Савезничка окупација Немачке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Немачки рајх
Deutsches Reich
Савезничка окупација Немачке
Застава Немачке (недостаје слика грба)
Застава Грб
Map-Germany-1945.svg
Послератна окупациона подручја Немачке, стање из 1947: Подручја у беж-боји била су ван јурисдикције окупационих влада (подручје источно од линије Одра-Ниса припојено је Пољској и СССР-у, а на западу је формиран Сарски протекторат).
Географија
Главни град Берлин (де јуре)
Франкфурт на Мајни (америчка зона)
Бад Оајнхаузен (британска зона)
Баден-Баден (француска зона)
Источни Берлин (совјетска зона)
Друштво
Валута немачка марка
Владавина
Облик владавине војна окупација
Титула владара Војни гувернер
Владар Бернард Монтгомери (УК)
Други владар Латр де Тасињи (ФР)
Трећи владар Двајт Ајзенхауер (САД)
Четврти владар Георгиј Жуков (СССР)
Догађаји
Предаја нацистичке Немачке 8. мај 1945.
Формирање Савезничког већа 5. јул 1945.
Проглашење Западне Немачке 23. мај 1949.
Проглашење Источне Немачке 7. октобар 1949.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of German Reich (1935–1945).svg нацистичка Немачка Савезна Република Немачка Flag of Germany.svg
Flag of None.svg Немачка Демократска Република Flag of East Germany.svg
Портал:Историја

Савезничке снаге које су победиле нацистичку Немачку у Другом светском рату, поделиле су поражену земљу у четири окупационе зоне из административних разлога. Град Берлин био је засебно подељен на окупационе зоне. Подела на окупационе зоне одређена је још 1944. у тзв. Лондонским протоколима, а трајала је до 1949. године.

Пре упостављања контроле у окупационим зонама, сва територија коју је Немачка окупирала након 1938. враћена је обновљеним државама Аустрији, Чехословачкој, Белгији, Француској, Луксембургу, Пољској и Југославији.

Живот Немаца током послератне окупације обележио је процес денацификације.

Окупационе зоне[уреди]

Америчка окупациона зона[уреди]

Америчка зона састојала се од Баварске, Хесена и северних делова данашње савезне државе Баден-Виртемберг. Штаб америчке окупационе зоне налазио се у Франкфурту. Иако су америчке снаге 1945. стигле до реке Лабе, у јулу су се повукле са подручја предвиђеног за совјетску окупациону зону.[1] На америчко су тражење под њихову зону 1947. потпали делови севернонемачких гадова Бремена и Бремерхавена како би имали контролу и над неким деловима северне Немачке.

Британска окупациона зона[уреди]

Британска зона покривала је углавном северозападни део Немачке. Британци су своју зону организовали тако да су обновили немачку савезну државу Хамбург из 1937, али су формирали и сасвим нове савезне државе попут Шлезвиг-Холштајна, Доње Саксоније и Северну Рајну-Вестфалију. Из зоне је 1947. године издвојена територија града Бремена који је додељен Американцима.

Француска окупациона зона[уреди]

Упркос томе што је била на страни Савезника, Француској испрва није било допуштено оснивање окупационе зоне због традиционалног непријатељства с Немцима. Осим тога, допринос француске војске победи био је далеко мањи од америчког, британског и совјетског. Будући да се Шарл де Гол још током рата залагао за важност улоге Француске после рата, Британци и Американци су напослетку признали допринос Француске током рата.

Француска је након рата добила окупациону зону на самом западу државе, оном који углавном граничи с Француском. Иако испрва у француској зони, Сарланд је издвојен из зоне фебруара 1946. и до децембра формиран као заједничка савезничка управа.

Совјетска окупациона зона[уреди]

Совјетску окупациону зону чинила су подручја држава Тирингија, Саксонија-Анхалт, Бранденбург и Мекленбург-Западна Померанија. Штаб совјетске војне администрације налазио се у Берлину-Карлсхорсту.

Берлин[уреди]

Подела Берлина на окупационе зоне.

Берлин је, као град од историјске важности за Немце и бивши центар нацистичке Немачке, био посебно подељен на четири савезничке окупационе зоне. Био је у потпуности окружен совјетском окупационом зоном.

Coat of arms of Germany.svg
Историја Немачке

Крај окупације[уреди]

Савезнички план за послератну Немачку био је да четири силе заједнички управљају уједињеном земљом, али је пораст хладноратовских напетости 1946-1947. докрајчио те планове. Потпуни раскид између некадашњих ратних савезника десио се по совјетској блокади Берлина од јуна 1948. до маја 1949. године. Након тога су у мају 1949. три западна савезника ујединили своје окупационе зоне од којих је формирана Савезна Република Немачка (Западна Немачка). Совјети су следили пример Западног блока и у октобру 1949. од своје окупационе зоне формирали Немачку Демократску Републику (Источна Немачка).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]