Madur Džafri

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Madur Džafri
Madur na potpisivanju knjiga u Vankuveru 2010. godine
Ime po rođenjuMadur Bahadur
Datum rođenja(1933-08-13)13. avgust 1933. (90 god.)
Mesto rođenjaDelhi, Britanska Indija
UniverzitetUniverzitet u Delhiju, Kraljevska akademija umetnosti
Zanimanjeglumica, spisateljica, kuvarica
SupružnikSaid Džafri (1958—1966)
Sanford Alen (v. 1969)
Deca3
Veb-sajthttps://www.madhur-jaffrey.com

Madur Džafri (13. avgust 1933) je indijska glumica, tv lice i spisateljica. Poznata je po tome što je indijsku kuhinju dovela do zapadne hemisfere svojom debitantskom kuvarskom knjigom, Poziv na indijsko kuvanje (1973), koja je objavljena u Kući slavnih Fondacije Džejms Bird 2006. godine.[1] Napisala je preko desetak kuvarskih knjiga i pojavila se na nekoliko povezanih televizijskih programa, od kojih je najistaknutija bila Indijska kuhinja, koja je premijerno izvedena u Velikoj Britaniji 1982. godine.[2] Ona je konsultantkinja za hranu u Davatu, jednim od najboljih indijskih restorana u Njujorku.[3]

Igrala je jednu od glavnih uloga u delima stvaralaca Džejmsa Ajvorija i Ismaila Merčanta, a glumila je i u nekoliko njihovih filmova, poput Gospodin Šekspir (1965), za koji je osvojila nagradu Srebrni medved za najbolju glumicu na 15. berlinskom Međunarodnom filmskom festivalu.[4] Pojavljivala se u dramama na radiju, pozornici i televiziji.

Godine 2004. proglašena je svrstana među Redove Britanskog carstva u znak priznanja za svoje usluge kulturnim odnosima između Ujedinjenog Kraljevstva, Indije i Sjedinjenih Država, zahvaljujući svojim dostignućima u filmu, televiziji i kuvarstvu.[5]

Njen memoar iz detinjstva Indije tokom poslednjih godina britanske kolonije, Climbing the Mango Trees, objavljen je 2006. godine.[6]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Madur je rođena u Delhiju. Ona je peto od šestoro dece Lala Raj Banas Bahadura (1899–1974) i njegove supruge, Kašmiran Rani (1903–1971).[7]

Kada je Madur imala oko dve godine, njen otac je prihvatio posao u Kanpuru kao menadžer tamošnje fabrike. U Kanpuru je Madur pohađala školu manastira Svete Marije zajedno sa starijim sestrama, Lalit i Kamal.] Porodica je živela u Kanpuru osam godina dok se zdravlje njenog deda nije prouzrokovalo preseljenje 1944. godine u Delhi.[8]

U Delhiju je Madur pohađala Višu srednju školu kraljice Marije gde ju je učiteljica istorije podstakla da učestvuje u školskim predstavama. Madur je igrala ulogu Titanije u predstavi Šekspira 'San letnje noći' i zatim glavnu ulogu u filmu Robin Hud i njegovi veseli ljudi.[9] Braća Madur, mnogo stariji od nje, upisani su na koledž u Delhiju.

Kao pristalica zahteva Mahatme Gandija za nezavisnost Indije od britanske vladavine, Madur je svakodnevno provodila neko vreme praveći kadi (odeću od pamuka) i dostavljajući ih u centralni sabirni centar u Delhiju.

Godine 1947. Madur je iz prve ruke doživeo efekte podele Indije.[10] U školi su se njeni drugovi razdelili na dva dela o pitanju podele; muslimanske devojke podržale su tu ideju, dok su Hindusi bili protiv. Dana 15. avgusta gledala je Džavarhala i Mauntbatena kako silate niz Radžpat i kako se narod polako deli. Masivna višesmerna migracija koja je započela skoro odmah nakon toga izazvala je nerede i ubistva u Delhiju. Članovi njene porodice čuvali su svoju kuću puškama koje su prethodno koristili samo za lov na divljač. U školi su svi muslimani ostali bez posla. Godine 1948., nekoliko dana pre nego što je Gandi ubijen, prisustvovala je jednom od njegovih molitvenih sastanaka u kući Birla i pevala je bajane. Čula je vest o njegovom ubistvu na radiju, a potom te večeri usledilo je obraćanje Nehrua, "svetlost je nestala iz naših života, a svuda je mrak." Videla je Gandinu pogrebnu povorku kod Radžpata i svedočila njegovom kremiranju u Radžgatu.[11]

Kod kuće je Madurina porodica jela prvenstveno hranu koju su pripremale sluge, ali su je nadzirale žene iz porodice. Povremeno su se prepuštali muglajskoj kuhinji kupljenoj u starim kvartovima Delhija. Izbeglice iz Pendžaba koji su se nastanili u Delhiju nakon podele doneli su svoj stil kuvanja. Moti Mahal, uveo je piletinu tandoori, a zatim je izumeo piletinu sa maslacem i dal mahani. Madur je jednostavnost i svežinu te hrane smatrala vrlo primamljivom i rutinski je uzimala tanduri hranu iz Moti Mahala za porodične izlete.[12]

U školi je predmet domaćinstva uključivao učenje spremanje jela poput blanmanža, čiji je blagi ukus naterao Madur da se ispiše sa časova kuvanja zbog priprema "britanske nevaljane hrane iz oko 1930. godine". Međutim, u toku praktičnog ispitivanja od njenog se razreda tražilo da napravi jelo od različitih vrsta krompira, paradajza, luka, belog luka, đumbira i indijskih začina u loncu preko drva. Madur je dala sve od sebe, ali pretpostavila je da uopšte nije prošla predmet domaćinstva.

Madur i njeni rođaci redovno bi odgovarali na pozive sa obližnje stanice Al Indija Radio zbog rada u radio-predstavama ili dečjim emisijama. Kako su joj plaćali malu naknadu za svaku sesiju, Madur je ovo smatrala svojim prvim profesionalnim radom.

U međuvremenu, Madurin otac preselio se u mestu Daurala kao generalni direktor fabrike šećera, fabrike čiji su vlasnici porodični prijatelji. Madur je, zajedno sa svojom braćom, njenom mlađom sestrom Vinom i majkom ostati u Delhiju kako bi izbegla ometanje školovanja dece. U tom periodu, starije sestre Madur bile su u internatu.[13] U pismima koja su razmenjivali sa sestrom i rođacima u Delhiju obraćali su se jedni drugima svojim inicijalima. Ta se tradicija vremenom zacementirala tako da je Madur postala M za svoj krug bliskih prijatelja i porodice. Madurin otac se na kraju vratio iz Daurale i pridružio se da radi u tekstilnoj fabrici u vlasništvu porodice Šri Ram.

Delhi (1950–1955)[uredi | uredi izvor]

Od 1950. do 1953. Madur je pohađala Miranda Haus, ženski koledž, gde je stekla diplomu iz engleskog jezika sa filozofijom.

Učestvovala je u ženskim produkcijama Hamleta. Pojavila se u "Komediji grešaka" u izvedbi koledža Svetog Stefana.

Godine 1951. Madur se pridružila pozorištu Juniti, trupi koja se bavi engleskim jezikom, osnovao je Said Džafri u Nju Delhiju.[14] Ona je bila na audiciji za ulogu kraljičinog čitatelja u predstavi Žan Kokto-a "Orao ima dve glave" samo četiri dana pre otvaranja, ali je igrala ulogu. Sledeća predstava koju je uradila sa Saidom bila je od Kristofera Fraja A Phoenix Too Frequent.

Nakon diplomiranja 1953, Madur se pridružila radiju Al Indija, gde je Said bio spiker. Noću je radila kao disk džokej. Said i Madur zaljubili su se i izlazili u Gejlordu, restoranu u Nju Delhiju.

Tokom ovog perioda, Madur je takođe upoznala Rut Praver Džabvalu, britansku spisateljicu koja se preselila u Delhi, posle braka sa indijskim arhitektom, 1951. godine. Madur se odazvala pozivu Rut i radila s njom na predstavama Al Indija Radio. Protagonisti prvog romana Rut, su zasnovani na Madur i Saidu. Roman je objavljen sledeće godine u Americi kao Amrita (1956).[15]

Madur je odlučila da se bavi glumačkom profesijom. Osvojila je grant britanske vlade koju je mogla da iskoristi za plaćanje obrazovanja na Kraljevskoj akademiji dramske umetnosti (RADA).[16]

London (1955–1957)[uredi | uredi izvor]

Madur se pridružila Kraljevskoj akademiji dramske umetnosti (RADA) s njenim savremenicima kao što su Dajana Rig i Glenda Džekson.[17] Posle audicije, osvojila je stipendiju RADA. To je dopunjavalo njen raniji grant i stipendiju. Izabrala je manje glumačke uloge na televiziji i radiju BBC. Otac bi joj periodično slao malu količinu novca i njen ukupni prihod pokazao se dovoljnim da živi skromno u Londonu. Unajmila je sobe od najmanje dva različita posednika, pre nego što se smestila u u Brentu sa mladom jevrejskom porodicom, Goldse, koja joj je dozvolila da koristi njihovu kuhinju i pribor za kuvanje sopstvene hrane. Njena gazdarica Blanš Gold bila je otprilike njenih godina. Blanš je imala jedno dete i bila je trudna.

Madur je britansku hranu i indijske restorane toga vremena smatrala veoma strašnim. Siva pečena govedina i prekuvani kupus sa vodenim krompirom posluženim u kantini RADA na petom spratu bili su neprihvatljivi. Pisala je majci moleći je za recepte domaćih jela iz detinjstva. Njena majka je odgovarala s receptima koji su na hindskom jeziku napisani na papiru od kože a pisma su poslata vazdušnom poštom. Prvo pismo napisano je 19. marta 1956. godine i obuhvatalo je recepte za meso začinjeno cimetom, kardamomom i lovorom, jelom od karfiola i kari sa tvrdo kuvanim jajima. Prvi recept koji je probala da napravi bilo je jira alu (krompir s kuminom).[18]

Krajem 1955. Said Džafri dobio je Fulbrajtovu stipendiju da bi naredne godine studirao dramu u Americi. U proleće 1956. godine on se obratio Madurinim roditeljima u Delhiju kako bi joj pružio brak, ali oni su to odbili jer su osećali da mu finansijski izgledi za glumca ne izgledaju dobro. Madur je dobila dozvolu svog oca da se na kraju uda za Saida. U leto 1956. Said je leteo u London na putu u Ameriku i zaprosio Madur. Ona je odbila, ali mu je omogućila obilazak RADA. Ubrzo nakon toga, Said se ukrcao na brod kako bi plovio preko Atlantskog okeana od Sautemptona do Njujorka.[19]

Madur je 1957. diplomirala. Ne znajući da li će ostati u Londonu, pridružiti se repertoarskoj trupi ili se vratiti u Indiju, napisala je Saidu pismo opisujući svoju dilemu. Said je upravo diplomirao na odseku za govor i dramu Katoličkog univerziteta u Americi i izabran je da igra u letnjim akcijama u , Vermontu. Videći Saida uznemirenog njenim pismom, velečasni Gilbert V. Hartke, šef odeljenja na Katoličkom univerzitetu, priredio je Madur da predaje pantomimu u školi Svetog Mihajla tog leta. Otac Hartke je takođe dogovorio da Madur ide na Katolički univerzitet za delimičnu stipendiju i radi u biblioteci Dramske škole kako bi podmirila svoje životne troškove. Nakon što je dobila svoju američku radnu vizu, ona je otišla za Vermont.[20]

Njujork (1958–1969)[uredi | uredi izvor]

U septembru 1957. Madur je boravila u Vašingtonu, sa Saidom, koji se vratio tamo da bi probao sezonu 1957–58 sa profesionalnom turnejskom firmom koja je izvodila klasične predstave širom Amerike. Na pola puta, se vratio u Vašington iz Majamija kako bi se oženio Madur na skromnoj civilnoj ceremoniji.[21] Sledećeg dana otputovali su u Njujork, gde je Madur dobila posao turističkog vodiča Ujedinjenih nacija, dok je Said za odnose sa javnošću radio za turističku kancelariju vlade Indije. Između 1959. i 1963. godine Madur i Said dobili su tri kćeri, Miru, Zia i Sakinu.

U septembru 1958. Ismail Merčant stigao je iz Bombaja da bi pohađao Stern poslovnu školu Univerziteta u Njujorku. Merčant je čuo za Saida iz njegovih pozorišnih dana u Delhiju. Sam je hteo da producira predstave i snima filmove. Said je tada glumio glavnu ulogu u studiju Lija Strasberga u tragediji španske dramatičarke Federiko Garsije Lorka. Merčant je prišao Saidu sa predlogom da se postavi Brodvejska produkcija predstave Mṛcchakatika u kojoj igra. Said ga je odveo kući na večeru, gde je upoznao Madur sa njim koja je bila tada trudna sa njihovim prvim detetom.[22]

Sledeće godine Džejms Ajvori, tadašnji filmski producent u nastajanju iz Kalifornije, prišao je Saidu kako bi pružio uvid za svoj kratki film o indijskoj ekranizaciji, Mač i flauta (1959). Said je i njega upoznao sa Madurom. Kada se ekranizacija prikazivala u Njujorku 1961. godine, Said je ohrabrio Merčanta da prisustvuje projekciji, gde se prvi put sreo sa Ajvorijem. Nakon toga redovno su se sastajali na Saidovim večerama i učvrstili svoj odnos u doživotnom partnerstvu, ličnom i profesionalnom planu.[23] Said je planirao da se vrati u Indiju da osnuje putujuću trupu i putuje sa njom. Oni su često razgovarali o ovoj ideji sa Ajvorijem i počeli su pisati scenario za predstave.

Džafrisovi su ubrzo proširili svoj društveni krug i na ostale članove indijske zajednice u Njujorku koji su se bavili umetnošću. Oni su redovno priređivali velike večere koje je spremao Madur koja je bio odlučna da savlada sve da pravi od jela, uključujući birijani i pilav.[24]

Godine 1962. Madur i Said pojavili su se u radu produkciji Rolfa Forsberga A Tenth of an Inch Makes The Difference. Njihov performans dramski kritičar Njujork Tajmsa Milton Esterov opisao je kao "osetljivu glumu" koja je činila "najsjajnijim delom večeri".[25] Plata za takve uloge je uglavnom iznosila 10 USD / sat.

Do 1965. su se rastali jer je Said priznao da imao ljubavnu aferu sa igračicom iz svoje trupe.[26] Madur je sredila da njihova deca žive sa roditeljima i sestrom u Delhiju, dok je Madur otišla u Meksiko na formalni postupak razvoda. Razvod je okončan 1966. godine.

Madur je posetila Indiju zbog snimanja filma Gospodin Šekspir (1965). Nakon završetka snimanja filma Madur je živela u Indiji sa svojom decom sve dok Ismail Merčant nije odlučio da treba da bude na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, jer je tamo ušao u film u konkurenciji. U Berlinu je Madur osvojila Srebrnog medveda za nagradu za najbolju glumicu. Sanford Alen, violinista, kojeg je upoznala dok je bila vodič u Linkoln Centru za scenske umetnosti u Njujorku, poslao joj je gomilu ruža kad je pobedila. Madur se vratila u Njujork kada je film prikazivan na filmskom festivalu u Njujorku. Madur i Sanford Alen ponovo su se sreli i odlučili ozbiljno nastaviti vezu.

Godine 1966. Ismail Merčant, u potrazi za dodatnoj reklami za film, odlučio je kultivisati kritičara hrane Tajmsa Krega Klejborna. Ubedio je Krega da Madur postavi glumicu koja takođe može da kuva. Kad se on složio, Madur je iznajmila prijateljičin stan u kojem će se sastati jer je smatrala da to ne može učiniti u jednosobnom stanu u Jedanaestoj ulici koji je delila s Alenom. Preuredila je nameštaj u pozajmljenom stanu i napravila punjene zelene paprike, ćufte u pavlaci i salatu od jogurta i krastavca.[27]

Godine 1967. Madur je otputovala u Indiju kako bi prisustvovao premijeri Gospodin Šekspir u Delhiju koju je vodio britanski visoki komesar za Indiju, Džon Friman i njegova supruga Katrin. Na premijeri je upoznala Marlona Branda, glumca kojem se ona duboko divila. Brando je bio u Indiji kako bi prikupio novac za UNICEF, a premijera filma poslužila je i kao mogućnost za prikupljanje sredstava.[28] Kasnije te godine, Madur je snimala scene za sledeći film Ajvorija i Merčanta, Guru (1969). Madur se sa svojim ćerkama vratila iz Indije. Porodica se zajedno sa Sanford Alenom uselila u stan na 14. spratu u zadruzi u selu Grinvič na Menhetnu. Da bi bolje obezbedila svoju decu, postala je spisateljica časopisa o hrani i putopisima, pokrivajući različite teme poput slika, muzike, plesa, drame, skulpture i arhitekture.

Godine 1969. Madur se udala za Sanford Alena, koji je u to vreme bio violinista Njujorške filharmonije.[29]

Filmovi[uredi | uredi izvor]

Kada su Merčant i Ajvori otišli u Indiju da naprave film „Domaćinstvo“ (1963). Kombinujući prvobitnu ideju Džafrija sa stvarnim životom Shakespeareana, Merčant i Ajvori osmislili su svoj sledeći film.[30] Rut Praver Džabvala bila je nagovorena da napiše ulogu filmske zvezde za Madur. Said je odustao od projekta jer se njihov brak u tom trenutku raspao.

Kad je Madur otputovala u Indiju na snimanje filma Merčanta i Ajvorija, prvi su snimci bili u Kasauliju. Vožnja je prouzrokovala mučninu i povraćanje, što je dovelo ekipu u očaj da bi tako mlaka i bolesna osoba mogla ikada glumiti glamuroznu filmsku zvezdu.

Nastavila je da glumi u filmovima poput Gurua (1969), Autobiografije princeze (1976), Vrućina i prašina (1983), u režiji Ajvorija i Savršeno ubistvo (1988). Glumila je glavnu ulogu u njihovom filmu Pamučna Marija (1999) i režirala ga s Merčantom.

Madur se pojavila u filmovima: Six Degrees of Separation (1993), Vanya on 42nd Street (1994) i Prime (2005). Glumila je kao gostujuća glumica u serijama Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve i Red i zakon: Zločinačke namere. Godine 1985. bila je u filmu Saagar gde je igrala ulogu bake Riši Kapur. U periodu 1992–94 pojavila se sa Bili Vajtlav u britanskoj televizijskoj seriji Firm Friends. Godine 1999. pojavila se sa ćerkom Sakinom u filmu Chutney Popcorn. U filmu Cosmopolitan (2003) na PBS-u glumila je tradicionalnu hinduističku suprugu koja iznenada napušta svog supruga. Takođe je glumila u filmu iz 1985. godine The Assam Garden. Godine 2009.pojavila se s Asifom Mandvijem u Today's Special, adaptiranom iz Mandvijeve predstave o kuvaru koji je prisiljen da vodi tanduri restoran svog oca u Kvinsu.[31] Godine 2012. glumila je doktorku u filmu A Late Quartet gde je lečila lika sa Parkinsonovom bolešću. Pojavila se kao starija verzija indijskog super-heroinskog lika Celzijusa, u epizodi 2019. godine.

Kulinarstvo[uredi | uredi izvor]

Madur je autorka kuvara indijske, azijske i svetske vegetarijanske kuhinje. Mnogi su postali bestseleri; neki su osvojili nagrade Fondacije Džejms Bird. Na televiziji je imala kuvarske serije, uključujući Indijsku kuhinju Madur Džafri 1982. godine, Dalekoistočnu kuhinju Madura Jaffreija 1989. godine i Madmur Džafrijevi ukusi Indije 1995. godine. Živi na Menhetnu i ima dom u istočnom Njujorku. Kao rezultat uspeha svojih kuvarskih knjiga i televizora, ona je razvila liniju sosa za kuvanje za masovnu prodaju.

Ironično je da ona nije kuvala kao dete koje je odrastalo u Delhiju. Skoro nikada nije bila u kuhinji i skoro nije uspela da kuva u školi. Tek nakon što je sa 19 godina otišla u London da studira na RADA, naučila je kuvati, koristeći recepte poznatih jela koja joj je majka prenela u prepiskama.[32] Njena urednica Džudit Džouns u svojim je memoarima tvrdila da je ona bila idealna spisateljica kuvarica upravo zbog toga što je kao odrasla osoba naučila kuvati hranu iz detinjstva i prvenstveno iz pisanih uputstava.

Nakon što se 1966. godine u Tajmsu pojavio članak o njoj i njenom kuvanju, od nezavisnog urednika je dobila ugovor o knjizi da napiše knjigu o indijskom kuvanju. Madur je počela sa sastavljanjem svih recepata koje je naučila preko prepiske s majkom i prilagodila se američkoj kuhinji.[33] Zbog perioda brze konsolidacije u američkoj izdavačkoj industriji, knjiga je otišla izdavaču Harcourt Brace Jovanovich, ali ni tamo nije bila posvećena pažnja. Madur je knjigu odnela svom prijatelju Vedu Meti, koji ju je zauzvrat spomenuo izdavaču Andreu Šifrinu. On je knjigu preneo urednici Džudit Džouns, koja je zagovarala kuvarsku knjigu u vreme kada je nijedan drugi izdavač ne bi dotakao. Džudit odmah je prešla na knjigu, samo je molila Madur da doda predloge i menije za ljude koji nisu upoznati sa indijskim kuvanjem. Godine 1973. objavljena je knjiga Poziv na indijsko kuvanje, Madurin prvi kuvar. Tokom 1970-ih predavala je o indijskoj kuhinje, kako u školi za kuvanje "Džejms A. Bird", tako i u svom stanu na Menhetnu. BBC ju je angažovao da predstavi emisiju o indijskom kuvanju.[34] Godine 1986. na Menhetnu se otvorio restoran Davat koristeći recepte koje je ona pružila u svojim kuvarima.

Društveni istoričar Panikos Panaji opisao ju je doajerom indijskih pisaca o kuvanju, ali je napomenuo da je njihov i njen uticaj ostao ograničen na indijsku kuhinju. Panaji je prokomentarisao da uprkos njenom opisu „većine indijskih restorana u Britaniji kao„ drugorazrednih objekata koji su uspeli da potkopaju svoju regionalnu jedinstvenost “, većina njenih jela se takođe„ ne pojavljuju na trpezarijskim stolovima u Indiji “.[35]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Madur ima tri ćerke iz braka sa Saidom: Zia, Mira i Sakina. Autobiografija Saidaa Saeed: An Actor's Journey (1998) opisuje njihov odnos u prvim godinama njegovog života.

Zia Džafri je vanredna docentkinja kreativnog pisanja u Novoj školi u Njujorku. Pisala je za novine poput Tajmsa i Vašington Posta. Njeni radovi su se takođe pojavili u časopisima poput The Nation, Voug i El. Ona je autorka knjige Nevidljivi: Priča o Evnusima iz Indije (1996) koja istražuje zajednicu hijra, sa kojom se prvi put susrela na porodičnom venčanju u Delhiju 1984. Godine 2013. objavila je knjigu o epidemiji AIDS-a u Južnoj Africi, „Novi aparthejd“.[36]

Mira Džafri diplomirala je na koledžu Oberlin u Ohaju, gde je diplomirala na kineskim studijama. Predaje u odseku za muziku u Nju Džerziju. Godine 2005. otputovala je u Kinu na snimanje dokumentarnog filma „Fina kiša: politika i narodne pesme u Kini“ koji Kinu istražuje kroz svoje narodne pesme.[37] Mira je udata za Kreg Bombardijera, a njih dvoje imaju sina.[38]

Sakina Džafri je svoju ljubav prema kineskoj kulturi pokupila je od svoje starije sestre Mire. Diplomirala je na koledžu Vasar u Njujorku, smer kineske studije, i živela u Tajvanu u njenim dvadesetim godinama. Ona je glumica, najpoznatija po ulozi Linde Vaskez u američkoj televizijskoj seriji Kuća od karata.[39] Živi u Njujorku, sa suprugom Francisom Vilkinsonom, novinarom kao i sa ćerkom i sinom.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Kuvari[uredi | uredi izvor]

Bibliotečki resursi o
Madhur Jaffrey
Autor Madhur Jaffrey

Dečje knjige[uredi | uredi izvor]

Memoari[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „My Kitchen”. www.penguin.co.uk. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  2. ^ Mouth, Word of (7. 11. 2012). „Live chat: Madhur Jaffrey”. The Guardian. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  3. ^ Miller, Bryan (14. 6. 1995). „Unsung Chefs In a City of Stars”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  4. ^ Gussow, Mel (2. 1. 2003). „Telling Secrets That Worked For a Gambling Life in Films”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  5. ^ „The Tribune, Chandigarh, India - World”. www.tribuneindia.com. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  6. ^ Jaffrey, Madhur (29. 10. 2006). „‘Climbing the Mango Trees’”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  7. ^ Climbing the Mango Trees. Knopf. 2006. 
  8. ^ Climbing the Mango Trees. Knopf. 2006. 
  9. ^ Climbing the Mango Trees. Knopf. 2006. 
  10. ^ „Madhur Jaffrey: You Ask The Questions”. The Independent (na jeziku: engleski). 21. 8. 2003. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  11. ^ Climbing the mango trees : a memoir of a childhood in India (1st American izd.). Alfred A. Knopf. 2006-10-10. str. 178-186. ISBN 978-1400042951. 
  12. ^ Climbing the mango trees : a memoir of a childhood in India (1st American izd.). Alfred A. Knopf. 2006-10-10. str. 191-194. ISBN 978-1400042951. 
  13. ^ Climbing the mango trees : a memoir of a childhood in India (1st American izd.). Alfred A. Knopf. 2006-10-10. str. 164. ISBN 978-1400042951. 
  14. ^ Encyclopedia of television (2ndition izd.). str. 1206—1207. ISBN 9781135194796. 
  15. ^ Weinraub, Bernard (11. 9. 1983). „The Artistry of Ruth Prawer Jhabvala”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  16. ^ „Moving stories: Madhur Jaffrey”. 22. 12. 2003. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  17. ^ Staff, Guardian (3. 12. 1999). „Spice odyssey”. The Guardian. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  18. ^ „The Long View: Madhur Jaffrey's Indian Kitchen”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  19. ^ Saeed : an actor's journey. Constable. 1998. str. 77-78. ISBN 009476770X. 
  20. ^ Berger, Compiled by Joseph (18. 5. 1986). „Encounters with Liberty: At First Sight”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  21. ^ Saeed : an actor's journey. Constable. 1998. str. 93. ISBN 009476770X. 
  22. ^ „How We Met: Ismail Merchant & Madhur Jaffrey”. The Independent (na jeziku: engleski). 12. 12. 1999. Arhivirano iz originala 17. 11. 2015. g. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  23. ^ „Rediff On The NeT: Madhur Jaffrey Cooks Up Several Ventures”. www.rediff.com. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  24. ^ „"Madhur Jaffrey Interview - Part 1: An oral history project conducted by Judith Weinraub"”. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  25. ^ Esterow, Milton (13. 11. 1962). „Theater: Zen Buddhism; Plays by Rolf Forsberg Open at the East End”. The New York Times. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  26. ^ Saeed : an actor's journey. Constable. 1998. str. 133. ISBN 009476770X. 
  27. ^ „Indian Actress Is a Star in the Kitchen, Too”. timesmachine.nytimes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  28. ^ Purcell, Hugh (7. 7. 2015). „A Very Private Celebrity: The Nine Lives of John Freeman” (na jeziku: engleski). Biteback Publishing. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  29. ^ „GALE IN CONTEXT: BIOGRAPHY”. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  30. ^ Merchant, Ismail (9. 4. 2012). „Merchant-Ivory: Interviews” (na jeziku: engleski). Univ. Press of Mississippi. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  31. ^ Cohen, Jason (28. 4. 2010). „Aasif Mandvi and Madhur Jaffrey on Their Film Today's Special”. Eater (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  32. ^ Madhur Jaffrey's Indian cooking. (1st rev. and updated U.S. izd.). Barron's by arrangement with BBC Books. ISBN 978-0-8120-6548-0. 
  33. ^ Sokolov, Raymond: "Current Stars: Books on Indian, Italian and Inexpensive Food", The New York Times, 19 April 1973.
  34. ^ Bhaskaran, Nandini: "An actress who can cook", The Times of India, 18 November 2007.
  35. ^ Panayi, Panikos (2010 [2008]) Spicing Up Britain. London: Reaktion Books. Page 204.
  36. ^ „The New Apartheid : Zia Jaffrey : 9781859846322”. www.bookdepository.com. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  37. ^ „Oberlin College Media Information”. web.archive.org. 21. 12. 2015. Arhivirano iz originala 21. 12. 2015. g. Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  38. ^ Journal, The Jersey (6. 8. 2014). „Carepoint wins accreditation for cancer care in Bayonne”. nj (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 
  39. ^ „Meet 'House of Cards' star Sakina Jaffrey”. lohud.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 4. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мадур_Џафри&oldid=26922690”