Dmitrij Medvedev

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ovaj članak je o ruskom političaru. Za članak o sovjetskom partizanu i obaveštajcu pogledajte stranicu Dmitrij Medvedev (agent).
Dmitrij Medvedev
Zvanični portret, 2016.
Lični podaci
Datum rođenja(1965-09-14)14. septembar 1965. (58 god.)
Mesto rođenjaLenjingrad, SSSR
DržavljanstvoRuska Federacija
NarodnostRus
Religijapravoslavlje
UniverzitetDržavni univerzitet u Sankt Peterburgu
Profesijaprofesor prava
Porodica
SupružnikSvetlana Medvedeva
Decasin Ilja
Politička karijera
Politička
stranka		Jedinstvena Rusija (od 2005–)
ranije:
KPSS (do 1991)
Čin
Aktivni državni savetnik Ruske Federacije 1. klase
Potpredsednik Saveta bezbednosti RF
16. januar 2020.
PredsednikVladimir Putin
Prethodnikfunkcija uspostavljena
8. maj 2012 — 16. januar 2020.
PredsednikVladimir Putin
PrethodnikVladimir Putin
Viktor Zupkov (v. d.)
NaslednikMihail Mišustin
3. predsednik Rusije
7. maj 2008 — 7. maj 2012.
Predsednik vladeViktor Zupkov (v. d.)
Vladimir Putin
PrethodnikVladimir Putin
NaslednikVladimir Putin
Prvi zamenik predsednika Vlade RF
14. novembar 2005 — 7. maj 2008.
Predsednik vladeMihail Fradkov
Viktor Zupkov
8. načelnik Administracije predsednika RF
30. oktobar 2003 — 14. novembar 2005.
PredsednikVladimir Putin
PrethodnikAleksandar Vološin
NaslednikSergej Sobjanjin
Potpis

Dmitrij Anatoljevič Medvedev (rus. Дми́трий Анато́льевич Медве́дев; O ovoj zvučnoj datoteci ruski (pomoć·info); Sankt Peterburg, 14. septembar 1965) ruski je političar i advokat. Medvedev je trenutni lider Jedinstvene Rusije. Bivši je predsednik Vlade Ruske Federacije. Prethodno je vršio funkciju predsednika Ruske Federacije na koju je izabran 2. marta 2008. godine, a na dužnost je stupio inauguracijom 7. maja 2008. godine i bio do 7. maja 2012. godine. Medvedev je po zanimanju profesor prava, a bavio se i preduzetništvom.

Rani život i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Dmitrij Medvedev je rođen 14. septembra 1965. godine u Lenjingradu, u Sovjetskom Savezu. Njegov otac, Anatolij Afanasjevič Medvedev (novembar 1926 – 2004), bio je hemijski inženjer koji je predavao na Lenjingradskom državnom tehnološkom institutu.[1][2] Dmitrijeva majka, Julija Venijaminovna Medvedeva (rođena Šapošnjikova, rođena 21. novembra 1939),[3] je studirala jezike na Univerzitetu u Voronježu i predavala ruski na Državnom pedagoškom univerzitetu Hercen. Kasnije će raditi i kao turistički vodič u Pavlovskoj palati. Medvedevi su živeli u stanu od 40 m2 u ulici Bela Kun 6 u opštinskom okrugu (okrug) Kupčino u Lenjingradu.[4][5] Dmitrij je bio sin jedinac. Medvedevi su u to vreme smatrani sovjetskom intelektualnom elitom.[5] Njegovi baka i deda po majci bili su Ukrajinci čije je prezime bilo Kovaljov, prvobitno Koval . Medvedev vodi svoje porodične korene u Belgorodskoj oblasti.[6]

Kao dete, Medvedev je bio intelektualno radoznao, a njegova učiteljica u prvom razredu Vera Smirnova opisala je kao „užasnog postavljača pitanja sa zašto”. Posle škole, provodio je neko vreme igrajući se sa svojim prijateljima pre nego što bi požurio kući da radi na svojim zadacima. U trećem razredu, Medvedev je proučavao desetotomnu Malu sovjetsku enciklopediju koja je pripadala njegovom ocu.[7] U drugom i trećem razredu pokazao je interesovanje za dinosauruse i zapamtio primarne geološke razvojne periode Zemlje, od arheja do kenozoika. U četvrtom i petom razredu pokazao je interesovanje za hemiju i izvodio je eksperimente. Bio je u izvesnoj meri uključen u sport. U sedmom razredu, njegova adolescentska radoznalost je procvetala kroz vezu sa Svetlanom Linik, njegovom budućom suprugom, koja je učila u istoj školi u paralelnom odeljenju.[7] To je očigledno uticalo na Medvedevljev školski učinak. Završne ispite u školi 1982. godine naziva „težkim periodom kada sam prvi put u životu morao da maksimalno mobilišem svoje sposobnosti“.[8][9]

Studentske godine i akademska karijera[uredi | uredi izvor]

U jesen 1982. 17-godišnji Medvedev se upisao na Lenjingradski državni univerzitet da studira pravo. Iako je razmišljao i o studiranju lingvistike, Medvedev je kasnije rekao da nikada nije zažalio zbog svog izbora, jer je njegov izabrani predmet bio sve fascinantniji, navodeći da je imao sreće „što je izabrao oblast koja ga je iskreno zanimala i da je to zaista 'njegova stvar'”.[10][11] Studenti su opisali Medvedeva kao korektnu i diplomatsku osobu koja je u debatama svoje argumente iznosila čvrsto, bez uvreda.[11]

Tokom studentskih godina, Medvedev je postao obožavatelj engleskih rok bendova Black Sabbath, Led Zeppelin i Deep Purple. Takođe je voleo sport, učestvovao je na atletskim takmičenjima u veslanju i dizanju tegova.[12] Diplomirao je na Pravnom fakultetu Lenjingradskog državnog univerziteta 1987. godine (zajedno sa Iljom Jelisejevim, Antonom Ivanovim, Nikolajem Viničenkom i Konstantinom Čujčenkom, koji su kasnije postali saradnici). Nakon diplomiranja, Medvedev je razmišljao da se pridruži tužilaštvu kako bi postao istražitelj, međutim, iskoristio je priliku da nastavi postdiplomske studije kao katedra građanskog prava, odlučivši da primi tri studenta postdiplomskih studija finansiranih iz budžeta da rade na samoj katedri.[13]

Anatolij Sobčak, demokratski političar 1980-ih i 1990-ih, bio je jedan od Medvedevljevih profesora na univerzitetu. Tokom 1988. Medvedev se pridružio Sobčakovom timu demokrata i bio je defakto šef Sobčakove uspešne kampanje za mesto u novom sovjetskom parlamentu, Kongresu narodnih poslanika SSSR-a.[14]

Posle Sobčakove predizborne kampanje, Medvedev je nastavio svoju akademsku karijeru na poziciji docenta na svojoj alma mater, sada preimenovanoj u Sanktpeterburškom državnom univerzitetu.[15] Predavao je građansko i rimsko pravo do 1999. godine. Prema jednom studentu, Medvedev je bio popularan predavač; „strog, ali ne oštar“. Medvedev je bio koautor popularnog trotomnog udžbenika građanskog prava koji je tokom godina prodat u milion primeraka.[16] Medvedev je takođe radio u maloj advokatskoj konsultantskoj firmi koju je osnovao sa svojim prijateljima Antonom Ivanovim i Ilijom Jelisejevim, da bi ostvario dodatnu zaradu.[16]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 1999. Medvedev je bio u grupi osoba koje je Vladimir Putin iz Sankt Peterburga doveo na rukovodeće položaje u ruskoj Vladi. Decembra iste godine izabran je za šefa kabineta ruskog predsednika. Dana 17. januara 2000. Dmitrij Medvedev je unapređen u Aktivnog državnog savjetnika 1. klase Ruske Federacije ukazom koji je potpisao Vladimir Putin kao vršilac dužnosti predsednika Rusije.[17]

Bio je u dva navrata predsednik upravnog odbora Gazproma (2000—2001 i 2002—2008)

Za zamenika predsednika ruske Vlade je izabran 14. novembra 2005. godine.

Predsednički izbori 2008. godine[uredi | uredi izvor]

Poštanska markica u čast izbora Dimitrija Medvedeva na mesto predsednika

Tadašnji predsednik Rusije Vladimir Putin i stranka Jedinstvena Rusija su 10. decembra 2007. godine podržali Medvedeva kao kandidata za predsednika na predstojećim predsedničkim izborima u Rusiji. Njegovu kandidaturu su podržavale i druge partije.

Nakon imenovanja za prvog potpredsednika vlade, mnogi politički posmatrači počeli su da smatraju Medvedeva potencijalnim kandidatom za predsedničke izbore 2008,[18] iako su zapadni posmatrači uveliko verovali da je Medvedev previše liberalan i previše prozapadno orijentisan da bi ga Putin podržao kao kandidat. Umesto toga, zapadni posmatrači su očekivali da će kandidat poticati iz redova takozvanih silovika, bezbednosnih i vojnih zvaničnika od kojih su mnogi postavljeni na visoke funkcije tokom Putinovog predsedništva.[19] Kao najjači kandidati viđeni su silovik Sergej Ivanov i administrator-specijalista Viktor Zupkov.[20] U istraživanjima javnog mnjenja u kojima se od Rusa traži da izaberu svog omiljenog Putinovog naslednika sa liste kandidata koja ne sadrži samog Putina, Medvedev je često izlazio prvi, pobeđujući Ivanova i Zubkova, kao i opozicione kandidate.[21] U novembru 2006. godine, Medvedev je imao rejting poverenja na 17%, više nego dvostruko od rezultata Ivanova. Popularnost Medvedeva je verovatno bila podstaknuta njegovom visokoprofilnom ulogom u nacionalnim kapitalnim projektima.[22]

Mnogi posmatrači su bili iznenađeni 10. decembra 2007. kada je predsednik Putin predstavio Medvedeva kao svog preferiranog naslednika. Ovo je inscenirano na televiziji sa četiri stranke koje su predložile kandidaturu Medvedeva Putinu, a Putin je zatim dao svoju podršku. Četiri prokremljovske stranke bile su Jedinstvena Rusija, Pravedna Rusija, Agrarna partija Rusije i Građanska moć.[23] Jedinstvena Rusija je održala svoj partijski kongres 17. decembra 2007. godine na kojem je tajnim glasanjem delegata Medvedev zvanično potvrđen kao njihov kandidat na predsedničkim izborima 2008. godine.[24] On je formalno registrovao svoju kandidaturu kod Centralne izborne komisije 20. decembra 2007. i rekao da će se povući sa mesta predsednika Gasproma, pošto prema sadašnjim zakonima predsedniku nije dozvoljeno da obavlja drugu funkciju. [25] Ruska Centralna izborna komisija zvanično je prihvatila njegovu registraciju 21. januara 2008.[26] Opisujući svoje razloge za podršku Medvedeva, Putin je izjavio:

Ja sam siguran da će on biti dobar predsednik i efektan menadžer. Ali pored drugih stvari,postoji ova lična hemija: Ja mu verujem.Prosto mu verujem.[5]

Na izborima 2. marta 2008. godine Medvedev je prema preliminarnim rezultatima ubedljivo pobedio (više od 70%) i postao treći predsednik Rusije nakon sloma Sovjetskog Saveza. Dužnost predsednika je preuzeo 7. maja 2008. godine nakon polaganja svečane zakletve. Na poziciji predsednika je ostao do 8. maja 2012 godine.

Poseta Srbiji[uredi | uredi izvor]

Medvedev i Tadić

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je posetio Beograd na poziv predsednika Republike Srbije Borisa Tadića 20. oktobra 2009. godine i došao u prvu zvaničnu posetu Srbiji.

Ruskog predsednika na aerodromu „Nikola Tesla“ dočekali su potpredsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Medvedeva je pred Palatom „Srbija“ dočekao tadašnji srpski predsednik Boris Tadić. Nakon špalira gardista i intoniranja ruske i srpske himne, dvojica državnika, zajedno sa svojim delegacijama, ušli su u Palatu „Srbija“ gde su učestvovali na samitu posvećenom rusko-srpskom „strateškom partnerstvu“.

Premijer Rusije[uredi | uredi izvor]

Na premijersku poziciju stupio je 8. maja 2012. godine. Dana 21. maja 2012. godine njegov kabinet je imenovan i usvojen od strane predsednika. 26. maja je zvanično imenovan za predsednika Ujedinjene Rusije, vladajuće stranke. Ranije iste sedmice Medvedev je službeno pridružio stranci i time postao prvi premijer Rusije koji je povezan političkom partijom.

Nakon protivustavnog državnog prevrata i Evromajdana u Ukrajini 2014. godine, Rusija je anektirala Krimsko poluostrvo. Dana 31. marta 2014. godine, Medvedev je bio prvi ruski lider koji je posetio Krim, jer je poluostrvo 18. marta postalo deo Rusije.

Nakon razgovora sa Vladimirom Putinom, podnosi ostavku na mesto premijera Rusije 15. januara 2020. godine. Sledećeg dana na mesto premijera dolazi Mihail Mišustin.

Nagrade i odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Dobitnik je ordena Svetog Save, najvišeg državnog priznanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Hobi[uredi | uredi izvor]

Dmitrij Medvedev se bavi amaterskom fotografijom.[27] Kao mlad počeo je da slika film-kamerom sovjetske proizvodnje „Smena“ 8M, a danas koristi digitalne kamere Nikon, Kenon i Lajka. Njegove slike bile su u više navrata izlagane, a sredstva prikupljena njihovom prodajom daju se u humanitarne svrhe. Fotografija „Toboljski kremlj“ koju je Medvedev napravio prodana je na dobrotvornoj aukciji za 51 miliona rublja (oko 1,275 miliona evra), što je čini četvrtom najskupljom fotografijom u istoriji.[28]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Medvedev Dmitriй Anatolьevič Arhivirano 9 decembar 2017 na sajtu Wayback Machine Viperson.ru
  2. ^ Potomok pahareй i hleborobov Arhivirano 12 mart 2009 na sajtu Wayback Machine Ekspress Gazeta 4 April 2008
  3. ^ „Transcript interview, First Deputy Chairman of the Government of the Russian Federation Dmitry Medvedev” (na jeziku: ruski). Government of the Russian Federation. 24. 1. 2008. Arhivirano iz originala 6. 7. 2013. g. Pristupljeno 26. 7. 2008. 
  4. ^ „Dmitry Medvedev: Biography”. Kremlin.ru. 2008. Arhivirano iz originala 25. 3. 2011. g. 
  5. ^ a b v Treisman, Daniel (2011). The Return: Russia's Journey from Gorbachev to Medvedev. Free Press. str. 123–163. ISBN 978-1-4165-6071-5. 
  6. ^ „Dmitriй Medvedev – ličnый saйt”. medvedev.kremlin.ru. 2009-09-03. Arhivirano iz originala 2009-09-03. g. Pristupljeno 2022-11-02. 
  7. ^ a b Treisman, Daniel (2011). The Return: Russia's Journey from Gorbachev to Medvedev. Free Press. str. 123–163. ISBN 978-1-4165-6071-5. 
  8. ^ „Dmitry Medvedev: Biography”. Kremlin.ru. 2008. Arhivirano iz originala 25. 3. 2011. g. 
  9. ^ Andreyev, Sergey. „Počemu Medvedev?”. Arhivirano iz originala 11. 8. 2010. g. 
  10. ^ „Dmitry Medvedev: Biography”. Kremlin.ru. 2008. Arhivirano iz originala 25. 3. 2011. g. 
  11. ^ a b Treisman, Daniel (2011). The Return: Russia's Journey from Gorbachev to Medvedev. Free Press. str. 123–163. ISBN 978-1-4165-6071-5. 
  12. ^ „Sportivnaя biografiя Dmitriя Medvedeva: greblя, йoga i štanga”. NEWSru.com (na jeziku: ruski). 2007-12-20. Pristupljeno 2022-11-02. 
  13. ^ „Dmitry Medvedev: Biography”. Kremlin.ru. 2008. Arhivirano iz originala 25. 3. 2011. g. 
  14. ^ Umland, Andreas (11. 12. 2007). „The Democratic Roots of Putin's Choice”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 8. 10. 2011. g. Pristupljeno 10. 5. 2008. 
  15. ^ Levy, Clifford J.; p. A18
  16. ^ a b Treisman, Daniel (2011). The Return: Russia's Journey from Gorbachev to Medvedev. Free Press. str. 123–163. ISBN 978-1-4165-6071-5. 
  17. ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 17.01.2000 goda №59 "O prisvoenii kvalifikacionnogo razrяda federalьnыm gosudarstvennыm služaщim Administracii Prezidenta Rossiйskoй Federacii"” (na jeziku: ruski). 
  18. ^ Russia: President's Potential Successor Debuts At Davos Arhivirano 9 jul 2008 na sajtu Wayback Machine. 31 January 2007.
  19. ^ Treisman, Daniel (2011). The Return: Russia's Journey from Gorbachev to Medvedev. Free Press. str. 123–163. ISBN 978-1-4165-6071-5. 
  20. ^ Dmitriй Medvedev vыdvinut v prezidentы Rossii. Lenta.Ru (na jeziku: ruski). 10. 12. 2007. Arhivirano iz originala 25. 12. 2008. g. Pristupljeno 30. 11. 2008. 
  21. ^ Treisman, Daniel (2011). The Return: Russia's Journey from Gorbachev to Medvedev. Free Press. str. 240–261. ISBN 978-1-4165-6071-5. 
  22. ^ Sakwa, Richard (2011). The Crisis of Russian Democracy: Dual State, Factionalism and the Medvedev Succession. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-14522-0. 
  23. ^ Dmitriй Medvedev vыdvinut v prezidentы Rossii. Lenta.Ru (na jeziku: ruski). 10. 12. 2007. Arhivirano iz originala 25. 12. 2008. g. Pristupljeno 30. 11. 2008. 
  24. ^ United Russia endorses D Medvedev as candidate for presidency Arhivirano 4 mart 2008 na sajtu Wayback Machine ITAR-TASS, 17 December 2007.
  25. ^ Medvedev Registers for Russian Presidency, Will Leave Gazprom, Bloomberg, 20 December 2007.
  26. ^ Šablon:In lang O registracii Dmitriя Anatolьeviča Medvedeva kandidatom na dolžnostь Prezidenta Rossiйskoй Federacii Arhivirano 5 mart 2008 na sajtu Wayback Machine, Decision No. 88/688-5 of the Central Election Commission of the Russian Federation, 21 January 2008.
  27. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 20. 12. 2009. g. Pristupljeno 16. 2. 2010. 
  28. ^ „Lenta.ru: Rossiя: Snimok Medvedeva stal četvertыm v spiske samыh dorogih fotografiй mira”. Pristupljeno 2. 4. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дмитриј_Медведев&oldid=27707864”