Ergela

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šetnja konja ispred štala u Ergeli Ljubičevo
Konji u jednom od padoka u Ergeli Zobnatica
Štale u Ergeli Karađorđevo
Manjež u Zobnatici za zimski trening konja

Ergela je odgajalište konja, odnosno stočarska ustanova za unapređenje konjarstva. Pojam se odnosi i na veće krdo životinja, najčešće konja.[1][2]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Reč „ergela” potiče iz persijskog jezika (hargele), a kod nas je došla preko turskog (hergele), sa istim značenjem - odgajalište konja.[2]

Figurativno se izraz koristi i za više skupocenih, obično trkačkih automobila u vlasništvu jednog čoveka.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tokom istorije uzgoj konja imao je različito značenje i doživeo veće promene od drugih grana stočarstva. Najstarija upotreba konja, odmah posle domestikacije, bila je za proizvodnju mesa i mleka, što je omogućilo nagli porast stanovništva evropskog i azijskog stepskog područja. Stočarstvo u stepi bilo je unapređeno onog trenutka kada je jahač na konju mogao čuvati i do 10 puta brojnija stada ovaca, goveda ili konja od pešaka. Uz takvo stočarstvo i upotrebom konja za ratne potrebe, uzgoj konja je u stepiskim oblastima bio je osnov ratnih uspeha. Na Bliskom i Srednjem istoku uzgoj konja postao je vodeća privredna grana. Herodot navodi da je vladar vavilonske satrapije na sopstvenom posedu, osim ratnih konja imao 800 pastuva i 60 000 kobila.

Tokom bronzanog doba dolazi do povećane potrebe za vučnim konjima, radi transporta rude kalaja i bakra. Sa početkom industrijske revolucije i širenja gradova značaj uzgoja konja u Europi raste, ali otkrićem motora sa unutrašnjim sagorevanjem i njegovom sve većom upotrebom potreba za konjima u transportu je postepeno nestala. Poslednjih decenija konji se najčešće koriste u konjičkim sportovima.[4]

Selekcija i uzgoj rasnih konja[uredi | uredi izvor]

Vrlo rano je u uzgoju konja počela da se vrši selekcija. Obavlja se preko ergela i specijalizovanih farmi koje odgajaju kvalitetne rasplodne pastuve. Selekcijom najkvalitetnijih pastuva formiraju se krvne linije i rodovi.

  • Krvna linija je sled muških rasplodnih pastuva od prvog rodonačelnika, gde su svi pastuvi jedne linije potomci tog rodonačelnika.
  • Rod formiraju kobile koje sve potiču od jedne kobile - rodonačelnice.

Velike promene u tipu konja koji se uzgajaju dogodile su se kada je otkrivena uzengija. To je omogućilo uvođenje oklopa, za šta je bio potreban veći, snažniji i teži konj. Franačko konjarstvo bilo je prvo takvog tipa. Konjarstvo za ratne potrebe nestalo je posle Prvog svetskog rata.

Lipicaner i Engleski punokrvni konj sa Ergele Ljubičevo
Šetlandski poni u Karađorđevu
Mladi konji u Zobnatici

Ukidanjem kmetstva seljaci su počeli da koriste konje u zemljoradnji, napuštajući sporije volove, pa se selekcija obavljala na osnovu radne sposobnosti. Vrlo uspela rasa sa takvom namenom bila je rasa nonijus, konja panonske nizije koji su pre pojave poljoprivrednih mašina bili korišćeni za radove u poljoprivredi, a kasnije za potrebe vojske, kao tovarni i vučni konji.[5] Sa rastom upotrebe mehanizacije u poljoprivredi postepeno prestaje upotreba konja kao radnih životinja.

U posljednjih nekoliko decenija u porastu je upotreba konja u sportske svrhe. Odabiraju se konji za jahačke i kasačke trke, kao i za preponska takmičenja. Konji se danas čuvaju i kao ljubimci. Privredno značenje konja zadržalo se još samo u proizvodnji konjskog mesa koje potražuju neka tržišta, kakvo je na primer italijansko.[4]

Rase konja[uredi | uredi izvor]

Ergele u Srbiji[uredi | uredi izvor]

U Srbiji postoji više ergela, ali su najpoznatije Zobnatica, Ljubičevo i Karađorđevo.

Ergela Zobnatica je najstarija ergela u Srbiji. Nalazi se u sklopu poljoprivredno-turističkog kompleksa Zobnatica, oko 5 km severno od Bačke Topole. Osnovana je 1779. godine i nekada je bila najprestižnija ergela i stanište najtrofejnijih grla bivše države Jugoslavije.[7]

Ergela Ljubičevo je jedina državna ergela u Srbiji i najstarija na teritoriji uže Srbije. Osnovana je 1853. godine po naređenju kneza Miloša Obrenovića.[8] Nalazi se na desnoj obali Velike Morave u prigradskom naselju Ljubičevo, oko 5 km Udaljena od centra Požarevca. Jedina je velika ergela na teritoriji uže Srbije, dok se sve ostale nalaze u Vojvodini.[9] Brigu o Ergeli vodi Javno preduzeće „Ljubičevo”.

Ergela Karađorđevo nalazi se u naselju Karađorđevo, nedaleko od Bačke Palanke. Osnovana je 1885. godine i danas posluje u sastavu vojne ustanove Morović.[10]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. str. 294. COBISS.SR 30905103
  2. ^ а б „Ergela značenje”. vokabular.net. Приступљено 25. 12. 2020. 
  3. ^ „ergela – značenje”. Opšte obrazovanje. Приступљено 25. 12. 2020. 
  4. ^ а б „konjogojstvo”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 25. 12. 2020. 
  5. ^ „Rezidencija Karađorđevo – od austrougarske ergele do arapskih komšija”. Bačka Palanka Vesti. 20. 1. 2019. Приступљено 7. 9. 2020. 
  6. ^ „Rase konja”. veterina.info. Приступљено 28. 12. 2020. 
  7. ^ „AD Zobnatica između sjajne prošlosti i blistave budućnosti”. TopSrbija. 1. 8. 2013. Приступљено 21. 12. 2020. 
  8. ^ „Kad je Nigerov start ostavljao jahača bez sedla...”. RTS. 16. 6. 2018. Приступљено 15. 8. 2020. 
  9. ^ Kovačević, Miona (30. 12. 2018). „Zlatni dani ergele Ljubičevo”. Blic. Приступљено 14. 8. 2020. 
  10. ^ „Ергела "Карађорђево"”. Званични веб-сајт. Војна установа Моровић. Приступљено 7. 9. 2020. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ергела&oldid=27677528”