Građanski nemiri u Albaniji 1997.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Građanski nemiri u Albaniji 1997.

Evakuacija građana SAD tokom operacije Srebrno buđenje
Vreme16. januar — 11. avgust 1997.
(6 meseci, 3 sedmice i 5 dana)
Mesto
Albanija
Ishod novi parlamentarni izbori
Sukobljene strane

Albanija Pobunjenici

  • naoružani civili koji su izgubili svoja imanja
  • prebegli iz Vojske Albanije
  • Komiteti spasenja

Albanija Vlada

Ujedinjene nacije misije SB UN

Jačina
nepoznato Albanija 30.000 vojnika
7.000+ mirotvoraca
Žrtve i gubici
2.000—3.800 civila i pripadnika vojske, policije i tajne policije

Građanski nemiri u Albaniji 1997. bili su izazvani neuspehom piramidalnih šema u Albaniji ubrzo nakon tranzicije na tržišnu privredu. Vlada je srušena i više od 2.000 ljudi je ubijeno.[1][2] Razni drugi izvori takođe opisuju nasilje koje je usledilo kao pobuna koja je postepeno eskalirala u građanski rat.

Do januara 1997. građani Albanije, koji su izgubili ukupno 1,2 milijarde dolara, izašli su na proteste na ulice. Počevši od februara, hiljade građana pokrenulo je svakodnevne proteste tražeći nadoknadu novca od Vlade, za koju su verovali da je profitirala od tih šema. Predsednik Vlade Aleksander Meksi je 1. marta podneo ostavku, a 2. marta predsednik Sali Beriša proglasio je vanredno stanje.[3]

Nakon što je pobuna okončana, deo oružja opljačkanog iz kasarni i zaliha Vojske Albanije nabavila je Oslobodilačka vojska Kosova, a mnoga su poslata u rat na Kosovu i Metohiji koji je usledio.[4][5]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jarvis, Christopher (mart 2000). „The Rise and Fall of Albania's Pyramid Schemes”. Finance & Development: A Quarterly Magazine of the IMF. 
  2. ^ „Crisis in Albania”. Public Broadcasting Service. Arhivirano iz originala 30. 10. 2013. g. Pristupljeno 23. 8. 2017. 
  3. ^ Pike, John. „Albanian Civil War (1997)”. Globalsecurity.org. Pristupljeno 14. 6. 2010. 
  4. ^ „Kosovo: Background to crisis (March 1999)”. Arhivirano iz originala 15. 5. 2008. g. Pristupljeno 17. 6. 2010. „Following the February/March 1997 looting of Albanian Army barracks and depots, weapons became even more readily available. The current price for a Kalashnikov is barely US$300, and the most conservative estimates of Albanians' stocks now start at 25,000 hidden AK assault rifles. Also available are anti-tank weapons, rifle and hand grenades and even small-calibre mortars and anti-aircraft guns.” 
  5. ^ Robert Bideleux (11. 11. 1998). „Kosovo's Conflict”. History Today. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грађански_немири_у_Албанији_1997.&oldid=27731495”