6. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
6. септембар (6.9) је 249. дан у години по грегоријанском календару (250. у преступној години). До краја године има још 116 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 6. септембар
- 394 — Битка на Фригиду: Римски цар Теодосије I поразио западног узурпатора Еугенија. Победа хришћанског цара над паганским ривалом означила је и дефинитивну победу хришћанства над традиционалистичким римским религијама.
- 1522 — Шпански морепловац Хуан Себастијан дел Кано завршио је прво путовање око света, које је 1519. започео Фернандо Магелан са пет бродова и 270 морнара. Дел Кано је преузео команду када су 1521. Магелана убили филипински урођеници и вратио се у Шпанију са једним бродом и 18 морнара.
- 1688 — Аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана Емануела, уз помоћ српских добровољаца, савладала је отпор Турака и ушла у Београд. Турци су га поново заузели 1690.
- 1898 — Холандска краљица Вилхелмина ступила је на престо. На исти дан 1948. краљица је абдицирала у корист кћерке принцезе Јулијане.
- 1901 — У Буфалу је анархиста Леон Чолгос извршио атентат на председника САД Вилијема Мекинлија. Мекинли је од задобијених рана умро недељу дана касније, а 14. септембра нови председник САД постао је Теодор Рузвелт.
- 1914 —
- Француске трупе су уз помоћ британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела прва велика битка на реци Марни у Француској у Првом светском рату, у којој је за четири дана немачка војска претрпела тежак пораз.
- На захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра, када је српска војска била присиљена да се повуче.
- 1940 — Румунски краљ Карол II Хоенцолерн је у Другом светском рату под притиском Сила осовине абдицирао у корист сина Михајла.
- 1955 — У нередима, оркестрираним од турске владе, побеснела руља извршила је страховит погром над преосталим грчким становништвом Цариграда.
- 1965 — Нападом индијске авијације на пакистански град Лахор почео је рат између Индије и Пакистана због Кашмира. Сукоб је окончан 25. септембра посредством УН.
- 1970 — Палестински терористи су отели четири авиона која су летела из Европе у Њујорк. Наредног дана у Каиру је запаљен „Боинг 747“ компаније „Пан америкен“, а два „Боинга 707“ дигнута су у ваздух 12. септембра у Јордану. Четврти авион се спустио у Лондон, а отмичарка Лејла Халид је ухапшена.
- 1975 — У земљотресу у источној Турској 2.350 људи је погинуло, а рањено око 3.000.
- 1988 — Једанаестогодишњи дечак Томас Грегори постао је најмлађа особа која је препливала Ламанш. Пливање је трајало 11 сати и 54 минута.
- 1988 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
- 1991 — СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинграду је враћено име Санкт Петербург.
- 1994 — Премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се састао са вођом Шин Фејна, политичког крила ИРА-е Џеријем Адамсом и разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе и сукоба католика и протестаната у Северној Ирској.
- 1997 — Британска принцеза Дајана, која је погинула 31. августа у саобраћајној несрећи у Паризу, сахрањена је на породичном имању, после погребне церемоније коју је посредством ТВ преноса пратило више од 2 милијарде људи широм света.
- 2000 — У седишту ОУН у Њујорку отворен је „Миленијумски самит ОУН“, највећи скуп светских лидера у историји на којем је учествовало 150 краљева, председника и премијера. Од светских лидера самиту нису присуствовали само председници Ирака Садам Хусеин, СР Југославије Слободан Милошевић и Либије Муамер ел Гадафи.
- 2001 — Врховни суд Казахстана осудио је бившег премијера Акезана Казегелдина на десет година затвора због корупције, илегалног поседовања оружја и злоупотребе положаја.
Рођења [уреди]
- 1729 — Мозес Менделсон, немачки писац и филозоф рационализма, оснивач јеврејског просветитељског покрета у Немачкој.
- 1757 — Мари Жозеф, маркиз од Лафајета, француски генерал и државник.
- 1808 — Абдел Кадер, алжирски устаник (†1883)
- 1860 — Џејн Адамс, америчка пацифисткиња, добитница Нобелове награде за мир 1931.
- 1923 — Нада Димић, партизанка и народни херој (†1942)
- 1944 — Свуси Керц, америчка глумица.
- 1953 — Љиљана Хабјановић-Ђуровић, српска списатељица.
- 1959 — Ана Бекута, српска певачица.
- 1973 — Никола Грбић, српски одбојкаш.
Смрти [уреди]
- 1566 — Сулејман I Величанствени, турски султан.
- 1966 — Хендрик Френш Фервуд, јужноафрички премијер.
- 1998 — Акира Куросава, јапански филмски редитељ.
Празници и дани сећања [уреди]
- 1885 — Уједињење Бугарске (в. Пловдивски преврат)
- 1968 — Афричка краљевина Нгвани (Свазиленд) стекла је независност од Велике Британије, чији је посед била од 1881.