Џавахарлал Нехру
| Џавахарлал Нехру | |
 Индијски државник и политичар |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 14. новембар 1889. |
| Место рођења |  Алахабад (Индија) |
| Датум смрти | 27. мај 1964. |
| Место смрти | Њу Делхи (Индија) |
уреди  |
|
Џавахарлал Нехру (хин. जवाहरलाल नेहरू, Javāharlāl Nehrū) је био индијски државник и политичар који се, после Гандија, сматра за најзначанијег борца за ослобођење Индије од колонијалног ропства.
Садржај |
Биографија [уреди]
Рођен је 14. новембра 1889. у месту Алахабад као син добростојећег браманског адвоката из Кашмира.
У доби од 16 година отишао је у Енглеску и похађао Хероу школу и Универзитет у Кембриџу[1]. На Кембриџу је студирао правне науке.
У Индију се вратио 1912. године. Политиком је почео да се бави дошавши у додир с учењима Гандија 1919. године када почиње и његово активно учешће у ослободилачком покрету[1]. Иако Гандијев следбеник, није делио његово уверење у пасиван отпор, већ је сматрао како треба применити све расположиве мере. Британске власти затварале су га девет пута, а у затвору је провео укупно 13 година.
При решавању унутрашњих проблема имао је великих потешкоћа, како у опозицији тако и у сопственој странци. Стога је одложио питање национализације и аграрне реформе коју је желео да спроведе мирно, полако и законским путем. Истакао се и као борац против кастинског система.
Био је један од иницијатора Покрета несврстаних. Био је такође један од иницијатора азијско-афричке конференције у Бандунгу 1955. године.
Преминуо је у Њу Делхију 27. маја 1964. године од срчаног удара[1].
Његови потомци, кћерка Индира Ганди и унук Раџив Ганди су такође оставили значајан траг у индијској политици.
Унутрашња политика [уреди]
Од 1912. члан је Индијског националног конгреса, а 1918. изабран је у Свеиндијски национални комитет.
Од 1926. до 1928. генерални био је секретар Свеиндијског конгресног комитета. 1929. године бива изабран за председника Конгресне странке[1]. Исту функцију је обављао и 1936, 1937, 1946.
Године 1946. када су Британци отпочели припреме за повлачење из Индије, позван је да оформи прелазну владу која ће организовати прелазак из британске колоније у независну земљу. Дана 15. августа 1947. године, када су вршена задња повлачења Британаца и успостављан самоуправни доминион у оквиру британског Комонвелта, изабран је за првог председника владе[1] и министра спољних послова.
У неколико наредних година Нехру је безуспешно покушавао да спречи деобу Индије на хинду државу и муслиманску државу. Упркос његовим великим напорима, утемљена је независна муслиманска држава Пакистан.
Остао је на месту председника владе и након што је статус британског доминиона укинут и Индија 26. јануара 1950. године доношењем устава постала република[1]. Ту функцију је обављао до своје смрти. Поред премијерске функције и функције министра иностраних послова у пар наврата је, такође, био на челу индијског министарства финансија и министарства одбране.
Спољна политика [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Покрет несврстаних |
Јавно се супростављао Хитлеровом и Мусолинијевом фашизму. Посетио је Барселону у време Шпанског грађанског рата изражавајући симпатије према шпанској републиканској влади. Године 1938. посетио је Чехословачку, а није отишао у Италију и Немачку где је био позван.
Нехру је подржао резолуцију Уједињених нација из 1950. године о Кореји, супроставио се британским и француским потезима 1956. у Суецком каналу, и 1959. Кини поручио је да ће индијске границе бранити ако треба и војном силом.
У спољној политици настојао је да очува неутралност у хладном рату. У складу са том политичком опцијом, с Титом и Насером је основао Покрет несврстаних. Са симпатијама је гледао на све ослободилачке покрете у свету. Посебно је настојао да успостави што боље односе са Народном Републиком Кином, који су били традиционално затегнути.
Књиге [уреди]
Најпознатија Нехруова дела су: Аутобиографија (1941, у оригиналу: Toward Freedom), Откриће Индије (1941), Осврти на светску историју (1936), Писма министрима (5 томова, 1987 — 1990, постхумно).
Извори [уреди]
- ^ а б в г д ђ Jawahar Lal Nehru (14 Nov 1889 - 27 May 1964), Приступљено 30. априла 2011. ((en))
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Jawahar Lal Nehru (14 Nov 1889 - 27 May 1964), Приступљено 30. априла 2011. ((en))
- Nehru's legacy to India, Приступљено 30. априла 2011. ((en))
