћа је од осталих европских змија. Живи у рупама у тлу где спава зимским сном, често више њих у једном клупку.
Размножавање [уреди]
Шарке се паре крајем пролећа, а женка крајем лета рађа од 5 до 15 живих младунаца.
Литература [уреди]
- Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)
Извори [уреди]
- ^ McDiarmid RW, Campbell JA, Touré T. 1999. Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, vol. 1. Herpetologists' League. 511 pp. ISBN 1-893777-00-6 (series). ISBN 1-893777-01-4 (volume).
- ^ www.reptileallsorts.com, Приступљено 30. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
- Vipera berus на сајту о водоземцима и гмизавцима Европе, www.herp.it ((en))
- Vipera berus на сајту www.arkive.org ((en))
- Adder or Viper Vipera berus на сајту о водоземцима и гмизавцима Уједињеног Краљевства, www.herpetofauna.co.uk ((en))
- Vipera berus на сајту о водоземцима и гмизавцима Француске, www.herpfrance.com ((en))
