Karli Fjorina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Karli Fjorina
Karli Fjorina 2017. godine
Ime po rođenjuKara Karlton Snid
Datum rođenja(1954-09-06)6. septembar 1954. (69 god.)
Mesto rođenjaOstin, Teksas, SAD
ObrazovanjeUniverzitet Stanford, Univerzitet u Merilendu, Masačusetski tehnološki institut, Univerzitet Kalifornije
Zanimanjepolitička figura, biznismenka
Neto vrednost59 miliona dolara[1]
Politička strankaRepublikanska partija
SupružnikTod Bartlem (1977—1984)
Frenk Fjorina (v. 1985)
Deca2 pastorke
Veb-sajthttps://www.carlyfiorina.com/
Potpis

Karli Fjorina (engl. Carly Fiorina; 6. septembar 1954) je američka biznismenka, politička figura. Poznata je i po svojoj poziciji izvršne direktorke u poznatoj kompaniji Hewlett-Packard.

Fjorina se neuspešno kandidovala za senat Sjedinjenih Država 2010. godine i republikansku predsedničku nominaciju 2016. godine. Kao izvršni direktor Hewlett-Packarda od 1999. do 2005. godine, Fjorina je bila prva žena koja je rukovodila kompanijom koja je bila u najuspešnijih 20 koja je svrstana u listu Fortune 500.[2] Godine 2002. godine Fjorina je nadgledala tada najveće spajanje tehnološkog sektora u istoriji, u kojem je firma stekla rivalskog proizvođača ličnih računara, Compaq.[3] Kompanija je nakon toga otpustila 30.000 američkih zaposlenih kako bi spasila 80.000 radnih mesta. Kompanija je tada narasla na 150.000 zaposlenih.[4] U februaru 2005. godine bila je primorana da podnese ostavku na mesto izvršnog direktora i predsedavajućeg, zbog neslaganja u odboru.[5][6]

Takođe je bila savetnica političara Džona Makejna za predsedničke izbore 2008. godine. Godine 2010. osvojila je republikansku kandidaturu za Senat Sjedinjenih Država u Kaliforniji, ali izgubila je izbore od sadašnje kandidatkinje demokrata, Barbare Bokser.[7] Fjorina je bila kandidat za republikansku predsedničku 2016. godinu i sedam dana je bila kandidat za potpredsednika Teda Kruza dok nije obustavio svoju kampanju, postavljajući rekord po najkraćoj kandidaturi za potpredsednika u modernoj američkoj istoriji.[8]

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Karla Fjorina rođena je 6. septembra 1954. godine u Ostinu u Teksasu.[9] Ime "Karlon", od koga potiče "Karli", koristilo se u svakoj generaciji porodice Snid još od građanskog rata.[10] U vreme rođenja, Fjorin otac bio je profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Teksasu. Kasnije će postati dekan Pravne škole Univerziteta Djuk, zamenik američkog državnog tužioca i sudije na Apelacionom sudu Sjedinjenih Država.[11] Njena majka je bila apstraktna slikarka.[12] Ona je uglavnom engleskog i nemačkog porekla.

Pohađala je čak 5 srednjih škola. Maturirala je u srednjoj školi u Severnoj Karolini. Diplomirala je filozofiju i srednjovekovnu istoriju na Univerzitetu Stanford.[13]

Kada se udala 1977. godine, ona se sa suprugom preselila u Bolonju, gde je radio na svom diplomskom radu;tamo je predavala engleski jezik italijanskim privrednicima.[14]

Godine 1980. Fjorina je magistrirala poslovnu administraciju iz marketinga na Univerzitetu Merilend u državi. Godine 1989. godine stekla je završila master studije iz menadžmenta, na Masačusetskom tehnološkom institutu.[15]

Poslovna karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 1980. Fjorina se pridružila AT&T korporaciji kao pripravnik za prodaju, prodajući telefonske usluge velikim saveznim agencijama.[16] Godine 1990. postala je prva ženska službenica kompanije kao viša potpredsednica koja je nadgledala odeljenje hardvera i sistema kompanije, na kraju predvodeći svoje severnoameričke operacije.[17]

Godine 1995. Fjorina je vodila korporativne operacije za Lucent Technologies. Ona je igrala ključnu ulogu u planiranju i sprovođenju početne javne ponude 1996. godine i uspešne strategije pokretanja akcija i kompanija.

Kasnije 1996. Fjorina je postavljena za predsednicu sektora potrošačkih proizvoda kompanije Lucent Technologies.[18] Godine 1997. imenovana je predsednicom grupe za svetski biznis dobavljača usluga kompanije u iznosu od 19 milijardi američkih dolara, nadgledajući marketing i prodaju najvećeg klijentskog segmenta kompanije. Te godine Fjorina je predsedavala zajedničkim ulaganjem od 2,5 milijarde američkih dolara između potrošačke komunikacije i kompanije Filips. U izdanju časopisa Fortune 500 od 12. oktobra 1998. Fjorina je proglašena za „najmoćniju ženu u američkom poslu“.

Lucent Technologies je otvorila 22.000 radnih mesta i prihod je porastao sa 19 milijardi na 38 milijardi USD, a tržišni udeo kompanije se povećavao u svim regionima za svaki proizvod.[19] Prema magazinu Fortune 500, kompanija je povećala prodaju pozajmljujući novac sopstvenim kupcima, pišući kako je "u urednoj magiji računovodstvene magije novac od kredita počeo da se pojavljuje u firminom bilansu uspeha kao novi prihod, dok se kockast dug skrivao na njegovom saldu kao navodno solidna imovina ".

Karla 2004. godine u kompaniji Hewlett-Packard

U julu 1999. godine kompanija Hewlett-Packard imenovala je nju za poziciju izvršnog direktora, nasledivši Luisa Plata i pobedivši kandidatkinju En Livermor.[20]

Pišući u časopisu Fortune 500 u avgustu 2015. godine, Džefri Sonfild opisao je njeno zapošljavanje kao rezultat "nefunkcionalnog odbora odbora kompanije, ispunjenog sopstvenom otrovanom politikom pa je zaposlio bez iskustva generalnog direktora, niti je bilo intervjua sa odborom."[21] Fjorina dobila je veću ponudu za potpisivanje od bilo kog od njenih prethodnika, uključujući: 65 miliona američkih dolara ograničene akcije da bi joj nadoknadila opcije koje je ostavila za sobom, bonus za potpisivanje u iznosu od tri miliona dolara, godišnju platu od milion dolara (plus 1.25 do 3,75 miliona američkih dolara godišnjeg bonusa), 36.000 američkih dolara pomoći za hipoteku, dodatak za preseljenje i dozvola (i podsticanje) za korišćenje avionskih kompanija za lične poslove.[22]

Iako je odluka o razdvajanju kompanije za analitičke instrumente kompanije bila pre njenog dolaska, jedna od njenih prvih glavnih odgovornosti kao izvršnog direktora bila je nadgledanje odvajanja jedinice na samostalne jedinice.[23] Fjorina je predložila nabavku tehnološkog servisa kompanije PricewaterhouseCoopers za gotovo 14 milijardi USD, ali je povukla ponudu nakon slabog prijema sa Vol Strita. HP je kasnije kupio Electronic Data Systems, drugu kompaniju za tehnološke usluge, što su neki smatrali validacijom Fiorine strategije.[24]

Fjorina je najavila kupovinu kompanije proizvođača računara Kompak sa zalihama od 25 milijardi dolara, koji je u to vreme bio drugi najveći proizvođač ličnih računara, nakon Del-a. Spajanje Kompak-a stvorilo je najvećeg svetskog proizvođača ličnih računara na nivou isporučenih jedinica.[25]

Fjorina se često sukobljavala sa upravnim odborom kompanije HP i morala se boriti sa njime za spajanje.[26] Valter Hevlet (sin suosnivača kompanije) bio je izvor posebno snažne opozicije. Hevlet je prvobitno glasao sa ostalim članovima odbora da odobre sporazum Kompak, ali kasnije se predomislio.[5] Pokrenuo je borbu protiv napora Fiorine ali je ona pobedila sa glasovima od 51,4% akcionara, a većinu podrške dali su institucionalni akcionari.[27]

Spajanje je u početku bilo ispunjeno gotovo univerzalnim skepticizmom. Izdanje časopisa Fortune 500 , 7. februara 2005., opisalo je njen plan spajanja kao „neuspešan“, a prognozu kao „sumnjivu“.[28]

Pre nego što se Fjorina pridružila kompaniji, holandska podružnica HP-a osnovala je partnerstvo sa kompanijom u Dubaiju, koja je prodavala HP-ove proizvode u Iranu. Pod Fiorinim vođstvom u HP-u, kompanija je prodala štampače i računarske proizvode vredne milion dolara Iranu preko strane podružnice, dok su američke izvozne sankcije bile na snazi.[29]

U intervjuu sa Majkl Isikofom u septembru 2015. godine, Fjorina je rekla da je, u nedeljama posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, dobila telefonski poziv od Majkla Hajdena, tadašnjeg direktora Agencije za nacionalnu bezbednost, i zatražio pomoć u pružanju HP računara servera NSA-u za prošireni nadzor. Hajden je potvrdio da je zahtev za HP servere podneo kao deo NSA-inog programa za nadgledanje bez naloga za 2001-2007, ali detalji tada nisu otkriveni Fiorini.[30]

Fiorinin prethodnik u HP-u tražio je da je zameni autsajder jer je verovao da je kompanija postala samozadovoljna i da donošenje odluka zasnovano na konsenzusu i da sprečava rast kompanije. Fjorina je uvela tri velike promene nedugo nakon dolaska: zamenu podele profita bonusima dodeljenim ako kompanija ispuni finansijska očekivanja, smanjenje operativnih jedinica sa 83 na 12 i konsolidaciju funkcija.[5]

Fjorina se suočila s neredom među HP-ovim zaposlenicima i tehnološkom zajednicom zbog njene vodeće uloge u rušenju HP-ove egalitarne radne kulture i filozofije vođenja za koju je smatrala da ometa inovacije.[31] Zbog promena u HP-ovoj kulturi i zahteva za dobrovoljnim smanjenjem plata radi sprečavanja otpuštanja (posle čega su usledila najveća otpuštanja u istoriji HP-a), ankete o zadovoljstvu zaposlenih u HP-u - prethodno među najvišim u Americi - otkrile su „široko neraspoloženje“ i nepoverenje u kompaniji.[32]

U januaru 2001. HP je otpustio 1.700 zaposlenih u marketingu. U junu 2001. godine, Fjorina je tražila od zaposlenih da smanje rezanje plata ili da im odvoje vreme za godišnji odmor da smanje dodatne troškove, što je rezultiralo da se više od 80.000 ljudi prijavilo i uštedelo se miliona američkih dolara. Uprkos ovim naporima zaposlenih, Fjorina je u julu najavila da će biti ukidanje 6.000 radnih mesta, što je najveće smanjenje u 64-godišnjoj istoriji kompanije ali do tih rezova zapravo neće doći tek nakon što je najavljeno spajanje Kompak-a.[33][34] U septembru 2001. Fjorina je rekla da namerava da smanji dodatnih 15.000 radnih mesta u slučaju spajanja sa Kompakom.

U 2004. godini, HP je drastično finansijski opao od predviđenih zarada za treće tromesečje, a Fjorina je otpustila trojicu rukovodilaca tokom telefonskog razgovora u pet ujutro. Početkom januara 2005. upravni odbor razgovarao je sa Fiorinom o spisku pitanja koja je imao u vezi sa poslovanjem kompanije i razočaravajućim izveštajima o zaradi. Odbor je predložio plan za prebacivanje ovlašćenja na šefove HP-ovih odeljenja, čemu se Fjorina snažno odupirala. Sedmicu nakon sastanka, poverljivi plan procurio je u listu Wall Street Journal.[35]

Manje od mesec dana kasnije, odbor je vratio Toma Perkinsa i prisilno naveo na Karlinu ostavku. Akcije kompanije skočile su 6,9 procenata zbog vesti o njenom odlasku, dodajući gotovo tri milijarde dolara vrednosti HP-a u jednom danu.[36]

U svojoj knjizi Teški izbori ona je ponašanje članova odbora nazvala "amaterskim i nezrelim".[37]

Godine 2003, Fjorina je od strane magazina Fortune 500 proglašena za najmoćniju ženu u biznisu, na položaju koje je obavljala pet godina.[38] Godine 2004. uvrštena je u časopisu Tajms među 100 "najuticajnijih ljudi na svetu danas" i proglašena je desetom na Forbsovoj listi 100 najmoćnijih žena sveta.[39] Godine 2005. časopis Wall Street Journal opisao je Fiorinu epitetom "primamljive, kontroverzne nove vrste glavnih izvršnih službenika koji kombinuju velike vizije sa harizmatičnim, ali egocentričnim i zahtevnim stilovima".[40]

Filantropija i dobrotvorni rad[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2012. godine, Fjorina je postala predsedavajuća nestranačkom neprofitnom organizacijom Good360 iz Virdžinije, koja pomaže kompanijama da doniraju višak robe u dobrotvorne svrhe.[41] Časopis Forbs organizaciju konstantno svrstava u top 10 najefikasnijih dobrotvornih organizacija i rangira je kao 33. najveću dobrotvornu organizaciju u Sjedinjenim Državama. Fjorina je izjavila da je organizacija „najveće tržište donacija proizvoda na svetu. Pomažemo kompanijama da preuzmu višak zaliha, a zatim taj višak zaliha distribuiraju u 37.000 dobrotvornih organizacija širom ove zemlje.“ Septembra 2014, Fjorina je vodila organizaciju da pribave američke korporacije „da pomognu u borbi protiv virusa ebole u zapadnoj Africi - doniranjem određenih predmeta.“[42] Napustila je organizaciju kada je 2015. godine proglasila svoju predsedničku kandidaturu.[43]

Fjorina je predsedavajući i izvršni direktor Fjorina fondacije, dobrotvorne organizacije koja je donirala raznim organizacijama i događajima, uključujući prevozni program za pomoć teško bolesnoj deci i Afričku akademiju liderstva, obrazovnu ustanovu u Južnoj Africi. Fondacija „omogućava korporacijama, portparolima preduzetnicima i filantropima da rešavaju neka od najizazovnijih svetskih pitanja“, prema veb lokaciji fondacije.“ [44]

Hronika iz San Franciska saopštila je da "izveštaji takođe pokazuju da njena fondacija njena fondacija nikada nije bila registrovana u službi za unutrašnje prihode ili dobrotvornom odeljenju za poverenje državnog tužioca, što je neophodno da učine dobrotvorne organizacije oslobođene od poreza. Portparolka je komentarisala da su" Fjorina i njeno osoblje verovali je da se fondacija ne mora prijavljivati u toj službi, jer nije prihvatila spoljne doprinose i donirala je samo svoje lično bogatstvo vrednim stvarima. " [44]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Fiorina nikada nije obavljala javnu funkciju ali je rekla da je njen status autsajdera pozitivan atribut, s obzirom na to da, po njenom mišljenju, profesionalni političari nisu uspeli da ih isporuče ono što treba američkom narodu, navodeći u intervjuu za vesti na kanalu Foks iz 2015. godine.[45] Takođe je dodala da "82% Amerikanaca sada misli da su nam potrebni ljudi van profesionalne političke klase da bi obavljali javne funkcije." [46]

Godine 2006.Fjorina je radila za predsedničku kampanju republikanskog senatora Džona Makejna. Početkom 2008. u medijskim izvorima su je pominjali kao potencijalnog potpredsedničkog kandidata a Njujork Tajms je primetio da, iako nije želela da se kandiduje, bila izvršna direktorka koja bi eventualno mogla da postane kandidat za predsednika.[47] Dana 7. marta 2008. godine,Fjorina je imenovana za predsedavajuću za prikupljanje sredstava za inicijativu Republičkog nacionalnog komiteta „Pobeda“. Ona je, kako se izveštava, bila "tačka" za Makejnovu kampanju o pitanjima koja se odnose na poslovne i ekonomske poslove.[48]

Dana 4. novembra 2009.Fjorina je zvanično najavila svoju kandidaturu na izborima za Senat 2010. godine u pokušaju da se ukloni sadašnja nandidatkinja demokrata Barbara Bokser.[49] Već 8. juna 2010. godine,Fjorina je pobedila na republičkim primarnim izborima za Senat sa preko 50 odsto glasova.[50]

Los Anđeles Tajms je napomenuo da jeFjorina imala konzervativne stavove o određenim socijalnim pitanjima. Lično se protivila abortusu, osim u slučajevima silovanja, incesta ili ugrožavanja života majke.[51] Kao privatni građanin izjavila je da je glasala za Predlog 8, koji je brak definisao kao zajednicu jednog muškarca i jedne žene.[52] Nakon presude saveznog suda 4. avgusta 2010. godine, da je Predlog 8 neustavan,Fjorina je izrazila neslaganje sa presudom, rekavši da su glasači Kalifornije jasno govorili protiv istopolnih sindikata kada je većina odobrila taj predlog u 2008. godini. Izjavila je da se protivi lakmus testovima za nominacije za Vrhovni sud i da ne favorizuje amandman savezne „ličnosti“.Fjorina je nazvala globalno zagrevanje "ozbiljnim pitanjem", ali je rekla da je nauka koja ga okružuje neupitna, govoreći: "Mislim da bi trebalo da imamo hrabrosti da nauku neprekidno ispitujemo." Glasno usprotivila zakonu o ograničenju i trgovini koju je podržavala Bokser i smatrala je da će napori u kontroli efekta staklene bašte koštati tri miliona radnih mesta i da su "masovno destruktivni".[53]

Fiorina je isključila kandidaturu za američki senat 2016. godine ali je odbila da isključi kandidaturu za predsednika 2016. ili za guvernera Kalifornije 2018.[54] U novembru 2014. godine Vašington Post je objavio da jeFjorina "aktivno istraživala" kandidaturu za predsednika. Njena poslovna pozadina i status jedine izvršne direktorke i jedine žene u „moru pogodnih muškaraca“ pominjani su kao pozitivni, pri čemu su republikanski stratezi ukazali na ukazali na katastrofalnu kampanju Senata iz 2010. godine, neplaćeni dug za kampanju i otpuštanje iz HP-a kao „značajne izazove“.[55] U martu 2015,Fjorina je u nedelju za Foks vesti izjavila da postoji "veća šansa od 90%" da će se kandidovati za predsednika 2016. godine.[56] Obelodanila je svoju kandidaturu za predsednicu Amerike 4. maja 2015. godine u jednoj tv emisiji.[57]

Fiorina je 6. avgusta učestvovala u prvoj debati o Republikanskoj partiji na kanalu Foks. Fiorinin nastup navela je ljude da zaključe da je pobedila u raspravi. Nakon rasprave, mediji su predvideli da će se njen broj na biračkim mestima povećati.[58]

Magazin National Review je imao izjavu o Fjorini i kako ona u stvari bez sumnje privlači pažnju zbog svoje jedinstvene pozadine, ali sve više i više ljudi ostaje da sluša jer ima nešto novo da kaže", i da "Fiorina takođe izgleda uživa u ulozi da je najizrazitija kritičarka Hilari Klinton.[59] U pregledu magazina je takođe rečeno: "Fiorina je nešto između Karsona i Trampa.

Njeni nastupi u ranim raspravama za republikansku primarnu nominaciju, doneli su joj značajan rast u anketama od 3% do 15% nakon debate ali je njen broj glasača pao na 4% do oktobra i na 3% u decembru.[60] Dana 10. februara, usled slabih rezultata u primarnim delima u Ajovi i Nju Hempširu,Fjorina je objavila da je njena kampanja obustavljena.[61] Već 9. marta 2016,Fjorina je podržala teksaškog senatora Teda Kruza za predsednika, rekavši da ga je "prestravio" Donald Tramp i da je Kruz jedini kandidat koji ga može zaustaviti.[62]

Društveni problemi[uredi | uredi izvor]

Fiorina je protiv abortusa. Ona je izrazila podršku zakonodavstvu kojim se zabranjuju pobačaji 20 nedelja nakon oplodnje, osim u slučajevima silovanja, incesta ili opasnosti po život majke.[63] Godine 2010, rekla je da je Rou protiv Vejda ustaljen zakon, ali je kasnije taj položaj preokrenuo.Fjorina podržava prevrtanje presudu Vrhovnog suda iz 1973. kojom je legalizovan abortus u Sjedinjenim Državama, prepuštajući ga državama. Ona podržava istraživanje matičnih ćelija embriona ako embrioni nisu stvoreni u tu svrhu.[64]

Fiorina je u maju 2015. rekla da "zavisnost od droga ne treba kriminalizovati" i navela "dekriminalizaciju zavisnosti od droga i upotrebe droga" kao primer uspešne reforme.Fjorina se protivi legalizaciji marihuane, ali kaže da veruje u prava države i da kao predsednik neće sprovesti saveznu zabranu marihuane u Koloradu, gde su glasači legalizovali marihuanu kao pitanje državnog zakona.[65]

Karli se protivila istopolnim brakovima, ali je podržala građanske sindikate. Kasnije je rekla da se nada da će nacija podržati Obergefell v. Hodges (značajan slučaj građanskih prava u kojem je Vrhovni sud Sjedinjenih Država presudio da je osnovno pravo na sklapanje braka zagarantovano istopolnim parovima), odluku kojom se legalizuje istopolni brak.[66] U novembru 2009. godine, tokom intervjua u The Wall Street Journal,Fjorina je rekla da je glasala za predlog 8, predlog kalifornijskog glasačkog zavoda koji zabranjuje istopolne brakove u toj državi.

Fiorina je kritikovala međunarodni nuklearni sporazum s Iranom, rekavši da je Iran "središte" zla na Bliskom istoku;[67] da je sporazum "pogrešan dogovor"; i da "postoji mnogo razloga da bude sumnjiv “.Fjorina je takođe sugerisala da su odredbe o verifikaciji u sporazumu nedovoljne i da je odobravanje sporazuma od strane međunarodne zajednice i američkih pregovaračkih partnera bilo sumnjivo, jer Rusija i Kina imaju interes za pristup iranskoj ekonomiji i Evropska unija da je "pregovarala nudeći brojne slabe ponude.[68]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Karli se udavala dva puta. Nema svoje dece već dve pastorke iz muževljevog prvog braka.[69] Jedna od njenih pastorki je umrla u 35. godini zbog problema sa alkoholom, bulimijom i drogom.[70]

U februaru 2009. godine Fjorini je dijagnostikovan karcinom dojke 2. faze.[71] Ona je u martu 2009. godine podvrgnuta dvostrukoj mastektomiji u bolnici Stanford, nakon čega je usledila hemoterapija, zbog koje je privremeno izgubila kosu. Dali su joj „odličnu prognozu za potpuni oporavak“.

Prema finansijskim obelodanjivanjima Fiorinom kampanjom u junu 2015, ona i njen suprug imaju ukupnu neto vrednost od 59 miliona dolara. Fjorina je objavila prijave poreza na dohodak koje su zajedno sa suprugom podneli tokom 2013. i 2012. godine; u tim godinama, oni su prijavili prihod od skoro dva miliona i 1,3 miliona dolara.[72]

Govoreći o svojoj verskoj veri,Fjorina je rekla da je hrišćanka.[73] Tačnije, rekla je da je "odgajana u duhu episkopalne crkve, ali da ne odlazi u crkvu ." [74]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ballhaus, Rebecca (4. 6. 2015). „Carly Fiorina and Her Husband Have $59 Million Net Worth”. Wall Street Journal. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  2. ^ „Behind Fortune’s Most Powerful Women”. Fortune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  3. ^ Bagley, Constance E. (1. 1. 2015). „Managers and the Legal Environment: Strategies for the 21st Century” (na jeziku: engleski). Cengage Learning. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  4. ^ Goldman, David (21. 9. 2015). „Behind Carly Fiorina's 30,000 HP layoffs”. CNNMoney. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  5. ^ a b v „Leadership Challenges at HewlettPackard: Through the Looking Glass” (PDF). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  6. ^ „Bloomberg - Are you a robot?”. www.bloomberg.com. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  7. ^ McKinley, Jesse (3. 11. 2010). „In California, Boxer Wins Senate Race, and Brown Is Governor”. The New York Times. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  8. ^ Crockett, Zachary (4. 5. 2016). „Carly Fiorina's "vice presidential bid" was the shortest in modern US history”. Vox (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  9. ^ Fiorina, Carly (2006). „Tough choices : a memoir”. New York : Portfolio. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  10. ^ Ward, Vicky (June 2002). "The Battle for Hewlett-Packard". Vanity Fair.
  11. ^ „Joseph Sneed, judge, father of Carly Fiorina”. The Mercury News. 16. 2. 2008. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  12. ^ Research, CNN Editorial. „Carly Fiorina Fast Facts”. CNN. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  13. ^ „5 Things You Should Know About Carly Fiorina”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  14. ^ Bruni, Frank (2. 6. 2010). „Carly Fiorina Means Business”. The New York Times. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  15. ^ „Notable Alumni | Core Values | Program Components | MIT Sloan MBA”. web.archive.org. 5. 5. 2015. Arhivirano iz originala 05. 05. 2015. g. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  16. ^ „The 50 Most Powerful Women in American business”. Fortune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  17. ^ „Bloomberg - Are you a robot?”. www.bloomberg.com. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  18. ^ „Fiorina to Head Consumer Products Business for Lucent Technologies”. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  19. ^ „Carly Fiorina's troubling telecom past”. Fortune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  20. ^ America, North. „An Interview with Carly Fiorina”. Knowledge@Wharton (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  21. ^ „Carly Fiorina as the boss of Hewlett-Packard: The disappointing truth”. Fortune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  22. ^ „The Rise and Fall of Carly Fiorina: An Ethical Case Study”. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  23. ^ „Agilent Ready To Leave Hewlett-Packard's Nest”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  24. ^ Steffy, Loren (14. 5. 2008). „With merger, HP adopts Fiorina's strategy 8 years later”. Houston Chronicle. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  25. ^ Clark, Andrew (19. 10. 2006). „Hewlett-Packard overtakes Dell as top PC maker”. The Guardian. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  26. ^ „HP Hewlett Packard's Corporate Governance Woes Part 1”. www.heritageinstitute.com. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  27. ^ Kawamoto, Dawn. „Walter Hewlett speaks out”. CNET (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  28. ^ „Why Carly Fiorina's big bet is failing”. Fortune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  29. ^ News, A. B. C. „Report: HP sells printers in Iran with third party”. ABC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  30. ^ „Carly Fiorina defends Bush-era torture and spying, calls for more transparency”. news.yahoo.com. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  31. ^ „The Rise and Fall of Carly Fiorina: An Ethical Case Study”. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  32. ^ „The building of employee distrust. A case study of Hewlett-Packard from 1995 to 2010” (PDF). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  33. ^ Journal, Molly WilliamsStaff Reporter of The Wall Street (5. 9. 2001). „H-P's Fiorina Takes On Hefty Job In Turning Around Merged Giant”. Wall Street Journal. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  34. ^ „HP at Cultural Crossroads”. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  35. ^ Irwin, Tim (23. 10. 2012). „Derailed: Five Lessons Learned from Catastrophic Failures of Leadership (NelsonFree)” (na jeziku: engleski). HarperCollins Leadership. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  36. ^ „Fiorina Is Out At HP”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  37. ^ Fiorina, Tough Choices, Chapter 30.
  38. ^ „HP's Fiorina leads Fortune's most powerful women's list - Sep. 29, 2003”. money.cnn.com. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  39. ^ Scardino, Marjorie (26. 4. 2004). „The 2004 TIME 100 - TIME”. Time. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  40. ^ JOURNAL, George AndersStaff Reporter of THE WALL STREET (10. 2. 2005). „How CEO's Traits Helped, Hurt”. Wall Street Journal. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  41. ^ Heim, Joe (28. 10. 2014). „Female Republicans: Why so few?”. Washington Post. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  42. ^ Dolan, Kerry A. „Carly Fiorina's Latest Quest: Rallying Corporate America To Help Fight Ebola”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  43. ^ „socialHeadline”. POLITICO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  44. ^ a b Williams, Lance; Marinucci, Carla; Writers, Chronicle Staff (10. 7. 2009). „Fiorina failed to register business, foundation”. SFGate. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  45. ^ York, Rory Carroll Rupert Neate in New (3. 5. 2015). „Carly Fiorina will run for president as a successful tech CEO. Silicon Valley says that's a fantasy”. The Guardian. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  46. ^ Pengelly, Martin (31. 5. 2015). „Carly Fiorina highlights outsider role: most in US 'have never heard my name'”. The Guardian. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  47. ^ „She Just Might Be President Someday”. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  48. ^ Carpenter, Amanda. „McCain Merges with RNC”. Townhall (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  49. ^ „Marin Voice: Boxer appears ready for 2010 re-election battle - Marin Independent Journal”. web.archive.org. 28. 9. 2009. Arhivirano iz originala 28. 09. 2009. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  50. ^ „Fiorina Eyes Boxer After Primary Win - The Bay Citizen”. web.archive.org. 18. 5. 2015. Arhivirano iz originala 18. 05. 2015. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  51. ^ „What Is Carly Fiorina's Position on Abortion?”. web.archive.org. 14. 10. 2010. Arhivirano iz originala 14. 10. 2010. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  52. ^ „Tom Campbell leaves California governor's race, enters Senate contest”. Los Angeles Times. 15. 1. 2010. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  53. ^ Marinucci, Carla; Garofoli, Joe (14. 3. 2010). „Lots of tough talk at state GOP convention”. SFGate. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  54. ^ Kabot, Joel (14. 3. 2014). „Carly Fiorina: A “True West” conservative at CPAC 2014”. TheHill (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  55. ^ Rucker, Philip; Gold, Matea (25. 11. 2014). „Carly Fiorina is actively exploring a 2016 presidential run, but faces GOP critics”. Washington Post. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  56. ^ „Bloomberg - Are you a robot?”. www.bloomberg.com. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  57. ^ Gass, Nick. „Carly Fiorina: 'Yes, I am running for president'”. POLITICO (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  58. ^ Libit, Daniel (7. 8. 2015). „Good debate: Is Carly ready for more spotlight?”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  59. ^ „Fiorina Has Hillary Defenders Worried”. National Review. 19. 4. 2015. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  60. ^ Sullivan, Sean; DelReal, Jose A. (17. 9. 2015). „Carly Fiorina wins lots of praise for debate, but she’s not bragging”. Washington Post. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  61. ^ Allen, Cooper. „Carly Fiorina suspends GOP presidential bid”. USA TODAY. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  62. ^ CNN, Julia Manchester. „Carly Fiorina endorses Ted Cruz, 'horrified' by Donald Trump - CNNPolitics”. CNN. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  63. ^ „What does Carly Fiorina believe? Where the candidate stands on 10 issues”. PBS NewsHour (na jeziku: engleski). 4. 5. 2015. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  64. ^ „Senatorial Debate with Carly Fiorina - Sept. 1, 2010”. Archives of Women's Political Communication (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  65. ^ Rifkin, Jesse (8. 5. 2015). „Carly Fiorina Wouldn't Enforce Federal Marijuana Ban In States With Legalization”. HuffPost (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  66. ^ „Carly Fiorina softens on gay marriage”. MSNBC. 12. 5. 2015. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  67. ^ „Republican Debate: Carly Fiorina Positions As GOP Candidate Contrast With Longtime Record”. International Business Times. 6. 8. 2015. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  68. ^ July 14, Rebecca Kaplan CBS News. „Carly Fiorina: U.S. broke every rule in Iran negotiations”. www.cbsnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  69. ^ „CareerJournal.com -- The premier executive career site from The Wall Street Journal”. web.archive.org. 23. 6. 2003. Arhivirano iz originala 23. 06. 2003. g. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  70. ^ „Carly Fiorina Gets Personal in New Book”. Time (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  71. ^ Times, The New York (26. 10. 2010). „Carly Fiorina Is Hospitalized”. The New York Times. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  72. ^ Ballhaus, Rebecca (4. 6. 2015). „Carly Fiorina and Her Husband Have $59 Million Net Worth”. Wall Street Journal. Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  73. ^ Gallo, Carmine. „Carly Fiorina Speaks Of Struggle And Success With Jimmy Fallon”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 4. 2020. 
  74. ^ „5 faith facts about Carly Fiorina: ‘What you make of yourself is your gift to God’”. Religion News Service. 27. 4. 2016. Pristupljeno 23. 4. 2020. 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Anders, George (2003). Perfect Enough: Carly Fiorina and the Reinvention of Hewlett-Packard. New York: Penguin Group, 2003. ISBN 1-59184-003-1.
  • Burrows, Peter. Backfire: Carly Fiorina's High-Stakes Battle for the Soul of Hewlett-Packard. Wiley, 2003. ISBN 0-471-26765-1.
  • Fiorina, Carly (2006). Tough Choices: A Memoir, Portfolio Hardcover, ISBN 1-59-184133-X.
  • Fiorina, Carly (2006). Tough Choices: A Memoir. Portfolio Hardcover, 2006. (hardcover: ISBN 1-59184-133-X, abridged audiobook: ISBN 0-14-305907-6)
  • Fiorina, Carly (2015). Rising to the Challenge: My Leadership Journey, Penguin Group (Sentinel), ISBN 1-59-184803-2.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Karli Fjorina na Vikimedijinoj ostavi.
Vikicitat ima citate vezane za članak Karli Fjorina.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карли_Фјорина&oldid=26896119”