Emili Dikinson

Emili Dikinson
Emili Dikinson
Lični podaci
Puno ime	Emili Elizabet Dikinson
Datum rođenja	(1830-12-10)10. decembar 1830.
Mesto rođenja	Amherst, SAD
Datum smrti	15. maj 1886.(1886-05-15) (55 god.)
Mesto smrti	Amherst, SAD
Obrazovanje	Mount Holyoke College
Zvanični veb-sajt
www.emilydickinson.org

Emili Elizabet Dikinson (engl. Emily Dickinson; Amerst, Masačusets, 10. decembar 1830 — 15. maj 1886) je bila američka pesnikinja.

Iako je Dikinson mnogo pisala, tokom njenog života objavljeno je samo desetak od njenih skoro 1.800 pesama. Mnoge njene pesme bave se temama smrti i besmrtnosti, zatim večnošću, ljubavlju i Bogom što su sve teme koje se ponavljaju u pismima prijateljima.

Biografija

Emili Dikinson se smatra jednom od najvećih američkih pesnikinja. Kao devojka zbog zdravstvenih problema veći deo vremena provodi u kući neprestano čitajući knjige i pišući pesme. Provela je samo jednu godinu na Akademiji u Amherstu učeći botaniku i druge prirodne nauke, potom je kratkotrajno pohađala Maunt Holjok koledž, da bi se 1850. potpuno povukla iz javnog života u svoju porodičnu kuću u Amherstu. Nakon toga, sa ljudima je opštila isključivo preko pisama. Njenu ljubav prema samoći neki smatraju patološkom a drugi romantičnom. Najverovatnije je da se osamila zbog nesrećne ljubavi prema svešteniku Čarlsu Vadsvortu, ali postoje pretpostavke da je to uradila zbog nedopuštene ljubavi prema bratovljevoj supruzi ili zbog neslaganja sa ocem ili da je patila od agorafobije. Neki tumači njenog života i dela misle da joj je samoća bila neophodna da bi nesmetano pisala pesme i da je zbog toga izabrala takav način života. U osami je gajila cveće a herbarijum je počela da popunjava još u detinjstvu. Njena kolekcija suvog cveća sadrži preko 400 vrsta. U 38. godini života prestala je da ide u crkvu "delom i zato što je pronašla lični raj u svojim vrtovima". Lokalno stanovništvo ju je smatralo ekscentričnom. Ona je razvila prepoznatljivu sklonost ka beloj odeći i postala poznata po svojoj nevoljnosti da pozdravi goste, ili da kasnije u životu napusti svoju spavaću sobu. Dikinson se nikada nije udala, a većina prijateljstava između nje i drugih bila je isključivo zasnovana na korespondenciji.

Umrla je u 56. godini života, 15. maja 1886. godine.

Delo

Za svog života Emili Dikinson je objavila samo 10 pesama i jedno pismo. Po njenoj želji, nakon njene smrti sestra joj je spalila pisma, ali je sačuvala 40 svezaka sa preko 1000 pesama u rukopisu od kojih mnoge nisu bile završene. Njene pesme odlikuju se prepoznatljivim, unikatnim stilom, sa neverovatnim darom za reči, objedinjujući kombinaciju prefinjenog osećaja i vrhunskog intelekta. Inspiraciju za svoja dela pronalazila je u Bibliji, Šekspirovim delima i klasičnoj mitologiji. Naročit uticaj na njenu poeziju imaju puritanizam i transcendentalizam. I njeno poznavanje botanike je dosta uticalo na slikovnost njenih pesama. U 1789 pesma, koliko ih je ukupno napisala, Dikinson pominje biljke gotovo 600 puta i imenuje 80 različitih vrsta. Cvetne vrste pominje 350 puta, najčešće ružu, dok detelina i bela rada simbolišu nju u njenim stihovima.

Pesme Emili Dikinson nemaju naslove, odlikuje ih neobična upotreba crtice i interpunkcije uopšte, kao i velikog slova i nepravilna rima. Radovi koji su objavljeni tokom njenog života obično su bili znatno izmenjeni od strane izdavača, kako bi odgovarali konvencionalnim poetskim pravilima tog vremena. Zbog toga su tek 1998. objavljene bez izmena u duhu engleskog pravopisa. Većina njenih pesama ima oblik metaforične definicije koja se potom nastavlja proširenim poređenjem poput pesme koja počinje stihovima "Nada je stvar sa perjem" ("Hope’ is the thing with feathers"). Opisujući jedan pojam drugim, istovremeno zamagljuje i proširuje značenje oba pojma. Njene pesme se obično završavaju neodređeno, bez konačnog zaključka ili poente. Dikinson često koristi i sinegdohu.

Kompletirana i uređena kolekcija svih njenih pesama prvi put je objavljena 1890. godine u Bostonu četiri godine posle njene smrti. Prvo integralno neredigovano izdanje njenih pesama izašlo je tek 1955.

Prevodi

Na srpskom jeziku

Pesme Emili Dikinson su na srpski jezik prevodili Branka i Ivan V. Lalić, Tatijana Drakulić, Ljubica Strnčević, Jasna Levinger, Marko Vešović, Ljiljana Đurđić, Željko M. Kostić, Vladimir Jagličić, Dragan Purešić, Ana Stjelja, Asja Bakić i Aleksandar Šurbatović.

Knjige poezije

• Pesme / Emili Dikinson ; prevod Ivan V. Lalić ; predgovor Vilijem Ljus ; pogovor Ivan V. Lalić. - Beograd : Književne novine, 1976.
• Lepotica Amhersta / Vilijem Ljus ; prevod Branka i Ivan V. Lalić. Pesme / Emili Dikinson ; prevod Ivan V. Lalić ; predgovor Vilijem Ljus ; pogovor Ivan V. Lalić. - Beograd : Književne novine, [1988]?
• Poezija / Emili Dikinson ; [prevod Jasna Levinger, Marko Vešović ; predgovor i komentar Marko Vešović]. - Sarajevo : Svjetlost. 1988. ISBN 978-86-01-01252-3.
• Poezija / Emili Dikinson ; preveli Marko Vešović i Jasna Levinger. - Cetinje : Otvoreni kulturni forum. 2014. ISBN 978-86-85747-78-6.
• Ja sam niko! A ti, ko si? / Emili Dikinson ; izbor, prevod i tumačenja Aleksandar Šurbatović. - Beograd : Mali vrt. 2016. ISBN 978-86-85639-32-6.

Pisma

Pesnikinjina pisma su prevodile Marija Knežević i Teodora Ilić i objavljena je jedna knjiga njenih pisama:

• Otvori me pažljivo : intimna pisma Suzani Hantington Gilbert / Emili Dikinson ; izbor i prevod sa engleskog Teodora Ilić. - Vršac : Književna opština Vršac. 2013. ISBN 978-86-7497-229-8.

На страним језицима

Поезија Емили Дикинсон је била преведена на мноштво језика, укључујући француски, шпански, персијски, курдски, грузијски и руски. Неки од примера тих превода су:

• Краљица стидљивих љубичица, курдски превод преводиоца Мадех Пирјонеси објављен 2016. године.
• Француски превод Шарлоте Малансон који обухвата 40 поема.
• Персијски преводи: три персијска превода Емили Дикинсон су доступна.

Галерија

• 
  Портрет Емили Дикинсон
• 
  Кућа Емили Дикинсон, данас музеј
• 
  Поштанска маркица са ликом Емили Дикинсон издата 1971.
• 
  Рукопис Емили Дикинсон
• 
  Прва књига Емили Дикинсон, 1890.
• 
  Улаз у једну библиотеку у Њујорку

Литература

• Šurbatović, Aleksandar (2016). „"Emili Dikinson (1830—1886) verovatno je jedini angloamerički pesnik..."”. Ja sam niko! A ti, ko si? / Emili Dikinson. стр. na presavijenom delu kor. lista. ISBN 978-86-85639-32-6. 
• Franklin, R. W., ур. (1999). The Poems of Emily Dickinson. Cambridge: Belknap Press. ISBN 978-0-674-67624-4. .
• Johnson, Thomas H. (ed.). 1960. The Complete Poems of Emily Dickinson. Boston: Little, Brown & Co.
• Bianchi, Martha Dickinson. 1970. Emily Dickinson Face to Face: Unpublished Letters with Notes and Reminiscences. Hamden, Conn.: Archon Books.
• Blake, Caesar R. (ed). 1964. The Recognition of Emily Dickinson: Selected Criticism Since 1890. Ed. Caesar R. Blake. Ann Arbor: University of Michigan Press.
• Bloom, Harold (1999). Emily Dickinson. Broomall, PA: Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-5106-1. .
• Bloom, Harold. 1994. The Western Canon: The Books and School of the Ages. New York: Harcourt Brace.
• Buckingham, Willis J., ур. (1989). Emily Dickinson's Reception in the 1890s: A Documentary History. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. ISBN 978-0-8229-3604-6. .
• Comment, Kristin M. 2001. "Dickinson's Bawdy: Shakespeare and Sexual Symbolism in Emily Dickinson's Writing to Susan Dickinson". Legacy. 18(2). pp. 167–181.
• Crumbley, Paul (1997). Inflections of the Pen: Dash and Voice in Emily Dickinson. Lexington: The University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-1988-5. .
• D'Arienzo, Daria. 2006. "Looking at Emily", Amherst Magazine. Winter 2006. Приступљено June 23, 2009.
• Farr, Judith (ed). Emily Dickinson: A Collection of Critical Essays. Prentice Hall International Paperback Editions. 1996. ISBN 978-0-13-033524-1..
• Farr, Judith (2005). The Gardens of Emily Dickinson. Cambridge, Massachusetts & London, England: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01829-7. .
• Ford, Thomas W. 1966. Heaven Beguiles the Tired: Death in the Poetry of Emily Dickinson. University of Alabama Press.
• Franklin, R. W. The Master Letters of Emily Dickinson. University of Massachusetts Press. 1998. ISBN 978-1-55849-155-7..
• Gordon, Lyndall. Lives Like Loaded Guns: Emily Dickinson and Her Family's Feuds. Viking. 2010. ISBN 978-0-670-02193-2..
• Grabher, Gudrun, Roland Hagenbüchle and Cristanne Miller. 1998. The Emily Dickinson Handbook. Amherst: University of Massachusetts Press.
• Habegger, Alfred (2001). My Wars Are Laid Away in Books: The Life of Emily Dickinson. New York: Random House. ISBN 978-0-679-44986-7. .
• Roland Hagenbüchle: Precision and Indeterminacy in the Poetry of Emily Dickinson, Emerson Society Quarterly, 1974
• Hecht, Anthony. 1996. "The Riddles of Emily Dickinson" in Farr (1996) 149–162.
• Juhasz, Suzanne, ur. (1983). Feminist Critics Read Emily Dickinson. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-32170-1. .
• Juhasz, Suzanne. 1996. "The Landscape of the Spirit" in Farr (1996) 130–140.
• Knapp, Bettina L. 1989. Emily Dickinson. New York: Continuum Publishing.
• Martin, Wendy, ur. (2002). The Cambridge Companion to Emily Dickinson. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00118-2. .
• McNeil, Helen (1986). Emily Dickinson. London: Virago Press. ISBN 978-0-394-74766-8. .
• Mitchell, Domhnall Mitchell and Maria Stuart (2009). The International Reception of Emily Dickinson. New York: Continuum. ISBN 978-0-8264-9715-4. .
• Murray, Aífe. Maid as Muse: How Domestic Servants Changed Emily Dickinson's Life and Language. University Press of New England. 2010. ISBN 978-1-58465-674-6..
• Murray, Aífe. 1996. "Kitchen Table Poetics: Maid Margaret Maher and Her Poet Emily Dickinson," The Emily Dickinson Journal. 5(2). pp. 285–296.
• Oberhaus, Dorothy Huff. 1996. " 'Tender pioneer': Emily Dickinson's Poems on the Life of Christ" in Farr (1996) 105–119.
• Parker, Peter. 2007. "New Feet Within My Garden Go: Emily Dickinson's Herbarium" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. октобар 2008), The Daily Telegraph, June 29, 2007. Приступљено January 18, 2008.
• Pickard, John B. 1967. Emily Dickinson: An Introduction and Interpretation. New York: Holt, Rinehart and Winston.
• Pollak, Vivian R. 1996. "Thirst and Starvation in Emily Dickinson's Poetry" in Farr (1996) 62–75.
• Sewall, Richard B. (1974). The Life of Emily Dickinson. New York: Farrar, Straus, and Giroux. ISBN 978-0-674-53080-5. .
• Smith, Martha Nell (1992). Rowing in Eden: Rereading Emily Dickinson. Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-77666-1. .
• Stocks, Kenneth. 1988. Emily Dickinson and the Modern Consciousness: A Poet of Our Time. New York: St. Martin's Press.
• Walsh, John Evangelist. 1971. The Hidden Life of Emily Dickinson. New York: Simon and Schuster.
• Wells, Anna Mary. 1929. "Early Criticism of Emily Dickinson", American Literature, Vol. 1, No. 3. (November 1929).
• Wilson, Edmund (1962). Patriotic Gore: Studies in the Literature of the American Civil War. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-393-31256-0. .
• Wolff, Cynthia Griffin. Emily Dickinson. New York. Alfred A. Knopf. 1986. ISBN 978-0-394-54418-2..
• Emily Dickinson Papers, 1844–1891 (3 microfilm reels) are housed at the Sterling Memorial Library at Yale University.

Spoljašnje veze

• Hagenbüchle, Roland: Precision and Indeterminacy in the Poetry of Emily Dickinson
• Emili Dikinson na sajtu Curlie
• Emily Dickinson na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Emili Dikinson na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Emili Dikinson na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Dickinson Electronic Archives
• Emily Dickinson Archive
• Emily Dickinson poems and texts at the Academy of American Poets
• Profile and poems of Emily Dickinson, including audio files, at the Poetry Foundation.
• Emily Dickinson Lexicon
• Emily Dickinson at Modern American Poetry Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2010)
• Emily Dickinson International Society
• Emily Dickinson Museum The Homestead and the Evergreens, Amherst, Massachusetts
• Emily Dickinson at Amherst College, Amherst College Archives and Special Collections
• Emily Dickinson Collection at Houghton Library, Harvard University
• Emily Dickinson Papers, Galatea Collection, Boston Public Library