Имела

Imela
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Red:	Santalales
Porodica:	Santalaceae
Rod:	Viscum
Vrsta:	V. album
Binomno ime
	Viscum album; L.

Imela (lat. Viscum album) je mali okrugli zimzeleni grm, koji kao poluparazit raste na drveću. Grane su razdeljene na članke sa naspramnim duguljastim listovima. Cvetovi su jednopolni, sitni, žućkasti a biljke dvodome. Plodovi su bele bobice, koje sadrže lepljivi sok. Imela je sposobna za proces fotosinteze, iz ksilema drveta-domaćina crpe vodu i mineralne materije. Ptice (drozd imelaš) pomažu njenom rasprostiranju tako što kljun ulepljen bobicama čiste o koru drveća.

Imela se još i naziva mela, bela imela, omelje, lijepak.

Imela sadrži alkaloide, sluz, tanine i smolu.

Lekovitost[uredi | uredi izvor]

Imela je od davnina smatrana lekovitom biljkom. U medicini se koristi za snižavanje krvnog pritiska, protiv zakrčenja krvnih sudova, vrtoglavice i grčeva. Koriste se listovi i tanke drške i to u periodu od oktobra do decembra i od marta do aprila, jer u drugim mesecima nema lekovita svojstva. Plod imele je otrovan.

Mitologija i simbolično značenje[uredi | uredi izvor]

Keltski sveštenici, druidi, poštovali su imelu kao biljku kojoj su pridavane magične moći, ritualno su je sekli zlatnim srpom i kasnije koristili kao lek. Vikinzi su smatrali da može probuditi mrtve. A starogrčki junak Eneja je grančicom imele otvorio vrata podzemnog sveta. U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije.

U nekim zemljama imela ima značajnu simboliku tokom proslave Božića.

Kači se iznad ulaznih vrata da bi prizvala goste. Kada se dvoje sretnu ispod imele običaj je da se poljube, jer ovakvi poljupci donose sreću, a verovanje je i da se iz ovog poljupca može roditi večna ljubav.