Gotlib Haberland

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Gotlib Haberland
Gottlieb Haberlandt
Lični podaci
Datum rođenja(1854-11-28)28. novembar 1854.
Mesto rođenjaUngarisch Altenburg, Austrijsko carstvo
Datum smrti30. januar 1945.(1945-01-30) (90/91 god.)
Mesto smrtiBerlin, Saveznička okupacija Nemačke
Naučni rad
PoljeBiljna fiziologija

Gotlib Haberland (1854, Ungarisch Altenburg (današnja Mošonmađarovar) — 1945, Berlin) je bio austrijski botaničar i biljni fiziolog.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Gotlib je šesto dete u porodici Haberland koja je dala više naučnika u raznim oblastima istraživanja. Njegov otac, profesor Fridrih J. Haberland bio je evropski pionir u istraživanju soje, a Gotlibov sin Ludvig Haberland fiziolog rane reproduktivne faze nazvan "dedom" kombinovane oralne kontraceptivne pilule zbog zasluga na njenom otkrivanju. Brat Gotliba Mihael bio je etnolog, jedan od osnivača Austrijskog muzeja etnologije i bio je njegov direktor od 1911. do 1923.

Od 1874. do 1876. Gotlib Haberland studirao je na Bečkom univerzitetu, a zatim prelazi u Tibingen gde je bio đak Simona Švendenera, švajcarskog botaničara koji je, pored ostalog, ustanovio da su lišajevi građeni od gljiva i algi koji su u simbiozi. Od 1888. bio je profesor botanike na Tehničkom univerzitetu u Gracu, a od 1910. na Humboltovom univezitetu u Berlinu, nasleđujući Švendenera na katedri za botaniku. Prešavši u Berlin organizuje novi Institut za biljnu fiziologiju u Dalemu (jugozapadnom delu Berlina) sa propratnim vrtovima i staklenicima.

Tokom života u Gracu ženi se sa Šarlotom Haeker sa kojom je bio veren još u Tibingenu. Sa Šarlotom je imao petoro dece, a posle Šarlotine smrti 1910. godine, sa drugom ženom, sa kojom se venčao u avgustu 1914, još dvoje. Želja mu je bila da pored obimnih naučnih radova objavi udžbenik botanike za umetnike i zanatlije za šta je bio vrlo kvalifikovan jer je imao talenta za slikanje i iza sebe je ostavio dosta akvarela i ulja. Ideju je omeo Prvi svetski rat u kome učestvuje četvorica njegovih sinova iz koga se vraćaju nepovređeni.[1]

Naučni rad[uredi | uredi izvor]

Radovi Hiberlanda u tesnoj su vezi sa razvojem biljne fiziologije na početku XX veka. Predložio je klasifikaciju biljnih tkiva prema funkciji koju obavljaju. Haberland je prvi ukazao na mogućnosti gajenja izolovanih tkiva, kulturom biljnog tkiva. On je ukazao na potencijal izdvojenih ćelija u kulturi tkiva i na to da se istraživanje recipročnog uticaja jednog tkiva na drugo može obaviti ovom metodom. On je 1902. praktično dokazao teoriju totipotentnosti Šlajdena i Švana (1838), i dokazao da su sve biljne (i životinjske) ćelije sposobne da daju ceo organizam, gajeći korenove paradajza na medijumu od ekstrakta kvasca[2]. Istovremeno njegovi eksperimenti su od velikog značaja za kasnija otkrića u biologiji i medicini. Godine 1904. otkrio je da efikasnija C-4 fotosinteza kod kopnenih biljaka zavisi od posebne kranc (venac) anatomije lista (koja je tipična za trave) i opisao ju je razrađujući Švendenerovu ideju[1].

Haberland je bio svetski priznat. Godine 1911. izabran je za redovnog člana Pruske akademije nauka, a 1924. godine za dopisnog člana Ruske akademije nauka.

Značajni radovi[uredi | uredi izvor]

  • Die Entwicklungsgeschichte des mechanischen Gewebesystems der Pflanzen. 1879.
  • Physiologische Pflanzenanatomie. 1884.
  • Das reizleitende Gewebesystem der Sinnpflanze. 1890.
  • Über Erklärung in der Biologie. 1900.
  • Die Lichtsinnesorgane der Laubblätter. Leipzig: W. Engelmann, 1905.
  • Sinnesorgane im Pflanzenreich zur Perzeption mechanischer Reize. 1906.
  • Eine botanische Tropenreise. Indo-malayische Vegetationsbilder und Reiseskizzen. Leipzig, Engelmann 1893; 2. Aufl. 1910.
  • Über Pflanzenkost in Krieg und Frieden: ein Vortrag. Leipzig: Teubner 1916 .
  • Physiologie und Ökologie. I. Botanischer Teil. Berlin 1917.
  • Das Ernährungsproblem und die Pflanzenphysiologie. Berlin: Norddt. Buchdr. u. Verl. Anst., 1918.
  • Goethe und die Pflanzenphysiologie.- Leipzig, Weg 1923.
  • Erinnerungen, Bekenntnisse und Betrachtungen. 1933, . doi:10.1007/978-3-662-36740-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Botanische Vademecum für bildende Künstler und Kunstgewerbler. Jena: Fischer, 1936
  • Über das Wesen der morphogenen Substanzen. Berlin 1942

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Noé A. C. (1934): Gottlieb Haberlandt. Plant Physiology. 9(4): 850–855.
  2. ^ Grbić, M. (2004): Proizvodnja sadnog materijala - Vegetativno razmnožavanje ukrasnog drveća i žbunja. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7602-009-6.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Готлиб_Хаберланд&oldid=27754252”