Ђумбир
| Ђумбир | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Статус угрожености: | ||||||||||||
|
Безбедан таксон
|
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||
| Zingiber officinale Roscoe[1] |
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
Ђумбир (лат. Zingiber officinale) је вишегодишња зачинска биљка из породице Zingiberaceae. Пореклом је из Кине, одакле су је људи проширили у Индију, југоисточну Азију, западну Африку и Карибе. Као зачин користи се ризом, најчешће у јелима оријенталне кухиње.
Садржај |
Опис [уреди]
Вишегодишња зељаста биљка дебелог гранатог ризома. Стабљика је обавијена лисним рукавцима. Цветови су сакупљени у класове. Брактеје су жуто-зелене а цветови ружичасти. Самоникло расте у југоисточној Азији, у Индији и Кини, одакле је караванима, још у античко време, преношен у Малу Азију. Спада у најстарије оријенталне зачине који су стигли у Европу почетком средњег века. Данас се гаји у тропским регионима широм света.
Употреба [уреди]
Зачинска и лековита биљка. Користи се ризом пријатног мириса и оштрог укуса. Ризом је меснат, на пресеку светло жут, садржи скроб, смоле и етарска уља. На истоку је уобичајен зачин у јелима док се на западу користи чешће за посластице. У азијским системима лечења употребљава се против сметњи у варењу, против повраћања и као стимуланс. Истраживања су показала да је изузетно делотворан код мучнине у току путовања. Екстракт ђумбира додаје се неким освежавајућим или ферментисаним пићима.
Референце [уреди]
- ^ „Zingiber officinale information from NPGS/GRIN“. www.ars-grin.gov Приступљено 3. 3. 2008.
Литература [уреди]
- Јанчић Радиша, Стојановић Данило, Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008. 396 стр., илустр. ISBN 978-86-17-15000-4.
Спољашње везе [уреди]
| Овај незавршени чланак Ђумбир везан је за биљке. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |